Konji prelaze put u Mongoliji. Autor fotografije Ljudi Bajkala. Koristi se uz dozvolu.

Ovaj članak je napisala Elena Trifonova za Lyudi Baikala (Ljudi Bajkala). Uređena verzija se objavljuje na Globalnim Glasovima u sklopu ugovora o medijskom partnerstvu.

Život u gradu i na selu se u Mongoliji veoma razlikuje. Glavni grad Ulan Bator je moderna metropola sa neboderima od stakla i betona. Nomadi koji žive na selu uzgajaju stoku, kao što su to činili vekovima, lutaju stepom sa svojim stadima i žive u jurtama od filca, koje meštani zovu „ger“.

Otprilike trećina stanovništva Mongolije od 3,4 miliona bavi se poljoprivredom, iako više od polovine živi u Ulan Batoru. Zbog oštre klime u zemlji gotovo da nema oranica, a nije ni običaj da se uzgaja povrće.

Prema drevnim verovanjima lokalnog stanovništva, kopanje zemlje je generalno zabranjeno, a onoga ko prekrši ovu zabranu snaći će nesreća. Međutim, ova verovanja su ustupila mesto savremenoj ekonomskoj realnosti, a ekonomski rast Mongolije je vođen uglavnom izvozom uglja i minerala iskopanih iz zemlje.

Ljudi uglavnom uzgajaju stoku: ovce, koze, konje, krave i kamile. Skoro 80 ​​odsto teritorije ove zemlje koristi se za pašnjake. Način života mongolskih nomada gotovo se nije promenio za 3000 godina, ostavljajući utisak da se vreme u stepi zaustavilo i pretvorilo u večnost.

Uvek u pokretu

U 2023. godini broj grla stoke u Mongoliji je skoro dostigao 65 miliona, što znači da svaki građanin ima oko 18 grla stoke, a 2023. godine registrovano je 247.000 hiljada nomadskih stočarskih porodica. Uobičajeno je da jedna porodica drži više od hiljadu životinja. Mongolski nomadi imaju pašnjake svojih predaka po kojima se kreću tokom cele godine da bi životinjama obezbedili travu.

Mongolski stočar i njegove ovce. Autor fotografije Ljudi Bajkala. Koristi se uz dozvolu.

Tokom godine najmanje četiri puta menjaju kamp, a kampovi se često nalaze stotinama kilometara od najbližih sela ili gradova. Zbog ogromnih udaljenosti i neprohodnih puteva, do nomadskih stočara nije moguće doći kolima hitne pomoći. Deca se upućuju u internate tokom cele školske godine.

Mongolija ima zanimljivu istoriju sa adresama. Zbog činjenice da Mongoli migriraju sa mesta na mesto, jurti ne možete dodeliti stalnu adresu. Stoga je ova zemlja uvela svoj sistem adresa — šifru sastavljenu od od slova i brojeva. Ova šifra se dodeljuje svakom imanju u zemlji. Možete ih pronaći pomoću alata za geolokaciju.

Mongolske jurte u stepi. Autor fotografije Ljudi Bajkala. Koristi se uz dozvolu.

Nomadi nastavljaju vekovnu tradiciju življenja u jurtama koje se lako mogu transportovati. Tokom tri hiljade godina, struktura mongolske jurte gotovo se nije promenila. Sastoji se od drvenog okvira prekrivenog filcom na vrhu. Jedina moderna adaptacija je korišćenje cerade, koja štiti jurtu od kiše. Konstrukcija, teška 250 kilograma, može se rastaviti i ponovo sastaviti za nekoliko sati.

Za razliku od svojih dalekih predaka, savremeni stočari lutaju stepom u kolima umesto na konjima. Jurta i imovina se stavljaju u kamion, koji polako prati stado. Stado po pravilu vozi nekoliko ljudi na konjima ili motociklima, usmeravajući životinje i sprečavajući ih da odlutaju u doline. Udaljenost između kampova može biti i do nekoliko stotina kilometara.

Mongolija je jedna od najmanje naseljenih zemalja na svetu sa samo dva stanovnika po kvadratnom kilometru. Država je podeljena na 21 okrug, ili aimak, u kojima ima 329 suma, ili sela.

U sumima se živi u drvenim ili zidanim kućama, ali skoro u svakom dvorištu postoji jurta. Postoje i gradske četvrti, uključujući i prestonicu, gde ljudi žive u jurtama. Čak i ako Mongol živi u kući sa jurtom u dvorištu, većinu vremena će provoditi u jurti jer je familijarnija i udobnija.

Mongolska jurta spolja. Autor fotografije Ljudi Bajkala. Koristi se uz dozvolu.

Jurta je tradicionalno podeljena na dve polovine. Desna je za muškarce, a leva za žene. U ženskom delu obično se nalazi krevet i kućni pribor. Na muškoj strani je lovačko oružje i muški alat.

Muška strana unutar mongolske jurte. Autor fotografije Ljudi Bajkala. Koristi se uz dozvolu.

Vrata u jurti su drvena; ulaz je tradicionalno okrenut prema jugu, a naspram ulaza – kod severnog zida – je glavni deo jurte. Tu sede počasni gosti, pored oltara za božanstva i fotografije predaka. U centru se postavlja šporet, zagrejan osušenim đubrivom – argalom. Ono se posebno priprema i suši tokom leta.

Oltar sa božanstvima i fotografijama predaka unutar mongolske jurte. Autor fotografije Ljudi Bajkala. Koristi se uz dozvolu.

Proporcije jurte rekreiraju model sunčanog sata. Ceo prostor unutra je ustaljeno podeljen na dvanaest delova, koji su nazvani po mesecima kineskog kalendara. Zrak sunca ulazi u okruglu rupu na tavanici jurte i pada na određeni deo zida, krećući se tokom celog dana. Po njegovom kretanju možete odrediti vreme.

Ukorenjeno gostoprimstvo

Mongolija je 2023. godine primila 650.000 turista, a prihodi turističke industrije iznosili su 1,2 milijarde dolara. Veruje se da gosti donose sreću i prosperitet u kuću. Stoga, što više gostiju poseti jurtu, to bolje.

Mongolska kuhinja, kako i priliči nomadskom narodu, sadrži puno mesnih i mlečnih jela. Jedno od tradicionalnih jela je boodog. Priprema se od celog životinjskog trupa, pri čemu se prvo iz njega uklanjaju sve kosti. Dobijena „koža“ se puni mesom, povrćem i vrelim kamenjem i kuva na uglju.

Evo YouTube videa o pripremi boodoga u Mongoliji.

Najpopularnija pića su airag, napravljen od fermentisanog kobiljeg mleka, i tradicionalni sutei tsai od zelenog čaja, mleka, masti, soli, brašna i pirinča. Rezultat je bogat, gust napitak potreban ljudima koji se bave teškim fizičkim radom.

Drugo tradicionalno jelo je aruul (sušeni sveži sir), koji se leti priprema na krovu jurte. Takođe je uobičajeno sušiti meso, koje se obično jede zimi. Sušeno meso, samleveno u brašno, prodaje se u mongolskim supermarketima a može se čuvati van frižidera mesecima i daje bogatu čorbu.

Ustavno i sveto pravo

Mongolski dečaci se od ranog detinjstva uče da jašu konje. Konj je tradicionalni poklon dečaku na njegov treći rođendan. Kaže se da je Mongol bez konja kao ptica bez krila.

Evo YouTube videa o deci džokejima u Mongoliji.

Najvažniji praznik Mongola je i dalje tradicionalni letnji festival Naadam, koji se sastoji od takmičenja u konjskim trkama, rvanju i streljaštvu.

Evo YouTube videa o takmičenjima u rvanju i streljaštvu održanim tokom Naadama.

Savremeni nomadi su povezani sa spoljnim svetom satelitskim i pametnim telefonima koji imaju sporadičan pristup internetu. U blizini svake jurte nalaze se solarni paneli ili generator, koji stvaraju dovoljno energije da se uveče osvetli dom i za gledanje TV-a. U skoro svakoj jurti postoji i satelitska antena koja hvata televizijski signal.

Televizor i telefon u mongolskoj jurti. Autor fotografije Ljudi Bajkala. Koristi se uz dozvolu.

Lov sa zlatnim orlovima je veoma popularan u Mongoliji, kao drevna tradicija kazahstanskih nomada u Mongoliji, koji čine etničku manjinu i žive uglavnom u zapadnom aimaku Bajan-Ulgij. Svake jeseni u ovoj zemlji se održava festival Zlatni orao, gde lovci sa orlovima pokazuju svoje lovačke veštine.

Evo YouTube videa sa snimcima sa festivala Zlatni orao iz 2023. godine.

Lutanje je sveto pravo svakog Mongola. Ustav Mongolije daje građanima pravo da žive bilo gde. Nije potrebno vlasništvo nad zemljištem da bi se na njemu postavila jurta. Neki Mongoli postaju nomadi nakon penzionisanja. Mongoli kažu da im je zbog ovoga sloboda u krvi.