„Etnički Jermeni Nagorno-Karabaha traže utočište zbog napada azerbejdžanskih oružanih snaga.“ Fotografija MIL.ru, preko Vikipedije, (CC BY 4.0).

Ovu analizu Igora Mirosavljevića prvobitno je objavio Centar za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC), deo regionalne inicijative Mreža za borbu protiv dezinformacija na Balkanu. Globalni glasovi ponovo objavljuju uređenu verziju kao deo ugovora o partnerstvu.

Ponovna eskalacija sukoba u regionu Nagorno-Karabaha u septembru 2023. godine, koji je okončan predajom jermenskih snaga i uspostavljanjem pune kontrole nad teritorijom od strane Azerbejdžana, usmerila je povećanu pažnju javnosti na (geo)političku dinamiku u zakavkaskom regionu u medijima na srpskom jeziku. Srpski provladini tabloidi gurali su narativ da je isključivu odgovornost za to što je Jermenija izgubila kontrolu nad regionom i potonji masovni egzodus etničkih Jermena koji žive u Karabahu delo jermenskih prozapadnih vlasti, njihova retorika i spoljnopolitički potezi.

Uprkos tome što je nazvan jednim od najpoznatijih primera zamrznutog sukoba, spor oko Nagorno-Karabaha je jedan od najdugotrajnijih sukoba na čitavom postsovjetskom prostoru. Tokom ovog perioda, Rusija je zadržala svoje dominantno prisustvo u regionu i igrala je posredničku ulogu u pregovorima između Jermenije i Azerbejdžana u vezi sa Nagorno-Karabahom. Osim toga, Jermenija je bila jedina postsovjetska država u kojoj je ruski uticaj bio uporan i čija je bezbednosna arhitektura bila direktno, skoro u potpunosti, vezana za Rusiju.

Ipak, tokom nedavnih tragičnih događaja, jermenske vlasti na čelu sa premijerom Nikolom Pašinjanom, i veliki deo javnog mnjenja oštro su osudili Rusiju, uz neskriveno nezadovoljstvo i razočaranje nedelovanjem ruskih mirovnih trupa — kontingenta na terenu. Međutim, provladini i proruski mediji u Srbiji sistematski su promovisali drugačiji narativ.

Jermenija krivi sebe za ishod

Najuticajniji srpski provladin tabloid, Informer, objavio je seriju naslova vesti poput „Drama u Rusiji! Jermenija sprema strašan udar na Moskvu?! Pašinjan jednom odlukom može da izazove potpunu katastrofu” i „Gde je Pašinjanu bila vojska?! Trenira sa Amerikancima!” fokusirajući se, posebno, na navodni zaokret u spoljnoj politici Jermenije prema Zapadu i približavanje SAD, što je takođe uticalo na drugačiji, „recipročni“ pristup Rusije u kontekstu sukoba u Karabahu. Tabloid je citirao bivšeg ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva i jednog od vodećih propagandista Kremlja, Vladimira Solovjova, koji su istakli da su se jermenske vlasti okrenule Zapadu, koji nije pružio pomoć Jermeniji ili Nagorno-Karabahu, a sada naknadno pokušavaju da okrivljuju Rusiju za svoj poraz.

Tekstovi na srpskom jeziku „Zbližavanje sa Zapadom se nije isplatilo: Da li Azerbejdžan i Jermenija mogu da izbegnu novi rat?’ (RT), „Nezapamćena izdaja! Velika drama u Jermeniji, počeo nemilosrdan obračun sa Rusijom,’ i „Zašto je Putin napustio Jermeniju?“ „Gde je Pašinjanu bila vojska?! Trenira sa Amerikancima!“ (Informer). Pošteno korišćenje.

I drugi mediji, poput portala Republika, onlajn izdanja Srpskog Telegrafa, takođe su usmerili „pažnju” u izveštavanju o „izdaji” Rusije od strane prozapadno orijentisanih jermenskih vlasti, ističući da su potezi Jermenije razbesneli Moskvu, nema razloga da vojno reaguje u sukobu u Nagorno-Karabahu. Oni su primetili da „američka vojska izvodi vežbe u Jermeniji; Rukovodstvo Jermenije je odavno izdalo Rusiju, a glavni prijatelji Jermenije su sada neprijatelji Rusije, Francuska, EU i SAD (…) treći rat u Karabahu neće dugo trajati.”

Ruski mediji sa sedištem u Srbiji su takođe nastavili da na sličan način tumače događaje u Nagorno-Karabahu, kao i potonje antivladine< i antiruske proteste koji su potresli Jermeniju. Balkanski portal ruskog državnog medija Russia Today istakao je da se „pokušaj približavanja Zapadu na kraju nije isplatio“ i da „situacija ne izgleda dobro ni za Jermene ni za njihovog premijera Nikola Pašinjana.” RT je ponovio da vlasti Jermenije „čine svoju zemlju taocem geopolitičkih igara Zapada (…) navodne greške Ruske Federacije i ODKB neubedljivo opravdavaju njihove korake“. Oni su zaključili da je „zbog nedoslednog stava jermenskog rukovodstva, koje trči za Zapadom i okreće leđa trilateralnim sporazumima sa Rusijom i Azerbejdžanom, izgubljeno dragoceno vreme tokom kojeg bi se mogao postići napredak u mirovnim pregovorima“.

Proruski portali Webtribune i Srbin.info takođe su često „promovisali” ovaj narativ. U tekstu pod naslovom „Udar Jermenije na Rusiju: Stručnjak otkrio glavni razlog izdaje“ na Webtribune-u, ističe se da će „Pašinjan reći i raditi šta hoće po nalogu Zapada (…) Glavna stvar je da se reši problem potiskivanja Rusije sa Južnog Kavkaza“.
Srbin.info je objavio izjavu portparolke ruskog MSP Marije Zaharove, u kojoj je ona navela da nije Rusija izdala Jermeniju, već Brisel, koji „niti da doprinese prekidu vatre, niti pružanju humanitarne pomoći“.

Još jedan od srodnih narativa prisutnih u ovom periodu bio je da Rusija, iako je dugo bila garant bezbednosti, nije bila u stanju da aktivnije interveniše kada je sama Jermenija promenila realnost na terenu i priznala suverenitet Azerbejdžana nad Karabahom. Srpsko izdanje ruskog Sputnjika je naglasilo da su Pašinjan i zvanična vlada Jerevana sami priznali da Nagorno-Karabah pripada Azerbejdžanu u maju 2023. godine, izražavajući spremnost da priznaju teritorijalni integritet Azerbejdžana [pod određenim uslovima], dodajući da su najnovije kritike jermenskih vlasti u senci tog događaja.

Portal Alo je citirao ruskog predsednika Vladimira Putina koji je rekao da je „samo pitanje vremena kada i kako će Baku uspostaviti ustavni poredak u Karabahu nakon što Jerevan prizna suverenitet Bakua“. U tekstu se dodaje da to nije odluka Rusije već isključivo jermenskih vlasti. RT je objavio saopštenje Kremlja u kome se podseća da Rusija nije bila u obavezi da štiti Nagorno-Karabah i da su takve tvrdnje neosnovane, s obzirom na promenjen status ove oblasti. Portal Informer je citirao glavnog urednika srpskog izdanja RT, koji je tvrdio da je jermenska vlada odbila pomoć Rusije, „priznala sporni deo Nagorno-Karabaha i sada se žali na to“.

Portal Novi Standard, je u sugestivnom tekstu „Jermenska lekcija za Srbe“ naglasio da „Pašinjan i njegovi najbliži saveznici optužuju Rusiju za izdaju i nesposobnost“. Tvrdnja da „jednom rečju, pri rešavanju pitanja Nagorno-Karabaha, Rusija nije imala razloga da se suprotstavi Azerbejdžanu nakon Pašinjanovog potpunog okretanja kolektivnom Zapadu“, slikovito sumira ključne narative koji se šire u srpskim medijima.

Ruski uticaj na Južnom Kavkazu je poljuljan 

U stvarnosti, uticaj Rusije kao najvažnijeg geopolitičkog aktera na području Južnog Kavkaza je oslabljen, a to potencijalno otvara prostor za druge velike i regionalne sile, pre svega SAD i Tursku, kao i EU, koja je uključena u okolne zemlje poput Gruzije i pokušao je da pregovara o mirovnom sporazumu između Jermenije i Azerbejdžana. Iako je jedina strana sila sa vojnim snagama na terenu, Moskva nije uspela da efikasno kontroliše situaciju u regionu, niti da reši sukob i zaustavi neprijateljstva. Kako Centar za strateške i međunarodne studije navodi, ograničena sposobnost Rusije da posreduje između Jermenije i Azerbejdžana i spreči eskalaciju sukoba u Karabahu uslovljena je potpunim fokusom Moskve na svoj rat u Ukrajini. 

Karnegijeva zadužbina za međunarodni mir je primetila da je od jeseni 2022. nespremnost Rusije da interveniše ili materijalizuje vojnu pomoć Jerevanu dovela do odluke Pašinjana da diverzifikuje bezbednosna partnerstva. Tek tada je Jermenija počela da menja svoju bezbednosnu politiku uz oprezne pokušaje da se približi zapadnim zemljama. Ova analiza je pokazala da su opravdanja Moskve u kontekstu sopstvene inertnosti i političkih grešaka, uključujući njenu nesposobnost da spreči humanitarnu katastrofu u Karabahu krajem septembra 2023. godine, neuverljiva. Ishod sukoba bio je loš i za Rusiju. „Neuspeh mirovnih napora Rusije ugrozio je njeno dugoročno prisustvo na Južnom Kavkazu“, navodi se u članku.