Novinar Fisnik Dželili intervjuiše stručnjakinju za bezbednost Bojanu Zorić. Fotografija Portalb.mk, koristi se uz dozvolu.

Ovaj intervju Fisnika Dželilija prvi su objavili Portalb.mk i Meta.mk kao deo Centra za borbu protiv dezinformacija Zapadnog Balkana. Uređena verzija je ponovo objavljena ovde u skladu sa ugovorom o podeli sadržaja između Globalnih glasova i Fondacije Metamorfozis. 

Zapadni Balkan se ovih dana suočava sa bezbednosnim problemima vezanim za dezinformacije koje pokušavaju da destabilizuju region i ometaju realizaciju strateških ciljeva. Portalb.mk je intervjuisao stručnjakinju za bezbednost Bojanu Zorić, koja ističe da su bezbednosni izazovi u sajber domenu podjednako izazovni i za EU i za Zapadni Balkan, i to je razlog da dve strane rade zajedno. Prema njenim rečima, medijska pismenost je ključna u rešavanju problema stranog mešanja.

Portalb: Zapadni Balkan kao geopolitički region je na meti Rusije i drugih zloćudnih aktera koji pokušavaju da ga destabilizuju kampanjama dezinformisanja protiv EU. Šta EU radi u borbi protiv toga?

Bojana Zorić (BZ): Izazovi sajber bezbednosti, kao i manipulacija stranim informacijama i uplitanje su podjednako opasni i za Zapadni Balkan i za EU. Videli smo pokušaje ruskog mešanja u evropske izbore kroz ciljane kampanje dezinformacija, pokušaje da se smanji izlaznost na referendumu za promenu imena u Severnoj Makedoniji što je na kraju dovelo zemlju ka članstvu u NATO 2020. i slučaj u Crnoj Gori, kada su umešani ruski zvaničnici u pokušaju državnog udara, koji je imao za cilj da spreči ulazak zemlje u NATO 2017.

EU zato pokušava da sarađuje sa kolegama sa Zapadnog Balkana u različitim formatima. Odsek za stratešku komunikaciju EEAS i njegove radne grupe, na primer, imaju mandat da obezbede sprovođenje spoljne politike EU, uključujući i zapadni Balkan, tako da rade na podizanju svesti, razvoju i primeni ciljanih pristupa za angažovanje sa publikom. Ono što je po mom mišljenju važno kada se govori o dezinformacijama jeste rešavanje strukturalnih problema, kao što je medijska pismenost, jer Zapadni Balkan ima jednu od najnižih stopa medijske pismenosti u Evropi. Medijska pismenost je ključna u rešavanju problema stranog uplitanja. Što su građani digitalno i kritički pismeniji, veće su šanse da će moći da procene informacije na koje naiđu na mreži, identifikuju verodostojne izvore i donesu informisanu odluku.

Portalb: Koje specifične inicijative ili istraživačke oblasti su prioritet za rešavanje novih pretnji i kako one mogu doprineti oblikovanju bezbednosnih politika EU?

BZ: Sada više nego ikada, nove pretnje i bezbednosni izazovi postaju sve više transnacionalni i prevazilaze tradicionalni domen međunarodne bezbednosti. Danas vidimo mnoge bezbednosne izazove koji se pre decenijama nisu smatrali takvima — globalno zagrevanje, prenaseljenost, zagađenje, nestašica hrane, napadi na kritičnu infrastrukturu i snabdevanje energijom. Na drugom spektru imamo i bezbednosne izazove koji spadaju u tradicionalni domen bezbednosti, kao što su ratovi, širenje oružja za masovno uništenje i sajber napadi. Sa efektima globalizacije, postalo je teže izolovati jednu bezbednosnu pretnju ili jedan konkretan slučaj, a da se istovremeno ne bavi nizom drugih pretnji. Sajber domen je bio u centru pažnje prethodnih godina, jer sa napretkom tehnologije vidimo sve više pretnji u sajber prostoru. Zbog sve više međusobno povezanog sveta i složene prirode bezbednosnih pretnji, ne bih dala prioritet jednom domenu nad drugim. Sajber, životna sredina, ekonomija, vojna oblast — sve ove oblasti zahtevaju pažnju. U tom smislu, istraživanje i inovacije su ključne tačke ovog poduhvata jer želimo da osiguramo da smo dovoljno otporni i spremni da odgovorimo kada se desi određena pretnja.

Portalb: Kako EU promoviše bezbednosnu saradnju među državama članicama EU, ali i sa Zapadnim Balkanom?

BZ: Glavni okvir za rad sa potencijalnim kandidatima i kandidatima Zapadnog Balkana za pridruživanje EU je kroz Zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku (ZSBP) i Zajedničku sigurnosnu i bezbedonosnu politiku (ZSBP). ZSBP je deo kriterijuma za pristupanje i zemlje Zapadnog Balkana su zvanično pozvane da se usklade sa EU-im ZSBP. Mera u kojoj zemlje to postižu jasno je navedena u godišnjim izveštajima Evropske komisije o napretku pojedinačnih zemalja. Potpuno usklađivanje sa ZSBP je pokazatelj ozbiljne posvećenosti i spremnosti za integraciju u EU.

Prema ZBOP-u, EU je angažovana u regionu kroz vojnu operaciju EUFOR Alteja u Bosni i Hercegovini ali i kroz Misiju EU za vladavinu prava na Kosovu (EULEX), koja ostaje jedina civilna misija EU sa izvršnim ovlašćenjima. Za jačanje bezbednosne arhitekture na Zapadnom Balkanu, niz aktera, uključujući UN, EU, NATO, treba da blisko sarađuju i da se dogovore oko glavnih prioriteta.

Portalb: Tehnologija je pokretačka snaga u oblikovanju bezbednosne dinamike. Kako EU pristupa spajanju tehnologije i bezbednosti?

BZ: Tehnologija je postala sastavni deo bezbednosti, pogotovo zato što kako tehnologija napreduje, društva postaju sve podložnija napadima. Upravo zbog toga počinjemo da razgovaramo i sve više se bavimo bezbednosnim izazovima u sajber domenu. EU takođe pokušava da vidi načine na koji regulišemo širenje veštačke inteligencije, ali i da je koristimo u našu korist. EU ima svoju Politiku o sajber odbrani koja počiva na četiri stuba: 1) zajednički delovati za snažniju sajber odbranu EU; 2) Obezbediti odbrambeni ekosistem; 3) ulagati u kapacitete sajber odbrane; i 4) udruživanje u rešavanju zajedničkih izazova. Četvrta tačka je posebno važna u vezi sa radom EU i Zapadnog Balkana u ovoj oblasti.

Zajedno sa državama članicama EU, EU je takođe razvila zajednički „paket alata za sajber diplomatiju“ kako bi se zaštitila od sajber pretnji koje dolaze spolja. Postoji mnogo više projekata i inicijativa koje se realizuju u okviru EU. To je i pristup koji bi EU želela da primeni sa svojim partnerima. Jedan primer je francusko-slovenačka inicijativa za uspostavljanje Centra za sajber kapacitete zapadnog Balkana (CSKZB) u Crnoj Gori radi jačanja regionalne saradnje u odnosu na sajber pretnje. Ove inicijative su više nego dobrodošle jer spajaju EU i Zapadni Balkan, baveći se istim izazovima i naknadno usklađujući pristupe.

Portalb: Šta bi po vašem mišljenju bilo rešenje da se mladi Zapadnog Balkana zaštite od anti-EU i anti NATO narativa i da se poveća njihova svest, ali i njihov veći angažman na ovom polju??

Bojana Zorić: Mladi predstavljaju kritički glas u suočavanju sa bezbednosnim izazovima danas. Rezolucija UN 2250 o mladima, miru i bezbednosti bila je prva rezolucija ove vrste koja povezuje mlade ljude kao nosioce promena u promociji mira i stabilnosti. To je ono što treba pratiti na bilo kom nivou, od lokalnog, nacionalnog, regionalnog do evropskog. Jedan od načina da se reši nedostatak učešća mladih u donošenju odluka, u mirovnim procesima i rešavanju sukoba u celini jeste da se mladima obezbede raspoloživi alati u smislu mogućnosti zapošljavanja i obrazovanja, kao i prilika da „imaju reč“ u mnoštvo izazova koji utiču na njih koliko i na sve nas zajedno. Moramo da dovedemo mlade u srce političkih diskusija o bezbednosnim izazovima, jer su mladi ljudi sutrašnjice, pa ih ne treba izostaviti iz jednačine.

Portalb: Za kraj, koja je vaša poruka za mlade Zapadnog Balkana?

Bojana Zorić: Ne odustajte i uvek znajte koja su vaša prava i znajte šta možete. Vi ste neverovatno bogatstvo za svako društvo i što ste uporniji u prenošenju svog glasa do donosilaca odluka, to ćete imati više mogućnosti.