Snimak ekrana za I Love Languages YouTube video kanal koji predstavlja osnove jidiš jezika. Fer upotreba.

Jidiš, jezik kojim je pre Drugog svetskog rata govorilo preko 11 miliona Jevreja u istočnoj i centralnoj Evropi, i danas govori oko 600.000 ljudi. Takođe se široko koristi u tradicionalnim jevrejskim verskim zajednicama u hasidskim ješivama. 

Globalni Glasovi su razgovarali sa Metjuom Kacmanom, koji živi u Kanadi i autor je nove knjige „Oy Vey! Jidiš Sleng 101“ („Oy vey!“ izražava ogorčenje na jidišu), satiričnog rečnika koji prepliće lične porodične priče sa urnebesnim izrazima na jidišu kako bi se razumela evolucija ovog jezika i to kako se ljudi različitih generacija odnose prema njemu, svako na svoj način.

Kacman je rođen i odrastao u Torontu, pohađao je jevrejsku školu tokom većeg dela svog mladog života i naučio je jidiš od svojih babe i dede. Diplomirao je psihologiju na Kvins Univerzitetu, a trenutno završava master studije novinarstva na Univerzitetu Metropoliten u Torontu.

Intervju je vođen preko i-mejla i uređen je radi stila i sažetosti.

Portret Metjua Kacmana. Fotografija se koristi uz dozvolu.

Filip Nubel (FN): Možete li da objasnite trenutni status jidiša: ko i gde ga govori širom sveta?

Metju Kacman (MK): Jidiš se govori širom sveta. To je mešavina raznoraznih jezika spojenih zajedno, kao što su nemački, hebrejski, francuski, italijanski i drugi. Još uvek ga govore mnogi širom sveta, ali pretežno u Izraelu, SAD i nekim zemljama istočne Evrope. Pre Drugog svetskog rata, govorilo ga je mnogo više Jevreja. Sa toliko jevrejskih života izgubljenih u holokaustu, jezik je uveliko izbledeo.

U mojoj zajednici, svi su u određenoj meri upoznati sa ovim jezikom. Za različite ljude on predstavlja veoma različite stvari. Mislim da je najbolji način da se to posmatra generacijski. Za moje Zaidi i Babi, to jest generaciju mog dede i babe, mislim da se smatra formalnim jezikom. Mnogi su ga govorili sa svojim roditeljima, decom i jedni sa drugima.

Generacija mog oca ga je smatrala za jezik, ali ne toliko relevantan ili pristupačan. Pogotovo zato što, u to vreme, odrastajući oko sekularnijih Jevreja u Kanadi, za njega nije bilo toliko potrebe. Podučavali su ga moji baba i deda i još uvek se seća dosta toga, ali mislim da bi mu danas bilo teško da na njemu vodi pravi razgovor.

Za moju generaciju, mislim da se on može smatrati više tradicijom nego stvarnim jezikom. Barem za mene, reči više predstavljaju nego što zapravo znače. Ne bih nužno nanizao grupu reči da bih napravio rečenicu, ali bih ubacio neku od urnebesnih, upečatljivih, blesavih ili moćnih reči na jidišu koje znam u svakodnevnu rečenicu.

FN: Da li je jidiš ugrožen jezik? Kako se prenosi na sledeću generaciju? Da li je prisutan i na internetu?

MK: Neki su jidiš nazvali jezikom koji izumire, a UNESKO ga je čak označio ugroženim. Iako ga danas govori manje ljudi, i dalje se govori širom sveta.

Ja sam pohađao prilično poznatu hebrejsku školu u zabavištu u kojoj se učio jidiš, a i danas se uči. U zajednici u kojoj sam odrastao, jidiš je bio prilično prisutan. Nije da ga bilo ko od mojih jevrejskih prijatelja tečno govori, ali reči koje su deo dijalekta su i dalje deo našeg svakodnevnog razgovora. Nasmejali bismo se i nazvali mog drugara „klutz“ ako bi propustio laku loptu u igri softbol. Ili bismo rekli da dobijamo „naches“ kad gledamo kako njihov tim za fantazi fudbal osvaja prvenstvo. Možda ćemo, nakon što moji prijatelji i porodica pročitaju ovu knjigu, pronaći način da tu i tamo ubacimo „nochshlepper“ ili „eppes a nudnik“.

Što se tiče prisustva na internetu, povezujemo se sa drugim govornicima preko onlajn jidiš zajednica. Već nam je dosta ljudi izrazilo interesovanje da kupe „Oy Vey!“ i pre nego što je objavljen. Još uvek postoje mnoge Facebook i Reddit grupe za diskutovanje o kulturi, čitanje priča i osećaj povezanosti sa ovim jezikom. Međutim, nećete često videti da se o njemu govori u mejnstrim medijima, i zato mi je toliko i stalo do ovog projekta. Želim da pomognem ljudima da se povežu sa zabavnim, živopisnim jezikom koji mi je tako prirastao srcu.

Na internetu, jidiš se prilično često može čuti u popularnoj izraelskoj seriji pod nazivom Shtisel koja opisuje jednu ortodoksnu jevrejsku zajednicu, kao što pokazuje ovaj YouTube video:

FN: Kakvo je vaše iskustvo sa jidiš jezikom? Da li se on govorio u vašoj porodici? Ako nije, kako ste ga naučili? Šta smatrate najzanimljivijim kod ovog jezika?

MK: Jidiš je u mojoj porodici prisutan generacijama. Nisam siguran koliko daleko seže u prošlost, ali verovatno su mi njime prvo govorili dok sam bio beba moji Zaidi i Babi.

Mislim da jidiš najbolje funkcioniše kao podsetnik na našu prošlost ili veza sa njom. Pisanjem ove knjige osetio sam se povezanim sa svojim jevrejskim precima koji su došli iz „štetlova“, malih, siromašnih jevrejskih sela u kojima su živeli u istočnoj Evropi.

Imam snažnu želju da prenesem tradicije judaizma, poput jidiš jezika. U „Oy Vey!“, šalim se da je moj prioritet broj jedan u pisanju knjige to da moji baba i deda budu ponosni na mene. Pretpostavljam da na neki način osećam odgovornost da prenesem rituale koje su oni toliko nastojali da očuvaju.

Ipak, ne bih rekao da je bilo pritiska da se jidiš prenese u mojoj porodici. Kada pročitate knjigu, primetićete da ulazim u mnoge anegdote iz svog privatnog života. Zaista sam želeo da budem otvoren i da dam lični pečat knjizi, a da pri tom ostane prilično blesava.

FN: Jidiš ima veliki broj živopisnih psovki. Da li se one i dalje koriste među izvornim govornicima, uključujući i konzervativne zajednice?

MK: Skoro ih je previše da bi se izbrojale. Skoro. Imam puno favorita. U Oy Vey! zapravo ima celo jedno poglavlje posvećeno tome. Evo nekoliko najboljih.

• Es zol dir dunern in boikh, vestu meien az s’iz a homon klaper: Stomak će ti tako jako krčati da ćeš pomisliti da to prave buku za Purim.
• Zolst zein azoi reikh, az dai almnhs man darf keinmol nisht arbetn a tog: Da budeš tako bogat da muž tvoje udovice ne mora nikad da radi ni dana.
• Vaksn zolstu vi a cibele mitn kop in dr'erd: Da porasteš kao luk sa glavicom u zemlji.

Videćete da su neke od ovih kletvi u upotrebi i danas. „Da porasteš kao luk sa glavicom u zemlji“ verovatno je najčešće prisutna u pop kulturi, na primer u mjuziklu „Violinista na krovu“.

Mislim da je razlog za toliko kletvi taj što Jevreji mogu biti pasivno agresivni kada su uznemireni. Ne želim da govorim u ime čitave jedne religije/kulture/nacionalnosti, ali, po mom ličnom mišljenju, neko ko je jevrejskog porekla bi vam radije dao nagoveštaje o tome kako se oseća umesto da vam direktno kaže kako se oseća.

Kada ti nagoveštaji ne funkcionišu, možete da nosite svu tu frustraciju u sebi. Umesto da se samo suočite sa nekim o tome šta vas uznemirava, vi se vratite svom domu u „štetlu“ i izgovorite nekoliko najrazornijih kletvi koje znate. To je katarzično osećanje. Da budemo jasni, nikada nisam sreo drugu osobu jevrejskog porekla koja je proklela nekog, ali volim da zamišljam da se to dešava s vremena na vreme.

Za ovu knjigu sam stvorio lik po imenu „Šlomi“ koji se u njoj pominje kao neko ko izgovara kletve na jidišu. Iako imam malo neprijatelja, on je vrhunac svih ljudi koji su mi učinili nepravdu u prošlosti. Da li bih zaista izrekao kletvu nekome ko mi je nešto nažao učinio? Na primer da legnu u zemlju i peku se kao đevrek? Presuda još nije doneta.