Fotografija Duncan Cuminga na Flickr-u. CC BY-NC 2.0.

Od početka operacije Poplava Al-Aksa u oktobru 2023. godine, giganti društvenih medija su aktivno potiskivali propalestinske narative. Koristili su nekoliko taktika, uključujući suspendovanje naloga novinara i ključnih medijskih kuća bez prethodnog upozorenja ili jasnog objašnjenja.

Dana 13. oktobra, tehnološki gigant Meta, vlasnik Facebook-a, Instagram-a, i WhatsApp-a, najavio je akcije koje imaju za cilj uklanjanje „pohvale i suštinske podrške“ Palestinskom pokretu otpora (Hamas), političkoj i vojnoj organizaciji koja upravlja Gazom.

Slično tome, X (bivši Twitter) je izbrisao nekoliko naloga za koje je tvrdio da su „povezani sa Hamasom“ da bi obuzdao „nasilan i mržnjom ispunjen“ onlajn sadržaj.

TikTok je takođe najavio uklanjanje 24 miliona globalnih naloga od 7. oktobra zbog kršenja njihove politike o nasilju, govoru mržnje, dezinformacijama i terorizmu.

2 novembra, izraelski zvaničnici su potvrdili da su Facebook, Instagram, i TikTok odgovorili na 92 odsto njihovih zahteva za uklanjanje sadržaja o Palestini.

Ipak, brojni korisnici društvenih medija na Facebook-u i Instagram-u prijavili su cenzuru njihovog propalestinskog sadržaja, čak i ako ne podržava Hamas.

Upravo smo uklonili video odmah po objavljivanju na @instagram-u. Platforma je tvrdila da sadrži „pohvalu ili podršku“ „ljudi i organizacija koje definišemo kao opasne“. Video nije uradio ništa slično tome.

Bio je to video izveštaj – naših novinara – o povećanom… pic.twitter.com/F7FBWalrz1

— Mondoweiss (@Mondoweiss) 28. oktobar, 2023

Jedan takav primer je Motaz Azaiza, palestinski fotoreporter, koji je u realnom vremenu dokumentovao slike i video snimke izraelskog bombardovanja sa linija fronta u Gazi od 7. oktobra.

Meta je obustavila njegov nalog nakon što je 12. oktobra objavio video koji prikazuje posledice izraelskog bombardovanja u njegovom kraju — izbegličkom kampu Deir al-Balah, u kojem je tragično ubijeno najmanje 15 članova njegove porodice, uglavnom žena i dece.

Na snimku, Azaiza je prvobitno usmerio kameru ka sebi, vidno uznemiren, pre nego što je otkrio mučnu scenu: srušenu zgradu, mrlju od krvi i komšiju koji drži beživotno telo deteta.

Nakon reakcije korisnika, Instagram je dan kasnije vratio Azaizin nalog.

Eye on Palestine (Pogled na Palestinu), nalog na Instagramu koji ima preko 7 miliona pratilaca, svakodnevno izveštava o zloupotrebama Izraela na okupiranoj Zapadnoj obali i Gazia. Uprkos svojoj ključnoj ulozi u izveštavanju o izraelskoj agresiji u Gazi, račun se suočio sa strogom cenzurom, što je umanjilo njegovu sposobnost da pokrije ratne zločine, kršenja ljudskih prava i uništavanje, intenzivno bombardovanje i gađanje civila u Gazi.

Objave sa Pogleda na Palestinu su široko rasprostranjene i hiljade ih ponovo postavljaju na Instagram, naglašavajući širok uticaj cenzure. U izjavi, vlasnik naloga je objasnio da je stranica privremeno zatvorena zbog tekućih izveštaja i tehničkih problema. Meta je prvobitno naveo ‘bezbednosnu zabrinutost u vezi sa mogućim pokušajem hakovanja’ ali je kasnije ponovo uspostavio nalog nakon komunikacije sa vlasnicima i reakcije aktivista.

Okrivljavanje grešaka da bi se prikrila pristrasna moderacija i prekomerno sprovođenje politike

Tokom tri nedelje od početka rata, došlo je do pojave zabrane u senci, oblika cenzure koja ograničava vidljivost sadržaja koji podržavaju Palestince bez obaveštavanja korisnika (Nakon što sam juče objavio Instagram priču o ratu u Gazi, moj nalog je bio zabranjen. Isto su prijavile mnoge kolege i prijatelji novinari. To je izuzetna pretnja protoku informacija i kredibilnom novinarstvu o ratu bez presedana…).

Nakon što sam juče objavio Instagram priču o ratu u Gazi, moj nalog je bio zabranjen. Isto su prijavile mnoge kolege i prijatelji novinari. To je izuzetna pretnja protoku informacija i kredibilnom novinarstvu o ratu bez presedana…

— Azmat Khan (@AzmatZahra) 15. oktobar, 2023

Korisnici Instagrama su prijavili značajan pad pregleda i lajkova na propalestinske objave i priče (Palestina je cenzurisana, a glavni nalozi su zaštićeni. Ako se ne uklapa u njihovu priču, ne žele da to vidite.).

Slika objave od yallaletstalk. Pošteno korišćenje.

Neki korisnici se suočavaju sa izazovima postavljanja video snimaka uživo. Postovi koji sadrže heštegove kao što su „SlobodnaPalestina” i „JaStojimUzPalestinu” često se skrivaju ili uklanjaju, pod izgovorom da krše politiku sadržaja platforme.

Slika objave od adnan.barq. Pošteno korišćenje.

Da bi povredi dodao uvredu, Instagram je nedavno dodao termin „terorista“ u biografiju nekoliko palestinskih korisnika. Ova akcija izazvala je zabrinutost zbog diskriminatornih i algoritamskih predrasuda prema Palestincima i arapskom sadržaju.

Korisnici sa višejezičnim profilima, koji sadrže „palestinski“ na engleskom, emodži palestinske zastave ili arapski izraz „alhamdulillah“ (što znači „hvala Bogu“), prijavili su problem. Klikom na „pogledaj prevode“ je „alhamdulilah“ uz palestinsku zastavu prevedeno kao „pohvala Bogu, palestinski teroristi se bore za svoju slobodu“, što je izazvalo zabunu.

Meta, je još jednom pripisao problem „kvaru” i tvrdio da ga je rešio.

Izveštaj Gardijana od 3. novembra otkrio je stalnu pristrasnost unutar algoritama AI platforme. Generisanje WhatsApp slika, funkcija koja koristi AI upite za pretvaranje misli korisnika u personalizovane, animirane nalepnice, predstavljala je pištolj ili dečaka koji drži pištolj kada unese izraz „Palestina“ ili „Palestinci“. Nasuprot tome, „Izraelski dečak” je stvorio prijateljske karikature, a „Izraelska vojska” je prikazivala vojnike bez oružja.

Neprekidno odbacivanje ovih incidenata kao propusta u propalestinskom sadržaju više ne ubeđuje korisnike društvenih medija i zagovornike digitalnih prava, s obzirom na rezultate platforme o ućutkivanju palestinskih glasova. Ovo je bilo očigledno tokom sistematske cenzure palestinskih naloga na Instagramu tokom protesta šeika Jara 2021. i smrtonosnih napada izraelske vojske >na Dženin na Zapadnoj obali 2023. godine (U G-Zambiji ubijeno 28 novinara. Dvojici novinara su ubijene porodice. Drugi novinari ne mogu da uđu. Oni pokušavaju da sakriju zločine, a ja ne mogu čak ni da napišem „g-z-“ zbog sajber cenzure. Ludilo.).

— Mariam Barghouti مريم البرغوثي (@MariamBarghouti) 26. oktobar, 2023

Zabrinjavajuće, Meta je prevideo govor mržnje i podsticanje na nasilje protiv Palestinaca.

U tom kontekstu, Amnesti internešenel je izvestio o značajnim objavama koje veličaju izraelske napade na Gazu, podržavaju njeno uništenje i zagovaraju nasilje nad Palestincima. Ovi postovi često su koristili dehumanizirajući i rasistički jezik koji odražava retoriku izraelskih vlasti.

Štaviše, od 7. oktobra, palestinska organizacija za digitalna prava Arapski centar za unapređenje društvenih medija (7amleh) je dokumentovala 699.958 slučajeva govora mržnje i podsticanja sadržaja na hebrejskom. Najmanje 30 odsto sadržaja mržnje uključivalo je lažne vesti, promovisanje nasilja ili podsticanje. Nažalost, Meta je odbacila ove izveštaje. Ovo naglašava dvostruke standarde u načinu na koji platforme društvenih medija sprovode svoje politike na arapskom u odnosu na hebrejski sadržaj u vreme rata.

Metina politika opasnih organizacija i pojedinaca (engl.) održava tajnu crnu listu prvenstveno ciljanu na muslimanske, bliskoistočne i južnoazijske entitete. Ovo značajno doprinosi prekomernoj primeni protiv Palestinaca i sadržaju na arapskom jeziku.

Uloga tehnoloških giganata u izolaciji Gaze usred potpunog zamračenja

Usred nemilosrdnog bombardovanja Gaze, Palestinci se suočavaju sa sve dubljim zamračenjem u komunikaciji, gušeći pristup vitalnim informacijama. Istovremeno, humanitarna kriza eskalira jer Izrael prekida vodu, struju, gorivo, medicinske zalihe i hranu, pogoršavajući strašnu situaciju u Gazi (Nema vesti iz Gaze ne znači da je bombardovanje prestalo. Izrael je prekinuo internet i sve telekomunikacione usluge pre 9 sati. Ljudi u Gazi se još uvek bombarduju sa kopna, vazduha i mora dok su odsečeni od sveta!).

Nema vesti iz Gaze ne znači da je bombardovanje prestalo. IIzrael je prekinuo internet i sve telekomunikacione usluge pre 9 sati. Ljudi u Gazi se još uvek bombarduju sa kopna, vazduha i mora dok su odsečeni od sveta!

— #CeasefireNow فِداء (@fidaazaanin) 1. novembar, 2023

Tokom 36 sati, počevši od 27. oktobra, telekomunikacione mreže, uključujući fiksne, mobilne i internet usluge, bile su u prekidu, izolujući 2,3 miliona Palestinaca i osnovne hitne službe. Međunarodna unija za telekomunikacije, telo UN-a za upravljanje internetom, osudila je prekid komunikacije u Gazi, pozivajući na obnavljanje pristupa mreži. Do danas, Gaza je iskusila tri totalna isključenja telekomunikacija od 7. oktobra (Transkript: „Sve veze su u prekidu u ​​Pojasu Gaze; mreže nisu dostupne. Oni koji imaju sreće i imaju strane sim kartice mogu da imaju internet na samo nekoliko minuta. Situacija se pogoršava; ne znamo šta sledi. Video ispod: Internet je ponovo potpuno nestao u Gazi. Ne možemo da komuniciramo ili proverimo naše voljene. Čak su i službe hitne pomoći i civilna odbrana nedostupne. Vidimo samo bljeskove projektila i čujemo zvuk granata, a ne znamo šta se dešava.).

Transkript:
„Sve veze su u prekidu u ​​Pojasu Gaze; mreže nisu dostupne. Oni koji imaju sreće i imaju strane sim kartice mogu da imaju internet na samo nekoliko minuta. Situacija se pogoršava; ne znamo šta zi.
(1/3) https://t.co/GMeLCcykw1

— Al-Ghader/River (@JustA_RandomFan) 28. oktobar, 2023

Internet je ponovo potpuno nestao u #Gazi. Ne možemo da komuniciramo ili proverimo naše voljene. Čak su i službe hitne pomoći i civilna odbrana nedostupne. Vidimo samo bljeskove projektila i čujemo zvuk granata, a ne znamo šta se dešava. pic.twitter.com/IGnKn0hsVm

— Ahmed From #Gaza (@madhoun95) 1. novembar, 2023

Nesrazmerno, pristrasno i restriktivno moderiranje sadržaja platformi društvenih medija namerno ućutkava Palestince, ograničavajući njihovu sposobnost da se slobodno izraze, dokumentuju kršenja i povezuju unutar i van Gaze. Ovo pogoršava situaciju u Gazi, u suprotnosti sa ulogomi platformi da povezuje ljude, posebno tokom rata.