Članci o Seobe i doseljavanje
Belorusi koji se vraćaju kući iz imigracije dobijaju krivične prijave
Branitelji ljudskih prava kažu da su uprkos „dogovorima“ pokrenuti krivični postupci protiv ljudi koji su poverovali vlastima i vratili se u Belorusiju.
Ruski muzičari pevaju protiv rata — malo ko ih shvata ozbiljno
Kroz muzički projekat „Mi postojimo“ koji je premijerno prikazan 12. decembra, antiratni umetnici suprotstavljaju se narativu o ruskom ratnom otporu kao marginalnoj tački gledišta.
Dok se nalazi u izgnanstvu u Lavovu, u Ukrajini, krimska Tatarka promoviše svoju zajednicu kroz hranu
„Radi se o nostalgiji onih ljudi koji su živeli na Krimu, koji su posetili Krim ili su samo sanjali o tome da ga posete."
Plan Italije da uspostavi centar za tražioce azila u susednoj Albaniji izaziva debatu
U Albaniji će se otvoriti centar za privremeni smeštaj imigranata na putu za Italiju, dok se razmatraju njihovi zahtevi za azil.
Venecuelanski kvatro: muzički instrument raseljenog stanovništva
Kako se venecuelanska dijaspora proširila van granica zemlje, tako se širi i kvatro.
Jidiš: Jezik koji treba slaviti i zbog njegovih urnebesnih kletvi
Globalni Glasovi su razgovarali sa Metjuom Kacmanom, autorom satiričnog rečnika „Oy Vey! Jidiš Sleng 101“, koji prepliće lične porodične priče sa izrazima na jidišu kako bi se razumela evolucija ovog jezika.
Dekolonijalna perspektiva rase iz postjugoslovenskog regiona
U postjugoslovenskom regionu, gde se rasna geopolitička kartografija ponovo pojavila nakon Hladnog rata, mnogi ljudi su skloni da poriču postojanje rasizma kada ih pitaju o tome.
Ruski likovni kritičar: „Ulična umetnost se ne može ubiti ili uništiti“
Od početka rata, status prestonice ulične umetnosti Rusije, Jekaterinburga, doveden je u pitanje: neki umetnici su napustili Rusiju, dok su drugi zatvoreni zbog svojih antiratnih dela.
Kako izgleda zemlja u ratu: Putovanje Ukrajinom kroz fotografije
Život u Ukrajini cveta, ali suptilni znaci i podsetnici na veliki rat se mogu videti i osetiti čak i na mestima najudaljenijim od stvarne linije fronta.
Zašto se postkolonijalne zemlje Globalnog juga ne povezuju sa postsovjetskim zemljama istočne Evrope?
Analogije između postkolonijalizma i postsocijalizma mogu biti prebrze i, u najmanju ruku, zahtevaju ispitivanje aktivnog učešća regiona u policijskom nadzoru fizičkih i simboličkih granica „Evrope“.
