Članci o Sloboda govora
Srbija zabranjuje festival koji omogućava saradnju umetnika Srbije i Kosova
Festival „Miredita, Dobar Dan!” pokrenut je 2014. godine sa ciljem promovisanja kulturne razmene i stvaranja „tradicije saradnje“ koja bi doprinela trajnom miru i normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova.
Uticaj EU zakona o digitalnim uslugama na kritičke glasove u Srbiji: Izazovi za organizacije civilnog društva i istraživačke novinare
Evropski zakon o digitalnim uslugama (ZDU) imaće značajan uticaj na digitalno okruženje, kako unutar Evropske unije, tako i šire.
Dipfejkovi i rizici od sve veće upotrebe video prevara
" ... Istina je na ivici smrti; jer, sa porastom dipfejka, biće sve teže razumeti šta je istina."
Lutrije, doterane figure i druga neobična zabava na lažnim Putinovim izborima
Sadašnjem režimu su potrebni ljudi da izađu na birališta kako bi pokazali legitimitet režima u zemlji. Vlasti pronalaze načine „zabave“ koji bi privukli ljude da glasaju.
Nova pesma pod nazivom „Mama ima tajnu“ uključuje majke iz Rusije koje su antiratne aktivistkinje
Sve žene koje se pojavljuju u spotu za pesmu, kao i sama Monetočka, su majke, ali i istaknute aktivistkinje koje se protive ratu i režimu.
„Am Abgrund“: Priča o uticaju Azerbejdžana u Evropi
Film, koji razotkriva korupciju kako u Azerbejdžanu, tako iu brojnim evropskim zemljama, dolazi u vreme pogoršanja veza između Azerbejdžana i Zapada.
Zakon o bezbednosti u Hong Kongu nastoji da definiše „državne tajne“ duž kineske zakonodavne linije
Definicija državne tajne obuhvata tajne u glavnim političkim odlukama, vojsci, spoljnim poslovima, ekonomskom i društvenom, tehnološkom i naučnom razvoju, operacijama nacionalne bezbednosti, odnosima između HK i Kine.
Belorusi koji se vraćaju kući iz imigracije dobijaju krivične prijave
Branitelji ljudskih prava kažu da su uprkos „dogovorima“ pokrenuti krivični postupci protiv ljudi koji su poverovali vlastima i vratili se u Belorusiju.
Ruski muzičari pevaju protiv rata — malo ko ih shvata ozbiljno
Kroz muzički projekat „Mi postojimo“ koji je premijerno prikazan 12. decembra, antiratni umetnici suprotstavljaju se narativu o ruskom ratnom otporu kao marginalnoj tački gledišta.
Muzej ruske antiratne ulične umetnosti otvoren na internetu
Ruska antropološkinja Aleksandra Arhipova i njene kolege prikupljaju primere antiratne ulične umetnosti – nalepnice, grafite, letke i složene instalacije – već 1,5 godinu, iz 48 ruskih gradova.
