Petra Blažić, menadžer u Centru za evropsku perspektivu iz Slovenije. Foto: Meta.mk, koristi se uz dozvolu.

Ovaj članak je prvobitno objavio Meta.mk. Uređena verzija je ponovo objavljena ovde u skladu sa ugovorom o podeli sadržaja između Globalnih glasova i Fondacije Metamorfozis. 

Meta.mk je razgovarao sa Petrom Balažič, menadžerom projekta iz slovenačkog Centra za evropsku perspektivu (CEP), koji radi u regionu Zapadnog Balkana na povećanju otpornosti na dezinformacije. Ona je istakla da je širenje dezinformacija pitanje bezbednosti i stabilnosti zemalja Zapadnog Balkana, ali i da različitim starosnim grupama u društvima treba različito pristupiti kada se radi o dezinformacijama.

Meta.mk: Da li vi ili vaša organizacija smatrate da je pitanje dezinformacija pitanje stabilnosti i bezbednosti?

Petra Balažič (PB): Dezinformacije su svakako pitanje stabilnosti i bezbednosti. Ono što dezinformacije pokušavaju da urade jeste da razotkriju i zloupotrebe ranjivost društava da bi ta društva razdvojili.

Ako su kampanje dezinformisanja uspešne i izgubite društvenu koheziju, onda dolazite u situaciju da implementacija demokratskih principa, standarda i praksi postaje veoma teška.

Sa nedostatkom društvene kohezije, imate veći antagonizam u društvu, a to, u najgorem slučaju, izaziva čak i agresiju, nasilje i nespremnost da radimo zajedno za zajedničku budućnost.

Meta.mk: Recite nam više o radu CEP-a na suzbijanju dezinformacija u zemljama Zapadnog Balkana.

PB: Centar za evropsku perspektivu je institucija koju je 2020. godine osnovalo Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova Slovenije. Od tada smo značajno napredovali i sada realizujemo veliki broj uspešnih projekata, jer smo svojim vrednim radom dokazali da smo od poverenja i zbog toga nam stiže mnogo projekata.

Realizujemo projekte o regionalnoj saradnji, o miru i bezbednosti, o strateškim komunikacijama, pojačavamo otpornosti društva u suprotstavljanju dezinformacijama, i naravno vodimo Bledski strateški forum, koji je veoma poznat u ovom delu sveta. I to je zaista nešto na šta smo mi kao Centar za evropsku perspektivu i kao Slovenija zaista ponosni.

Pokušavamo da nateramo vladu, medije i organizacije civilnog društva da zajedno rade na održavanju dijaloga i da na kraju dođu do tačke u kojoj mogu zajedno da uspostave nacionalne mehanizme za borbu protiv dezinformacija.

Imati strategiju znači da znate kako da definišete dezinformacije, ko je odgovoran za suzbijanje i na koji način, kako ćete preneti odgovor ljudima, kao i koji sektor će biti odgovoran za koji deo odbrane. To se tiče kako sektora unutar vlade, tako i sektora društva u celini.

Takođe bih želela da pomenem još jedan projekat koji je bio veoma uspešan i koji je komplementaran projektu koji sam upravo opisala, a to je Evropska razmena digitalne diplomatije. To je projekat koji je fokusiran na proaktivno jačanje društvene otpornosti na dezinformacije kroz uspešnu stratešku komunikaciju vlada, prema društvima kako bi se pomoglo društvu kada su dezinformacije u pitanju. Ovaj projekat traje već šest godina i zaista je bio veoma uspešan. I to ne uključuje samo zapadni Balkan, već i zemlje Istočnog partnerstva, Baltičke države i SAD i Kanadu.

Meta.mk: Da li mislite da je moguće da vlada, civilno društvo, mediji sednu za jedan sto i razgovaraju o strategiji za borbu protiv dezinformacija?

PB: Moram da verujem da je to moguće. I ja zaista verujem. Da, iskreno u svom srcu verujem da je to moguće. Mislim da je potrebno vreme. Mislim da je za to potrebno mnogo energije i nepokolebljive posvećenosti. To zahteva ulaganje i u pogledu vremena i u smislu mnogih frustracija sa kojima se susrećemo na tom putu. To nas ne zaustavlja. I verujem da postoji poslovično svetlo na kraju tunela.

Donekle, nepoverenje među sektorima ima smisla, ali to nije kraj. Ne mora biti tako. Ako održimo ovaj dijalog, moći ćemo da ponovo izgradimo to poverenje. Tri dobra čoveka — po jedan u svakom sektoru — mogu biti dovoljni za korak napred. Očigledno se nadamo da ih ima više od tri, ali smo uvereni da ćemo kako vreme bude odmicalo uključiti više ljudi i moći da ponovo izgradimo poverenje.

Želim da napomenem da smo u junu u Portorožu, u Sloveniji, održali regionalni trening o suzbijanju dezinformacija. AU Portorožu su nam se pridružili predstavnici svih vlada Zapadnog Balkana, medija Zapadnog Balkana i sektora civilnog društva Zapadnog Balkana. Imali smo ljude iz sva tri sektora koji su radili zajedno za jednim stolom. Stvari nisu uvek išle glatko, ali sam videla da se dijalog nastavlja i to je dobar znak da ćemo, kada se sledeći put svi okupimo, moći da napravimo korak napred.

Meta.mk: CEP-ova publikacija Informativni rat i borba za istinu je razotkrila taktike i štetne efekte stranih ustaljenih dezinformacija na Zapadnom Balkanu, upozoravajući na njihov uticaj. Koje druge stvari možete da podelite?

PB: Ova publikacija je takođe pokazala da su dezinformacije deo većih kampanja uticaja. Informacioni prostor je samo jedan deo slagalice kampanja uticaja. To utiče na ekonomiju. To utiče na diplomatiju. To utiče na odnose sa našim evroatlantskim partnerima.

Zaista je važno, pre svega, imati svest o tome da dezinformacije postoje, da su one deo šire slike i da u ovom trenutku još uvek nismo u mogućnosti da im se efikasno suprotstavimo na Zapadnom Balkanu. I zato je važno da nastavimo da radimo na tome. A kada je u pitanju svest, treba postići da istraživanje i institucije budu posvećene istraživanju ovog fenomena na način koji je najviše orijentisan na rezultate.

Meta.mk: Da li mislite da su mladi posebno podložni zlonamernom uticaju narativa dezinformacija?

Petra Balažič: Naš projekat se ne bavi posebno mladima. Ipak, mladi su deo društva i to očigledno uzimamo u obzir. Mnogo puta kada razgovaramo sa našim partnerima, ovo pitanje se pojavljuje. Mladi su ranjivi kao i svaki drugi deo društva, ali na drugačiji način.

Načini na koji dezinformacije dopiru do njih razlikuju se od načina na koji dopiru do starijih populacija i generacija. Moramo uzeti u obzir puteve širenja dezinformacija među mladima. Takođe moramo razmisliti kako da objasnimo opasnosti dezinformacija mladima.

Štaviše, važno je pokazati mladima da imaju reč, njihov glas je bitan, stvari mogu da se promene na bolje i da ne treba da se predaju apatiji, koja raste među mladima.

A to je nešto što možemo da postignemo ako mladima damo pravu perspektivu i obezbedimo da znaju da iako zlonamerni akteri pokušavaju da ih ubede da nema napred, posebno kada je u pitanju [ulazak] u Evropsku uniju ili evroatlantizam uopšte, to nije i ne treba da bude tačno.

Kao što sam pomenula, moramo shvatiti da generacije funkcionišu drugačije i da imaju svoje izazove. Za starije generacije, upotreba digitalne sfere može sama po sebi biti izazov. I važno je da se starije generacije nauče kako da se kreću digitalnom sferom i da im se objasni da nije sve što je napisano na mreži istina.

Mlađe generacije ne moraju nužno da imaju ovaj problem. YMlađe generacije su odgajane uz tablete i računare i pametne telefone. Oni znaju kako da se kreću tim prostorom. Oni verovatno znaju kako to da urade bolje od, znate, srednje generacije poput generacije Iks ili čak milenijalaca. Za nas sada nije važno da im pokažemo kako da se kreću tim prostorom već da im kažemo da nije tačno sve što je napisano na internetu. Oni to znaju. Ali moramo biti u stanju da komuniciramo sa njima efikasno i privlačno kao što to čine protivnici.

Moramo biti sigurni da su u stanju da prepoznaju kada nešto ima zlu nameru, a kada ne. Mislim da je ovo veoma važna tačka. Glavni način za to je obrazovanje i kritičko mišljenje. I to ne mora nužno biti ograničeno isključivo na medijsku pismenost; treba da se zalažemo za kritičko mišljenje u njegovom opštijem obliku.

A to je nešto što bi obrazovni sistemi na Zapadnom Balkanu, ali iu Sloveniji i većem delu sveta mogli da rade bolje i trebalo bi da se stalno nadograđuju, kako bi imali nove, mlade generacije sposobne za kritičko mišljenje. Dakle, kada dobiju informaciju, oni su u stanju da daju sopstvenu procenu da li to ima smisla ili ne.