Kako prenose Doha Novosti
Jousef, 28-ogodišnji državljanin Katara se, pre četiri godine, zaljubio u jednu ženu iz Istočne Evrope. Njih dvoje su odlučili da se uzmu, ali je katarska vlada odbila da podrži ovu vezu, i njih dvoje su na kraju videli da ne mogu ništa drugo da urade nego da se razvedu. U tekstu koji sledi, Jousef objašnjava Viktoriji Skot teškoće sa kojima se susreću državljani Katara kada žele da ožene ženu koja nije državljanin Katara, i zašto on veruje da sistem treba menjati.
Upoznao sam moju ženu kad sam bio na odmoru u Evropi. Upoznali smo se preko zajedničkih prijatelja, i odmah smo osetili povezanost. Zaljubili smo se jedno u drugo.
Nekada sam bio ono što bih nazvao tradicionalni katarski državljanin. Čvrsto sam verovao u našu kulturu i naše vrednosti. Tako da, kada sam upoznao svoju ženu, pitao sam se šta ja to radim. Ona je bila stranac, nije od moje vere i dolazi iz drugačije kulture. Zbog svih ovih razloga, odluka da je oženim je bila veoma teška, ali na kraju sam odlučio da želim da provedem svoj život s njom; ljubav će pobediti sve.
Različita kultura
Stupili smo u brak u građanskoj ceremoniji u inostranstvu, pre nego što smo se vratili u Katar. Sve je to bilo potpuno novo za nju. Bila je to njena prva poseta mojoj zemlji. Međutim, moja porodica je zavolela moju novu ženu, a ona je počela da se privikava. Polako ali sigurno, ona se prilagodila, i navikla se na našu kulturu. Bili smo srećni. Međutim, ubrzo sam shvatio da bi moglo da dođe do nekih poblema.
Mislio sam da će ona automatski dobiti državljanstvo i da će tako moći da živi u Kataru ceo svoj život. I da će deca koju budemo imali automatski biti državljani Katara, i uživati ista prava koje sam imao i ja.
Ono što nisam znao je da sam morao da tražim dozvolu od Vlade Katara da oženim strankinju.
Traženje dozvole
Otkrio sam da postoji posebna komisija pri Ministarstvu unutrašnjih poslova, koja radi na takvim slučajevima i da ću morati da prođem kroz taj proces. Bez odobrenja ovog komiteta, moj brak ne bi bio legalan u Kataru. Ne bih imao pravo da u mojoj kompaniji dobijem naknade za zaposlene bračne parove ili da dobijem zemlju od strane vlade, a to je samo jedna od prednosti koje državljani Katara uživaju u braku. Ono što je daleko gore od toga je činjenica da mi ne bi ni mogli da živimo zajedno u Kataru. Bez odobrenja Ministarstva, moja žena ne bi mogla da dobije čak ni boravišnu dozvolu.
Ja sam, nažalost mislio da je to samo stvar procesa.
Ljubav “nije prihvatljiv razlogn”
Raspitao sam se za savete kod ljudi koji su prošli kroz taj proces o tome kako da budem uspešan pred komitetom. Rekli su mi da jedna od stvari koju ne treba da kažem je da želim da je oženim zato što je volim, što očigledno nije prihvatljiv razlog. Umesto toga, trebao sam da napišem dopis u kojem objašnjavam zašto nisam mogao da se oženim sa državljankom Katara.
Izgleda da su katarske vlasti zabrinute da katarske žene neće moći da pronađu dovoljno državljana Katara da ih ožene. Oni imaju pravo da budu zabrinuti zbog toga, ali ne, po mom mišljenju, toliko da upravljaju našim brakovima. Zato sam ja morao da lažem. Rekao sam da nisam mogao da se oženim državljankom Katara jer su troškovi bili preveliki, i da sam pitao nekoliko katarskih žena da se udaju za mene, ali da su me one odbile. Zakon me je naterao da budem licemer. Takođe im nisam rekao da sam već oženjen, pošto bi me automatski odbili da su znali.
Prebacivanje u islam
Takođe su mi rekli da ćemo imati više šansi da nam odobre brak ako je moja žena muslimanka. Za mene to nije predstavljalo problem pošto ja ne verujem da vera određuje ko je dobar, a ko loš. Ja ću prihvatiti moju ženu hrišćanku onakvu kakva je. Ali na kraju sam je pitao da li bi razmislila o prebacivanju u islam kako bi ubrzali proces, i ona je pristala.
Ona je morala da prođe kroz ceremoniju da bi službeno prešla u Islam. Onda su joj napravili novu fotografiju za pasoš sa hidžabom, sve to zbog mene. Podneo sam komisiji fotografije, dopis koji sam napisao i moju potvrdu plate, i na kraju su mi zakazali razgovor.
Moj otac je pošao sa mnom kako bi podržao moj slučaj, da kaže da prihvata izbor svog sina, i njegov izbor partnerke. Odbor — sastavljena od sedam muškaraca, razgovara s tobom kao da im nešto duguješ, u veoma strogom tonu, zato što ti je potrebna njihova saglasnost. Stalno su ponavljali pitanje zašto nisam želeo da se oženiti državljankom Katara. Rekli su mi da su kultura i tradicije moje žene previše različiti, čak iako je ona sad muslimanka.
Dva dana nakon tog sastanka, odbili su moj zahtev.
Upornost
Međutim, nisam odustao. Tada sam potregao svoje veze. Poveo sam mog dedu sa sobom u Ministarstvo unutrašnjih poslova da vidimo šta oni mogu da učine, u nadi da će im to što ga imam pored sebe nešto poručiti, da će imati više razumevanja. Izgledalo da je to pomoglo. Rekli su da će odobriti naš brak. Počeo sam da slavim sa mojom ženom, ali to je samo bio trik.
Postojao je drugi korak. I ministar unutrašnjih poslova je to trebao da odobri. Nekoliko puta sam bio do ministarstva da proverim da li su doneli odobrenje, pošto sam načuo da se može desiti da se slučajevi kao što je moj mogu vući po arhivi dugi niz godina, a da se ništa ne preduzme. Oni su bili fini prema meni, prijateljski raspoloženi i pristojni, ali nisu odobrili moj brak. Samo su mi stalno govorili da će razmisliti o njemu.
U međuvremenu, jedina mogućnost koju sam imao je da svaki mesec iznova podosim zahtev za turističku vizu za moju suprugu. To je trajalo dve godine. Moja žena je živela sa mojom porodicom, ali se nismo osećali stabilno i sigurno. Znali smo da u svakom trenutku njena viza može biti odbijena.
Onda sam čuo da je ministar počeo da prima građane u posetu na razgovor, pa sam otišao tamo i lično mu izneo svoj problem. Rekao je da će razmisliti o njemu. Sutradan mi je, međutim, rečeno da je moj zahtev odbijen, i da jednostavno treba da zaboravim na to, i da se ne trudim više. Čak mi nisu ni rekli zašto.
Onda se situacija pogoršala. Vlada je prestala da obnavlja turističku vizu moje žene.
Rastanak
Bila je to strašan dilema. Nisam želeo da napustim Katar, to je moj dom. Tu je moja porodica, moj posao. A ako napustim posao, nisam bio siguran da ću mogao da finansijski izdržavam svoju ženu. Dakle, odlučio sam da napravim ono što sam osećao da je dobro za nju. Rekao sam joj, “Mi nemamo dece, a ti me čekaš. Govorio sam ti da će sve biti u redu, ali više ti ništa ne mogu garantovati.”
Ona je morala je da napusti Katar kada joj je viza istekla. Rastali smo se. Bio sam slomljen. Nastavio sam da je finansijski pomažem neko vreme zato što je morala naglo da ode, ali na kraju sam rekao da to mora da se zaustavi, i morali smo da prekinemo sve veze. To me je jako bolelo.
Ona sada ima novog muža i dete. Ostali smo u kontaktu i ja sam srećan zbog nje. Ali zaista boli kad vidiš ženu koju voliš u braku s nekim drugim, s detetom. To je trebalo da bude moje dete.
Pitanja
Moj brak me je promenio. Izbacio me iz moje zone komfora, i naterao me da ispitam vrednosti naše kulture. Ne razumem zašto, na primer, mi muškarci iz Katara smemo da idemo u klubove gde se služi alkohol, a u isto vreme komisija mi govori da se kultura i tradicija moje supruge ne slaže sa našom. Bolno je videti moju zemlju koja govori o ljudskim pravima na svetskoj sceni, a onda negira pravo građanima da stupe u brak s kim žele. I zašto je to u redu da se neko oženi i drugom ženom ili nekom trećom, ali ne da čoveku da stupi u brak samo sa jednom?
Zašto je moj zahtev odbijen? Da li je to zato što moja porodica nije dovoljno važna? Zar ne znamo prave ljude? Znam dosta državljana Katara koji su u braku sa strankinjama i koji su dobili saglasnost za manje od mesec dana, samo zato što su znali nekoga u vladi. Imam toliko pitanja.
Želim da osnujem porodicu, ali ne vidim sebe oženjenog za katarsku ženu, ili u tradicionalnom braku. Moje razmišljanje je potpuno drugačije. Veoma poštujem katarske žene. One su naše sestre i kćeri, ali tu se ne radi o rasi ili religiji ili nacionalnosti. Reč je o ličnom izboru.
Mislim da ću morati da napustim Katar i da ću živeti u inostranstvu ako želim da oženim strankinju. Mrzim što to tako mora da bude. Volim svoju zemlju. Ne želim da napustim Katar i da ostavim svoju porodicu, ali šta drugo mogu da uradim?
Verzija ovog članka je prethodno objavljena na Doha Vestima.