Članci o Jezici i lingvistika
Ruski muzičari pevaju protiv rata — malo ko ih shvata ozbiljno
Kroz muzički projekat „Mi postojimo“ koji je premijerno prikazan 12. decembra, antiratni umetnici suprotstavljaju se narativu o ruskom ratnom otporu kao marginalnoj tački gledišta.
Muzej ruske antiratne ulične umetnosti otvoren na internetu
Ruska antropološkinja Aleksandra Arhipova i njene kolege prikupljaju primere antiratne ulične umetnosti – nalepnice, grafite, letke i složene instalacije – već 1,5 godinu, iz 48 ruskih gradova.
Prevođenje kao putovanje i otkriće u bukvalnom smislu: priča o avanturi u tibetanskim krajevima
Kako prevesti na francuski tibetanskog autora koji piše na kineskom o duboko tibetanskoj stvarnosti? Intervju Globalnih Glasova sa učesnicima projekta.
Jidiš: Jezik koji treba slaviti i zbog njegovih urnebesnih kletvi
Globalni Glasovi su razgovarali sa Metjuom Kacmanom, autorom satiričnog rečnika „Oy Vey! Jidiš Sleng 101“, koji prepliće lične porodične priče sa izrazima na jidišu kako bi se razumela evolucija ovog jezika.
Kako kurdske jezičke podele ometaju pristup informacijama
Tekući sporovi među kurdskim jezicima i njihov nedostatak standardizacije stvaraju prepreke za pristup informacijama na mreži, ometaju protok informacija i ograničavaju aktivno učešće u digitalnom domenu.
Kako Afrikanci premošćuju digitalni jezički jaz
Pre oko 20 godina, 80 odsto svetskog onlajn sadržaja bilo je na engleskom. Trenutno W3Tech procenjuje da 54,9 odsto internet sajtova sa poznatim jezicima sadržaja koristi engleski.
Šta je potrebno da se oživi jezik koji izumire?
Istraživač i pisac Udaj Radž Alej, zajedno sa osobom za resurse i jedinim tečnim govornikom jezika kusunda Kamalom Sen Katri, ima misiju da oživi ovaj jezik koji se nekada smatrao izumirućim.
Kako mi je rat u Ukrajini pomrsio jezik
Nakon što je Rusija po drugi put izvršila invaziju 24. februara 2022, zatekao sam sebe u razmišljanju šta da radim sa delom svog mozga koji i dalje svakodnevno govori ruski.
Svakog petka Rusija označava nove građane i organizacije kao „strane agente“
Označavanje ljudi i organizacija kao 'stranih agenata' liči na Staljinov represivni režim. Sada se koristi za izbacivanje iz zemlje onih koji se ne slažu.
Glavni cilj jezika ruske propagande je da pruži utisak da još uvek nema rata
Šta radi ruska propaganda? Zamenjuje asocijacije reči tako da svet doživljavamo boljim i sigurnijim, kao svet u kome nema rata
