Nacionalne zastave Kine i zastave HKSAR-a u Hong Kongu (HKSAR: zvanično Hong Kong poseban administrativni region Narodne Republike Kine, prim.prev.). Fotografija datoteke: GovHK preko HKFP

Ovaj izveštaj je napisala Keli Ho i prvobitno je objavljen u Hong Kong Free Press-u (HKFP) 30. januara 2024. Uređena verzija je objavljena u nastavku kao deo ugovora o partnerstvu sa HKFP-om.

Konsultativni dokument o domaćem bezbednosnom zakonodavstvu Hong Konga otkrio je da grad nastoji da definiše „državne tajne“ duž zakonodavne linije kontinentalne Kine.

Gradske vlasti su 30. januara 2024. predložile da se postojeći zakoni „poboljšaju“ tako što će se uključiti termin „državne tajne“ kako bi se efektivno zabranilo neovlašćeno otkrivanje poverljivih informacija koje mogu da ugroze nacionalnu bezbednost, kao što je ono u vezi sa važnim političkim odlukama, diplomatskim poslovima i društveno-ekonomskim razvojem.

Predlog je dat u dokumentu o javnoj konsultaciji za donošenje spornog člana 23. Osnovnog zakona. Odredba predviđa da će vlada sama doneti zakone kojima će se zabraniti dela izdaje, secesije, pobune i subverzije protiv Pekinga.

Njegovo zakonodavstvo je propalo 2003. nakon masovnih protesta, a ponovo je predloženo tek nakon početka posebnog, nametnutog iz Pekinga zakona o bezbednosti 2020. Prodemokratski zagovornici strahuju da bi to moglo imati negativan uticaj na građanske slobode.

Više od dve decenije nakon debakla iz 2003. godine, vlada je 30. januara iznela predlog za uvođenje Uredbe o zaštiti nacionalne bezbednosti, koja nastoji da kriminalizuje izdaju, pobunu, krađu državnih tajni i špijunažu, sabotaže koje ugrožavaju nacionalnu bezbednost i spoljno mešanje.

Definicija „državne tajne“

Prema dokumentu od 110 stranica, Hong Kong bi mogao da uvede termin „državne tajne“ u svoje zakonodavstvo i pruži jasnu definiciju za efikasnu zaštitu osetljivih informacija, što je „posebno važno za zaštitu nacionalne bezbednosti i ključnih interesa“.

Postojeći Pravilnik o službenoj tajni nije koristio termin „državne tajne“, a navedene zaštićene informacije „nisu bile dovoljno široke“.

„Sve vrste državnih tajni treba da budu zaštićene na svakom mestu u jednoj državi. U suprotnom, stvoriće se pravni vakuum u kojem HKSAR ne može štititi državne tajne u određenim oblastima, što predstavlja rizik po nacionalnu sigurnost“, navodi se u konsultativnom dokumentu.

Preporučena definicija pokrivala je tajne u vezi sa glavnim političkim odlukama o poslovima Kine ili Hong Konga, pitanjima koja se odnose na izgradnju nacionalne odbrane ili oružanih snaga, i poverljive informacije povezane sa diplomatskim ili spoljnopolitičkim aktivnostima Kine, kao i tajne koje se tiču spoljnih poslova Hong Konga.

Informacije o odnosu Hong Konga sa Pekingom i društveno-ekonomskom razvoju Kine takođe bi bile državne tajne i ne bi se smele odavati bez zakonskog ovlašćenja, sugerišu vlasti.

Predložena definicija državne tajne su:

(a) tajne koje se tiču važnih političkih odluka o poslovima naše zemlje ili HKSAR-a;

(b) tajne koje se tiču izgradnje nacionalne odbrane ili oružanih snaga;

(c) tajne koje se tiču diplomatskih ili spoljnopolitičkih aktivnosti naše zemlje, ili tajne koje se tiču spoljnih poslova HKSAR-a, ili tajne da je naša država ili HKSAR pod spoljnom obavezom da čuvaju tajnost;

(d) tajne koje se tiču ekonomskog i društvenog razvoja naše zemlje ili HKSAR-a;

(e) tajne koje se tiču tehnološkog razvoja ili naučne tehnologije naše zemlje ili HKSAR-a;

(f) ajne u vezi sa aktivnostima za očuvanje nacionalne bezbednosti ili bezbednosti HKSAR-a, ili za istragu krivičnih dela; ili

(g) tajne koje se tiču odnosa između centralnih vlasti i HKSAR-a.

Formulacija predložene definicije bila je skoro identična onoj u kineskom zakonu o čuvanju državnih tajni, koji je Peking pokušao da revidira prošle godine kako bi proširio njegov obim. Zakonodavstvo identifikuje glavne političke odluke o državnim poslovima, izgradnji nacionalne odbrane i diplomatskim aktivnostima kao državnu tajnu.

Kineski zakon je takođe uključio odredbu koja je državnu tajnu klasifikovala u tri nivoa: strogo poverljivo, tajno i poverljivo, na osnovu stepena štete koju bi obelodanjivanje nanelo državnoj bezbednosti i nacionalnim interesima.

U sopstvenom bezbednosnom zakonu, #HongKong izgleda kao da radi kopi-pejst sa kineskim zakonom protiv odavanja “državnih tajni”? https://t.co/qbZndKFczL

Ovaj zakon je korišćen protiv kritičara, novinara i disidenata na kontinentu.
👇Formulacija HK (levo) do Kine (desno.) 👇 https://t.co/7F4jAT2mlV pic.twitter.com/nhn33R4y2m

— Tom Grundi (@tomgrundy) 30. januara 2024. godine

U dokumentu za javnu konsultaciju, koja je trajala samo četiri nedelje do 28. februara, takođe se navode definicije državnih tajni koje su usvojile Velika Britanija, Kanada i SAD. Bilo je „uobičajena praksa“ za različite zemlje da osetljive informacije smatraju državnom tajnom ako bi nepravilno obelodanjivanje moglo da ugrozi nacionalnu bezbednost ili interese, piše u listu.

Govoreći na Zakonodavnom veću (LegCo) 30. januara, šef bezbednosti Kris Tang rekao je da je primetio da neki ljudi misle da curenja informacija napravljena u „značajnom javnom interesu” treba da budu izuzeta od krivičnog gonjenja. „Mi ćemo to detaljno razmotriti nakon što čujemo od javnosti“, rekao je Tang na kantonskom.

Različite definicije

Definicija državne tajne izazvala je kontroverzu 2003. godine,  rekla je tadašnja ministarka bezbednosti i aktuelna sazivačica Izvršnog veća Regina Ip u intervjuu za Hong Kong Economic Journal prošlog juna.

Predsednica Nove narodne partije rekla je da kontinentalna Kina i Hong Kong imaju različite definicije „državnih tajni“, pri čemu Kina gleda na finansijske podatke kao na poverljive informacije. To je izazvalo zabrinutost u finansijskom i medijskom sektoru, podsetila je Ip u intervjuu, dodajući da je pitanje definisanja državnih tajni „prilično osetljivo“.

Peking je u junu 2020. ubacio zakone o nacionalnoj bezbednosti direktno u mini-ustav Hong Konga nakon godinu dana prodemokratskih protesta i nemira. Kriminalizovao je subverziju, secesiju, dosluh sa stranim snagama  i terorističke akte, ali nije pokrio svih sedam krivičnih dela navedenih u članu 23.

Kontroverzni zakon ponovo je dospeo u centar pažnje 2021. godine nakon što su brojni visoki zvaničnici rekli da vlasti žele da „zapuše rupe“ u zakonu o bezbednosti koji je doneo Peking primenom člana 23.

Predlog zakona o primeni člana 23 trebalo je da bude predstavljen Zakonodavnom veću u drugoj polovini 2022. godine, ali je izostavljen iz rasporeda zakonodavnog tela za ostatak te godine.

Izvršni direktor Džon Li je prošlog juna rekao da će domaći zakon o bezbednosti „definitivno“ biti usvojen u toku te ili najkasnije sledeće godine, pre nego što je tokom prošlogodišnjeg obraćanja o politici obećao da će priča o zakonodavstvu biti završena 2024.