YouTube slika za trejler filma „Nedelja.” Tekst glasi: „Nedelja, životna priča Džeja Ramadanovskog”. Poštena upotreba.

„Nedelja” , biografski film koji prikazuje život i karijeru Džeja Ramadanovskog (1964–2020), srpskog pevača romske nacionalnosti, postigao je komercijalni uspeh u nekoliko susednih balkanskih zemalja tokom prvih meseci 2024. godine.

Džej je bio poznat po melanholično-baladičnim kafanskim pesmama u tradicionalnom narodnom stilu, kao i po turbo-folk hitovima koji su mešali folk sa elementima popa, repa i evrodensa, sa veselim tekstovima. Tokom svoje karijere, započete 1987. godine, objavio je trinaest studijskih albuma i nekoliko samostalnih singlova.

Biografski film dramatizuje njegov život i karijeru, uključujući porodične odnose i odrastanje u centru Beograda, na Dorćolu, i istražuje njegove veze sa podzemljem i slavu nakon što se pridružio turbo-folk elitnoj postavi.

U proteklih nekoliko decenija, balkanski filmovi sa romskim protagonistima, od „Dom za vešanje“ (1988) do „Ciganske magije“ (1997) i „Crna mačka, beli mačor“ (1998) često su mešali nadrealizam sa mističnim romantičarskim prikazima neobičnih romskih tradicija.

Za razliku od njih, iako ne zazire od svog romskog identiteta, film o Džeju nudi realističnu modernu urbanu priču fokusiranu na njegovu ličnu životnu priču i njegovu muziku, sa ambicijama da ponovi uspeh na blagajnama filma iz 2021. godine, „Toma,” o još jednom srpskom narodnom pevaču sa tragičnom životnom pričom, Tomi Zdravkoviću (1938–1991).

Film je režirao Nemanja Ćeranić, a glumi pevač Husein Alijević kao odrasli Džej Ramadanovski.

Džejova porodica je poreklom iz Resena u Severnoj Makedoniji, a u filmu njegove roditelje igraju makedonski romski glumci Bajram Severdžan i Emra Kurtišova.

Biografski film je dobio generalno povoljnu pokrivenost i odziv publike, sa preko 400.000 gledalaca u srpskim bioskopima u prve tri nedelje od prikazivanja krajem januara, što je prilično mnogo u zemlji sa nešto manje od sedam miliona stanovnika. 

U recenziji Marine Petrović u hrvatskom časopisu za život i kulturu „Journal.hr” navodi se da čak i ljudi koji nisu čuli za Džeja ili su ljubitelji narodne muzike mogu uživati u filmu koji je izazvao toliku pompu. Ona je napomenula da je, uprkos ograničenoj distribuciji, tokom prvog vikenda „Nedelja” je imala 4.500 gledalaca, prestigavši blokbaster „Argajl.”  

Premda najavljivana prvenstveno kao biografska priča o jednom pjevaču, Nedelja može biti shvaćena i kao biografska priča jednog grada. I u tome se ogleda jaka snaga ovog filma. Točnije, ogleda se u osebujnim likovima koji su scenaristički i glumački uspješno preneseni na veliko platno.

Njegova ćerka Marija Ramadanovski, srpski blogeri, kao i mediji iz Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Crne Gore, Hrvatske, i Slovenije takođe su obimno izveštavali (Cineuropa: Muzički biografski film Nemanje Ćeranića i Miloša Radunovića Nedelja o muzičkoj zvezdi 90-ih Džeju Ramadanovskom je veliki hit u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni. U Hrvatskoj se prikazuje ove nedelje). 

Nemanja Ćeranić & Miloš Radunović's #music #biopic Sunday about the 90s music star Džej Ramadanovski is a huge box-office hit in Serbia, Montenegro & Bosnia. It opens in Croatia this week. 👨‍🎤🎙️🎵 #cinema
More here: https://t.co/h3flgEysTD

— Cineuropa (@Cineuropa) 2 februar 2024.

Film je nazvan po jednoj od Džejevih najpoznatijih pesama “Nedelja” objavljenoj 1991. godine, uz muziku Aleksandra Radulovića i tekst Marine Tucaković, koji su bili moćni par srpske muzičke industrije.

Ovi stihovi govore o opraštanju od porodice, odlasku na „put bez povratka“.

Šta da kažem majci, što me nema
Da se javim
U dom da joj svratim

Šta da kažem, šta da slažem sad
A da je ne rastužim
Da joj bol ne pričinim

Nedelja, i svi ste tu
Sve podseća na sreću
Nedelja, a više vas ja
Zagrliti neću

Film je inspirisao mnoge Džejove fanove da postavljaju linkove na njegove pesame preko društvenih mreža, ili da ga citiraju.

” Kad upoznaš nekog i kaže ti da nikada nije zaplakao… Nemoj da se družiš s njim.”
– Džej Ramadanovski

— Baby Blue @dodji da ti nešto sapnem (@BabyBluedodjid2) 8 februar 2024.

Uopšteno govoreći, pompa oko filma nije rezultirala vidljivom mobilizacijom nacionalističkih fanatika koji bi iskoristili priliku da podstiču diskriminatornu retoriku protiv romskog naroda. Međutim, to je podstaklo debatu o međusobnoj podršci srpske industrije zabave i vladajućeg establišmenta.

Film „Nedelja” je koproduciran od strane Telekom Srbija, moćne telekom kompanije koja se nalazi u vlasništvu Vlade Srbije, i glavni je regionalni igrač u oblasti telekomunikacije i industrije zabave. Analitičari smatraju da njihovo posedovanje televizije, filmske produkcije i sporta predstavlja ključni pogon za srpsku meku moć (eng.) na Balkanu. Na domaćem planu, izveštaj o medijskoj cenzuri iz 2021. Balkanske inicijative za slobodne medije ukazuje da Vlada sve više koristi državne subjekte kao što je Telekom Srbija da manipuliše komercijalnim tržištem.”

Pojedini korisnici društvenih mreža iskoristili su priliku da kritikuju činjenicu da je Džej Ramadanovski 2020. godine sahranjen na Aleji zaslužnih građana na beogradskom groblju, jer je bio turbo-folk pevač, zabavnog žanra koji se vezuje za opadanjem mejnstrim kulture i podrškom nacionalističkom autoritarnom režimu.

Drugi su implicirali da je sahranjivanje u Aleji zaslužnih građana akt populizma aktuelne srpske vlasti, napominjući da su u prošlosti samo umetnici i državnici najvišeg profila, poput slikara Petra Lubarde, nobelovca za književnost Ive Andrića, pisca Miloša Crnjanskog, premijera Zorana Đinđića, dobili tu čast ili da drugi nedavno preminuli i popularni zaslužni građani, poput Jelene Žigon i Vladete Jerotića, nisu dobili čast da tu budu sahranjeni.

Film „Nedelja” je pokazao da, za razliku od prošlosti, balkanski film o ljudima romskog porekla ne mora da sadrži elemente koji romantizuju ili mistifikuju njihov etnički identitet da bi postao mejnstrim hit. Uspeo je tako što je pružio priču koja predstavlja autentične likove kao što bi predstavljala sve ostale članove savremenog društva, kao normalna ljudska bića koja pokušavaju da prevaziđu životne izazove u svom specifičnom kontekstu.