„Konačno smo i mi, rani Sloveni, naselili internet. Želimo vam toplu dobrodošlicu i prijatan boravak.” Slika sa sajta Dikan.rs.

Dikаn, jedan od najpopularnijih humorističkih stripova sada već nestale Jugoslavije, pronašao je novi život u obliku knjige, zahvaljujući dva srpska izdavača.

Dikan je bio naširoko čitan 1970-ih i 1980-ih i pratio je avanture naslovnog lika Dikana i njegovog strica Vukoja dok su lutali po Balkanu u davna vremena. Njegov autor, Lazo Sredanović, strip je zasnovao na ideji urednika časopisa Politikin Zabavnik Nikole Lekića, koji je Dikana zamislio kao jugoslovensku verziju francuskog stripa Asteriks, kombinujući univerzalni humor i laganu satiru u istorijskom ambijentu.

Čitajući ga danas, u vreme kada su neke evropske vlade bile manje nego dobrodošle rekordnom broju izbeglica koje traže sklonište na kontinentu, Dikan nudi pravovremeni podsetnik da smo svi mi potomci nekih migranata.

Prva knjiga je brzo rasprodata, a druga je bila toliko uspešna da izdavač planira da je ponovo štampa, kao i da objavi još dve knjige o ostalim Dikanovim stripovima — ukupno četiri štampana oživljavanja. Na društvenim mrežama su postavili i zabavne isečke stripova, kao što je ovaj nacrt uređaja iz zemlje Sarmata za merenje tvrdoglavosti ili tvrdoće glave — bukvalno.

„Tvrdoglavometar
(Pre upotrebe dobro podmazati!) Čovek A stoji na platformi B čija se visina reguliše polugom C. Čekić D se podiže na visinu E i zatim se pušta da udari u glavu A. Odskok čekića je direktno proporcionalan tvrdoći glave, tako da strelica F pokazuje na stepen tvrdoglavosti.” Umetničko delo Laze Sredanovića.

Stripovi o Dikanu naročito ismevaju jednu od mnogih populacija koje su migrirale širom Evrope počevši od petog veka: Stare Slovene, čija su kultura i geni bili fundamentalni u formiranju savremenih slovenskih naroda, koji koji opet čine većinu današnjih stanovnika Centralne i Istočne Evrope.

Lokalni naziv za staro stanovništvo je „Stari Sloveni“ u smislu „drevni“, a strip koristi termin „Novi Sloveni“ kada se odnosi na svoje sadašnje čitaoce. U prvim stripovima, Dikan i njegov ujak služe kao neka vrsta naprednih izviđača, koji istražuju Balkan pre naseljavanja Slovena.

Posle raspada Jugoslavije 1990-ih, neki revizionistički nacionalistički istoričari u nastalim zemljama sa slovenskom većinom su izbegavali koncept Velike seobe naroda, pokušavajući da dokažu da je njihov narod oduvek bio na zemlji njihovih predaka, a da su svi ostali „došljaci“. Osnovna pretpostavka da dokazivanje vlasništva predaka nad teritorijom danas pruža privilegovani status takođe je korišćena za nacionalističku mobilizaciju u neslovenskim balkanskim nacijama, uključujući Grčku, Albaniju, Kosovo i Rumuniju.

Kasniji stripovi Dikana prevazišli su prvobitno okruženje na način sličan filmu Mela Bruksa „Istorija sveta, prvi deo“, uključujući kameno doba i daleku budućnost, predstavljajući satiričnu naučno-fantastičnu verziju Jugoslavije kao svetsku silu.

Car Justinijan, kao lik u stripu Dikan.

Na zvaničnoj stranici Dikana, takođe na duhovit način, predstavljeni su osnovni podaci o stvaranju republike. Sadrži „svedočanstva“ nekih likova u stripu, uključujući neke istorijske ličnosti, poput vizantijskog osvajača Justinijana, i zakonodavca rođenog na Balkanu:

„Сви ми кажу Јустинијане, који си ти цар… Елем, шта сте ме питали? Шта мислим о Дикану? Ух… Ти Стари Словени су стварно велика напаст. Нешто између илегалних имиграната и политичких азиланата. Не можеш да их ухватиш ни за главу, ни за ноге. Зато бих прескочио ово одговор на ово питање.“

Svi mi kažu , Justinijane, kakav si ti car… Međutim, šta si tražio? Moje mišljenje o Dikanu? Uh, ti Rani Sloveni su prilično problematični. Nešto između ilegalnih imigranata i političkih azilanata. Čovek ih ne može zaobići. Zato bih preskočio ovo pitanje.