Geopolitički analitičar Irena Višinska. Fotografija Meta.mk, koristi se uz dozvolu.

Ovaj intervju je uradila Meta. mk kao deo Centra za borbu protiv dezinformacija Zapadnog Balkana. Uređena verzija se ponovo objavljuje ovde u skladu sa ugovorom o podeli sadržaja između Globalnih glasova i Fondacije Metamorfozis.

Irena Višinska je geopolitički analitičar čija su oblasti ekspertize studije o hibridnim pretnjama savremenom društvu i geopolitički trendovi u regionu Zapadnog Balkana. U ovom intervjuu ona opisuje ključne nalaze najnovije studije „Geopolitičke perspektive tokova dezinformacija na Zapadnom Balkanu,” (eng.) koju je objavila Fondacija Metamorfozis, dajući preporuke o tome kako zemlje Zapadnog Balkana mogu da se izbore sa pitanjem dezinformacija u vezi sa stranim zloćudnim uticajima.

Naslovna strana publikacije „Geopolitička perspektiva tokova dezinformacija na Zapadnom Balkanu”.

Meta.mk: Kao autorka studije „Geopolitička perspektiva tokova dezinformacija na Zapadnom Balkanu“, da li možete da ukažete na ključne nalaze do kojih ste uspeli da dođete tokom istraživanja?

Irena Visinska (IV): Geopolitička studija je još jednom potvrdila da u 21. veku svet ne postaje otporan na dezinformacije, ali i da se savremena tehnologija zloupotrebljava za još brže i šire širenje dezinformacija, lažnih vesti i propagande koja usporava, pa čak i onemogućava demokratske procese. Ovo se posebno može videti u regionu Zapadnog Balkana gde stanovništvo ima tendenciju da veruje u teorije zavere bez obzira da li je tema pandemija COVID-19, ruska agresija u Ukrajini ili nešto sasvim drugo.

Iako na prvi pogled objavljivanje dezinformacija deluje slučajno i sporadično, pojava nije nimalo slučajna, već deo vojnih doktrina autokratskih režima čiji su interesi drugačiji od onih koji su postavljeni kao strateški ciljevi zemalja u regionu. Takav strani uticaj je deo takozvanog hibridnog ratovanja. To je izuzetno štetno jer ovakvi režimi nemaju interesa za stabilizaciju i prosperitet našeg regiona prevazilaženjem problema i ulaskom u Evropsku uniju i NATO. Naprotiv, svrha ovakvih zloćudnih efekata je produbljivanje podela i razlika, manipulisanje javnim mnjenjem, pa čak i stvaranje uslova za nove ratove na Balkanu.

Pojava raznih vrsta dezinformacija je prilično složena, a posledice su dugoročne. Posledica toga je da ih EU, SAD i NATO tretiraju prilično ozbiljno. Stoga ova studija ima za cilj da ukaže na ovu pretnju relativno mladim demokratijama na Balkanu i da naglasi potrebu za preduzimanjem hitnih mera.

Meta.mk: Vaša geopolitička studija sadrži preporuke upućene zemljama Zapadnog Balkana o tome kako da se nose sa dezinformacijama. Koje su vaše preporuke?

IV: Prva preporuka je da se pokrene široka javna debata o ovoj pretnji u cilju podizanja svesti o njenom postojanju i posledicama. Sledeća preporuka je stalna reforma obrazovnog procesa jer obrazovanje u zemljama Zapadnog Balkana ne ide u korak sa brzim tehnološkim razvojem što za rezultat ima nisku medijsku pismenost i nedostatak kritičkog mišljenja. I, naravno, količina i vrsta dezinformacija postaju toliko veliki da nameću potrebu za bržim i sveobuhvatnijim aktivnostima razotkrivanja od strane sertifikovanih servisa za proveru činjenica, kao što je Truthmeter.mk u slučaju Severne Makedonije.

Stoga je studija apel čitavom društvu (državnim institucijama, akademskoj zajednici, civilnom društvu, medijima i medijskim radnicima) da preduzme koordinisane i sistemske mere u borbi protiv dezinformacija. Hitno je potrebna zakonska regulativa koja zahteva transparentnost u vlasništvu i finansiranju onlajn portala, kako bi se takođe predvidele sankcije za distribuciju lažnog sadržaja. U eri interneta, usmena predaja ili deljeni sadržaji sa lažnim i zlonamernim porukama imaju mnogo veći uticaj i trebalo bi da podrazumevaju mnogo veću odgovornost.

Studija pokazuje da svaka zemlja ima svoje specifičnosti koje zahtevaju konkretne i specifične mere. Za uspešno suočavanje sa dezinformacijama neophodna je regionalna saradnja, razmena iskustava između balkanskih zemalja i uključivanje u uspešne inicijative EU i NATO.

Geopolitička analitičarka Irena Višinska. Fotografija Meta.mk, koristi se uz dozvolu.

Meta.mk: Kakve ste sličnosti uočili u analiziranim dezinformacionim narativima u zemljama Zapadnog Balkana?

IV: Zemlje Zapadnog Balkana nisu rešile svoj status u pogledu evroatlantskih integracija i nalaze se na različitim tačkama na tom putu. Takva neprilika ostavlja prostor za širenje narativa koji, navodno, nude opcije za članstvo u Evropskoj uniji i NATO-u.

U istom smislu, nacionalni problemi zemalja u regionu su prikazani kao građanska neposlušnost, čime se često širi propaganda koja veliča autokratske sisteme kao uspešne zahvaljujući „čvrstoj ruci“ vladara za razliku od „haosa“ koji proizilazi iz demokratije koja je data ljudima koji to, očigledno, ne zaslužuju.

Još jedna zajednička karakteristika dezinformacionih narativa u regionu — osim Albanije i Kosova — jeste tendencija da se Rusija predstavi kao veliki prijatelj i da se „zli Zapad“ okrivi za raspad bivše Jugoslavije.

U slučaju ruske agresije u Ukrajini, šire se dezinformacije da se ruska agresija prikaže kao „specijalna operacija“ koju je trebalo preduzeti da bi se Ruska Federacija spasila od fašizma..

Neretko mediji koji služe kao generatori lažnih vesti veličaju medicinsku pomoć ili kredite dobijene od Rusije, Kine, zalivskih zemalja itd. namerno izostavljajući činjenicu da su Evropska unija i SAD najveći donatori finansijske i druge vrste pomoći u svim zemljama u regionu.

Studija ukazuje da su, s jedne strane, glavni izvor takvih dezinformacija ruske državne agencije poput Sputnjika i RIA Novosti, koje nude besplatne sadržaje malim onlajn portalima u regionu koji ih održavaju u životu. S druge strane, lokalni onlajn portali prate globalne trendove korišćenja raznih vrsta dezinformacija u vidu tekstova, slika i video snimaka kako bi privukli publiku i time ostvarili finansijsku profit. Istovremeno, dezinformacione narative promovišu nacionalne političke strukture koje u uslovima informacionog haosa dobijaju na značaju i tako uspešno skrivaju svoju žudnju za vlašću u vidu visokog morala i patriotizma.

Meta.mk: U kojoj meri je štetan geopolitički uticaj identifikovan u okviru ove studije uticao na svakodnevni život građana u regionu?

IV: Nažalost, posledice dezinformacija i štetne propagande nisu odmah vidljive. Proces je suptilan i ne može se odmah povezati sa političkim napretkom, ekonomskim prosperitetom, rešavanjem problema i iskorenjivanjem korupcije. Zbog toga organizacije civilnog društva mogu najviše doprineti sektoru alarmiranjem o postojanju i razvoju ovakvih pojava koje se transformišu u bezbednosne pretnje i na taj način aktivno doprinose njihovom otklanjanju. Razvoj mreže protiv dezinformacija za Balkanu je veoma pozitivan korak u pravom smeru.

Meta.mk: O kojim zlonamernim geopolitičkim aspektima treba da brinemo kao region kada govorimo o njihovoj promociji kroz dezinformacije?

IV: Region ima mnogo otvorenih pitanja i nerešenih problema, ali to nije nešto neobično i specifično u odnosu na ostatak sveta. Tendencija dezinformacionih narativa je da se okolnosti prikažu kao isključivo teške, čak i nerešive, da se zemlje u regionu prikažu kao žrtve nekakvih mračnih zapadnih sila koje pokušavaju da nas liše našeg identiteta ili da nas unište. Sve dok bežimo od odgovornosti prihvatajući narative u kojima je neko drugi kriv — a ne mi — nećemo napraviti korak napred. Kao region, možemo da zaostanemo ili čak da se nosimo sa ratovima i da počnemo ispočetka.

Ono što moramo da uradimo je da preuzmemo punu odgovornost: da iskreno i otvoreno komuniciramo u cilju rešavanja problema, kreiranja političkih, ekonomskih, građanskih projekata koji će promovisati pomirenje i kohabitaciju i brze korake ka članstvu u Evropskoj uniji. Samo tako možemo održati opstanak i dostojanstven život budućih generacija.