Da li vidite sve one jezike gore? Mi prevodimo članke Globalnih Glasova da bi svetski građanski mediji bili dostupni svima.

Osam stvari koje ste želeli da znate o Madagaskaru a niste smeli da pitate

Young Malagasy girls by Hery Zo Rakotondramana on FlickR - CC BY-SA 2.0

Devojčice sa Madagaskara- Heri Zo Rakotondramana na sajtu ,,Flickr”. CC BY-SA 2.0a

Madagaskar je po površini četvrto najveće ostrvo na svetu, ali i dalje za mnoge ljude predstavlja misteriju. Nedavno je dospeo u žižu interesovanja zbog posete Valérie Trierweiler, bivše partnerke francuskog predsednika Fransoa Olanda i autorke veoma prodavane knjige “Merci pour ce moment” (Hvala Vam za ovaj trenutak). Madagaskar je interesantan zbog svog biodiverziteta, kao i zbog načina na koji povezuje Afriku i Aziju.

 Ukoliko planirate svoje prvo putovanje na Madagaskar, želite da  naučite nešto više o zemlji svojih prijatelja, ili samo da saznate nešto o ovom delu sveta, evo osam stvari o Madagaskaru o kojima ste se možda pitali a niste smeli da pitate. Odgovori dolaze od stanovnika Madagaskara  koji su aktivni na internetu. Pogledajte njihove blogove i video zapise.

1) Putujem uskoro na Madagaskar i želeo bih da steknem predstavu o tome kako izgleda svakodnevni život ljudi koji tamo žive. Kakav je to tipični način života žitelja Madagaskara?

To zavisi od toga koga pitate. Kako pokazuju podaci Svetske banke, 90 posto stanovništva živi sa manje od dva dolara dnevno u svom džepu. Socijalne razlike na Madagaskaru su takve da se ne može govoriti o nekom načinu života koji važi za sve. Randriamihali, bloger sa Madagaskara, opisuje jaz koji postoji:

Ainsi, les princes et les princesses sont ceux qui possèdent le plus. Il ne faut pas s’étonner de les entendre parler de leur vie à Tana comme d’un conte de fées. Ils vivent dans une bulle increvable. Leurs palaces gardés par les agences de sécurités sont truffés de meubles dorés et de gadgets de haute technologie. Ils sortent de là en 4×4 pour aller dans ces lieux qui leur sont réservés : écoles américaines ou françaises, restaurants, piscines, spa,  centres commerciaux. [..] A quelques mètres de là, dans Antananarivo, l’enfer, c’est ce que vit la famille d’Ernestine. Cette femme se lève très tôt le matin afin de préparer ses enfants pour l’école : se laver à l’eau froide du bidon, manger la soupe de riz avec le bout de viande fumée et partir à pied. L’école, c’est le rêve auquel elle s’accroche. Elle croit que si ses enfants parviennent à décrocher un diplôme, n’importe lequel, ils pourront s’en sortir plus tard et ils n’auront pas à vivre un calvaire quotidien comme elle. Elle va chez les patrons, elle peut tout faire : lessive, vaisselle, ménage, porteuse d’eau, garde d’enfant, tout. Et le soir, elle revient exténuée, ses enfants dorment déjà. Elle veille sur leur sommeil à cause des rats qui peuvent attaquer. Et puis, comment avoir un bon sommeil lorsqu’on est à 4, 5 ou 6 à dormir dans une seule pièce de 2 m de largeur ?  

Prinčevi i princeze su oni koji poseduju najviše. Nemojte se iznenaditi ukoliko vam njihov život u Tani izgleda bajkovito. Oni žive u neprobojnom mehuru. Njihovi luksuzni hoteli imaju svoje obezbeđenje, unutra se nalazi pozlaćeni nameštaj i proizvodi visoke tehnologije. Voze se četvorotočkašima do mesta gde samo oni idu: američke i francuske škole, restorani, bazeni, šoping centri. . . . U Antanarivu, udaljenom nekoliko metara, Ernestinina porodica živi u pravom paklu. Ustaje rano svakog jutra kako bi pripremila decu za odlazak u školu: umiva se hladnom vodom iz kante i jede čorbu od pirinča sa malo suvog mesa pre nego što krene peške. Ona sanja o dobrom obrazovanju, veruje da ako njena deca uspeju da steknu  bilo kakvu  diplomu, oni će se moći snaći i neće patiti svakog dana kao ona. Svakog dana ide u kuće  svojih poslodavaca i obavlja za njih gotovo sve: pere sudove i veš, donosi vodu, čuva decu i sve drugo. Kada se uveče vrati iscrpljena, njena deca već spavaju. Ostaje budna dok oni spavaju kako bi pazila na pacove koji ih napadaju. Kako uopšte petoro ljudi može spavati zajedno u sobi 2×2?

Kao da ne postoji neki karakterističan način života na Madagaskaru i to posebno važi za ovu zemlju u kojoj srednja klasa gotovo da ne postoji.

2) Kako se izgovara ime predsednika države?

Heri Martal Rajaonarimampianina Rakotoarimanana je predsednik  Madagaskara od januara 2014. godine. Kako tvrdi list ,,The Guardian”, on ima najduže ime među svetskim liderima. Nije ga lako izgovoriti,čak i ako ste sa Madagaskara. Ako ikada sretnete predsednika, umesto da rastegnete njegovo ime i izazovete  diplomatski skandal, bolje bi Vam bilo da ga oslovite imenom njegove partije Hery Vaovao (,,Snage”) ili mu date baterijsku lampu i poštedete ga briga o nedostaku električne energije koji je sve vreme prisutan. Ako baš insistirate da izgovorite njegovo ime, evo kako to treba da učinite (deveta sekunda sledećeg videa):

3) Planiramo da pešačimo po ostrvu. Šta treba da znamo kako bi sve proteklo bezbedno?  

Vesti van Madagaskara su proteklih nekoliko godina bile ispunjene pričama o  siromaštvu, zdravstvenim problemima, nestabilnošću i drumskim razbojništvima. Sećanje na dva  vazaha (bela stranca)  linčovana na madagaskarskom ostrv Nos Be su i dalje u svesti meštana. Rečeno na taj način, pešačenje po ostrvu je jedinstveno iskustvo u koje se upuštaju brojni turisti svake godine.

Malarija predstavlja najveću opasnost po zdravlje. Cela zemlja se nalazi u Zoni 3, što znači da je ovdašnja vrsta malarije donekle otporna na  llorokvin (lek koji se u svetu najčešće upotrebljavan za lečenje i prevenciju malarije). Malarija je prisutna na više od 90 procenata teritorije Madagaskara. Evo nekoliko saveta kako da se zaštitite: (preko Routardov Vodič, ugledni turistički vodič za putnike na francuskom jeziku):  

- il est indispensable de prendre un traitement antipaludique.
– le soir, porter des vêtements les plus couvrants possible et, mieux encore, traités (par exemple avec Insect Ecran® trempage) ;- sur les parties découvertes, utiliser lotions ou crèmes répulsives efficaces. S'enduire les parties découvertes du corps dès le coucher du soleil ;
– utiliser une moustiquaire.

- Lek protiv malarije je obavezan.
– Uveče nosite odeću koja pokriva što veću površinu tela. Ako je odeća zaštićena (npr, tečnošću protiv malarije za tkanine poput Insect Ecran®), tim bolje. Namažite dobrim losionom protiv komaraca ili kremom otkrivene delove tela, posebno nakon zalaska Sunca.
– Koristite mrežu za komarce

Čikungunia i druge tropske bolesti su takođe prisutne na Madagaskaru. Osnovna pravila o tome kako ih izbeći su ista kao i u drugim zemljama. Kada se radi o nestabilnosti, ne postoji zvanična statistika o kriminalu na Madagaskaru, ali je on prisutan u svesti javnoisti u dovoljnoj meri da može imati negativan uticaj na turizam. Mofo Leni, koji živi u glavnom gradu Antananarivu, pruža svoje viđenje stvari:

Il ne se passe pas une semaine sans que les journaux ne relatent des faits de violences dans la capitale malgache Antananarivo. Toutes les couches de la population, des plus aisées aux plus modestes, sont victimes de ce phénomène. Même les étrangers ne sont pas en reste. Les attaques à main armée sont particulièrement nombreuses. 

Ne prođe ni nedelja dana a da se u novinama ne pojavi priča o nasilju u Antanarivu, prestonici Madagaskara. Svi slojevi društva, od najbogatijeg do najnižeg su žrtve ove pojave. Čak ni stranci nisu izuzeti. Otimačine su zajednički problem na neki način.

4) Kada sam na Madagaskaru, da li treba da naučim malagaški? Ako je to tako, kako?

Najbolje bi bilo da naučite. Ali poput svakog drugog jezika, malagaški  zahteva odlučnost i veliku motivaciju. Kao i svaki drugi jezik, on ima svojih i lakih i teških strana. Olakšice:

  • Ne postoji podela na muški i ženski rod
  • Ne postoji razlika u broju. Oblici za jedninu i množinu su isti.
  • Postoje tri vremena : prošlost, sadašnjost i budućnost, kao i nepromenljivi

Lilikeli, francuski doseljenik, nabraja poteškoće tako što deli svoje iskustvo učenja malagaškog kao  vazaha (,,stranac” na malagaškom):

- Déjà, pas mal de gens parlent un peu français : beaucoup dans les grandes villes, et assez peu dans les campagnes. Du coup, c'est plus facile pour se faire comprendre, on finit toujours par trouver quelqu'un pour nous aider si ce qu'on cherche est compliqué. Du coup, on n'a pas besoin de se forcer, et si on est un peu flemmard, on profite de cela.
-La grammaire. Ca parait simplissime au début.  MAIS… Tout cela c'est pour la forme active. Et au final, les malgaches s'expriment surtout avec la forme passive… nettement plus difficile à maîtriser.
– Les références culturelles et la façon d'exprimer les idées sont aussi très éloignées des nôtres
– Les spécificités régionales font que le découragement arrive vite lorsqu'on voyage. 

- Samo nekolicina govori francuski. Više se govori u gradovima nego na selima. To znači da je  lakše ako te ljudi razumeju, a neko Vam uvek može pomoći ako imate problem da pronađete ono što vam je potrebno. Tako da ne morate toliko da se trudite, a ako ste lenji, to je onda u redu.
– Gramatika. U početku deluje lako. Ali… To važi samo za aktivne oblike. Ali na kraju se ispostavi da govornici malagaškog najčešće upotrebljavaju pasivni oblik, što je mnogo teže savladati.
– Kulturni odlici i načini na koje ljudi ovde izražavaju svoje ideje se razlikuju od naših.
– Karakteristike govora u pojedinim regionaima Vas mogu lako obeshrabriti kada putujete.

Kako se može učiti malagaški? Evo nekoliko izvora za govornike engleskog kao uvod u jezik: osnove na mylanguages.org, zbirka fraza na sajtu ,,Wikitravel” i objašnjenje vremena

5) Da li je narod Madagaskara afrički, azijski ili neki drugi?

Betsileo, Madagascar, 1908 CC-BY-2.0

Betsileo, Madagaskar, 1908 CC-BY-2.0

Ahh, pitanje koje nikada neće prestati da se postavlja! Ovo je stvar zbog koje postavljamo još kontraverznija pitanja o Madagaskaru. To pitanje je razumljivo zato što je ostrvo smešteno između Afrike i Azije i zato što je stanovništvo veoma raznoliko. Problem je što je rasprava koja sledi nakon tog pitanja često ispunjena predrasudama i rasističkim tonovima. Dominik Ranavozon, profesor i stručnjak za madagaskarsku književnost, je dugo pisao na francuskom jeziku o toj temi. Jedna od prvih činjenica koje treba znati  jeste da na Madagaskaru postoji 18 plemena koji uključuju ljude koji vode poreklo iz Azije, Afrike i arapskog podneblja. Sledeća činjenica je da postoji latentni rasizam među različitim etničkim grupama.

Pêcheur Vézo par Jean-Louis Vandevivère  CC-BY-2.0

Ribar Vezo – Žan Luj Vandeviver CC-BY-2.0

6) Zašto neki žitelji Madagaskara ,,prevrću kosti” (famadihana) svojih pokojnih?

Još jedno kontraverzno pitanje! Famadihana ili ,,prevrtanje kostiju” je pogrebna tradicija slavljenja predaka.

Lej iz Antanariva objašnjava ovaj ritual:

Un razana (ancêtre)  peut se manifester à un de ses descendants dans son rêve ou dans un tromba en lui disant qu’il a froid. Il promet en contrepartie de bénir ses descendants dans leur vie quotidienne. C’est ainsi que les Malgaches rouvrent les tombeaux et remplacent les tissus qui recouvrent les restes de leurs morts. C’est l’occasion de fêtes monumentales, de danses et de beuveries

 Razana (predak) se možda ukazuje svojim potomcima u snu ili viziji, negodujući zbog hladnoće i deleći blagoslove svojim rođacina. Zbog toga stanovnici Madagaskara otvaraju ponovo grobnice članova svoje porodice i menjaju pokrov koji prekriva njihova tela. To je vreme velikog slavlja, igara i pića.

Soahari objašnjava kako se tradicija uklapa u okvir malagaške kulture:

La relation des Malgaches avec la mort et les parents déjà partis est assez particulière. On considère que nos ancêtres veillent sur nous.  Ainsi, ils ne sont jamais vraiment partis. On leur rend hommage périodiquement en recouvrant leur corps de nouveaux linceuls. 

Veze malageške porodice sa mrtvima i drugom upokojenom familijom je stvarno posebna.  Mi smatramo da nas naši preci posmatraju i da zbog toga nikada nisu ni otišli. Odajemo im poštu tako što povremeno menjamo pokrov preko njihovih tela.

Hemerson Andrianetrazafi, predavač i istraživač na Univerzitetu u Antanarivu, dodaje:

 Le famadihana est très exactement le rituel par lequel la dépouille d’un parent atteint le statut de razana, d’ancêtre. Un moment capital dans la spiritualité malgache, car tous les morts ne deviennent pas automatiquement des razana  [..] Pour les Malgaches, la mort n’est pas une dissolution, un anéantissement, mais une étape conduisant au statut d’ancêtre. « Tsy maty fa lasan-ko razana », (Ils vivent mais sous une autre forme), servant d’intermédiaire entre les vivants et les zanahary, les divinités.

 Famadihana je ritual nakon kog član porodice dobije status razana (predaka). To je najznačajniji obred  malagaške duhovnosti zato  što ne postaju svi mrtvi odmah razana. . . . Tsy maty fa lasan-ko razana (Oni i dalje žive, ali u drugačijem obliku), služeći kao posrednici između živih i zanahary, božanstava.

Mnogi ovdašnji hrišćani smatraju da izvođenje ovog rituala nije u skladu sa biblijskim principima. Iz ovog razloga je izvođenje famadihane manje često, kao i zbog velikih troškova same ceremonije.

7) Zašto je obrezivanje  (ili hasoavana na malagaškom) toliko prisutno na Madagaskaru?

Sledeća tradicija koja je prisutna na Madagaskaru jeste obrezivanje dečaka od jedne ili dve godine.

Ovo je još jedna prilika za slavlje u porodici. Na Madagaskaru to nije povezano sa nekim verskim običajem, ali nije pošteđeno kontraverzi. Ariniaina objašnjava zašto je njen sin obrezan:

Mais pourquoi faire ce rituel? J’allais me justifier en disant que c’est pour des raisons médicales. Comme quoi des saletés peuvent rester dans le prépuce, que plus tard, il se peut qu’on doit quand même le circoncire parce qu’il aura des problèmes de santé. Il sera alors plus âgé, plus conscient de la douleur. Ainsi, j’aurai regretté de ne pas avoir fait la circoncision plus tôt. Mais, au fond, est-ce la culture qui l’emporte? N’est considéré « vrai homme » que celui qui est circoncis. 

Ali zašto učestvovati u ovom ritualu? Pokušao sam da to opravdam navodeći medicinske razloge. Na koži se skuplja prljavština zbog čega bi on iz medicinskih razloga kasnije mogao biti podvrgnut obrezivanju. Tada bi on bio stariji i samim tim svesniji bola, a ja bih onda bi mi bilo žao što obrezivanje nije obavljeno ranije. Ali je istina da je to stvar l. Kada on ne bi bio obrezan, ljudi ga ne bi smatrali pravim muškarcem.

8)Kakva veza postoji između  Madagaskara i crtanog filma ,,Madagaskar”?

Nikakva. Postoje dve stvari: 1) U noćnim klubovima na Madagaskaru se stvarno čuje “I Like to Move It, Move It” (Volim da pomeram to, pomeram to) iz devedesetih godina. 2) Džefri Kacenberg, izvršni direktor kompanije ,,Dreamworks” koja je stvorila filmsku trilogiju “Madagascar” je donirao pola miliona dolara neprofitnoj organizaciji ,,Conservation International” u svrhu promocije ekoturizma na Madagaskaru.