Neopevani heroji Kirgistana dobijaju priznanje kroz uličnu umetnost
Jedan od četiri murala od čepova postavljenih u Biškeku koji prikazuje zaposlenu u kompaniji Šoro Ainuru Isaevu. Slika sa videa “Murali napravljeni od plastičnih poklopaca pojavili su se u Biškeku” sa YouTube kanala Kaktus Media. Pošteno korišćenje.
Krajem marta, grupa ekoloških aktivista, novinara i umetnika u Kirgistanu otkrila je četiri nova ulična umetnička objekta u glavnom gradu, Biškeku. Napravljeni su od 42.500 recikliranih plastičnih čepova za flaše i posvećeni su istaknutim ličnostima čiji neizbrisivi doprinosi u različitim oblastima ostaju neprepoznati.
Tim koji stoji iza ovog projekta, koji se zove „Kadam” (Korak), čine ga Ainura Sagin, suosnivač ekološke organizacije „Tazar,” Dimitri Petrovski, umetnik Doxa Art Grupe, i novinarka Rakhat Asangulova. Petrovski je proveo tri do četiri nedelje na svakom postavljanju, koje je uključivalo slikanje portreta lepljenjem čepova na listove alukobonda, aluminijumskih kompozitnih panela, a zatim ih montirao na zidove u različitim delovima grada.
Sledi YouTube video o projektu Kadam.
Prvi mozaik prikazuje Ulana Žaparova, umetnika i arhitekte koji je pomogao da se Biškek transformiše u jedan od centara moderne umetnosti u Centralnoj Aziji. Žaparov je pionir savremene umetnosti u Kirgistanu. Tokom svoje karijere, organizovao je brojne umetničke događaje i podržao desetine umetnika i razvoj interdisciplinarnih projekata od ranih 1990-ih. Žaparov je prisustvovao otkrivanju murala od čepova i rekao da mu je drago što će njegov „žig ostati“ u gradu.
Drugi mozaik prikazuje Žibeka Karakeva, bivšeg sekretara za štampu opštinske službe „Tazalyk” (Čistoća) u Biškeku, odgovornog za održavanje čistoće i reda u gradu. Karakev je zaslužna za promenu percepcije javnosti zaposlenih u Tazalik-u zato što priča njihove priče, naglašava važnost njihovog rada i premošćuje jaz između njih i stanovnika grada.
Sledi objava na Instagramu sa četiri umetnička dela (Tekst ispod slike: Шта се може направити од пластичних поклопаца? Направили смо уметничке предмете: велике мурале од поклопаца које сте донирали @тазар.апп. Оно што је могло да оде на депонију постало је украс града.
4 Мурала су настали у оквиру пројекта „Кадам” (капа + човек). Од 42.530 чепова направљена су 4 портрета обичних становника – наших савременика, који су свет учинили мало бољим.
Идеја пројекта припада суоснивачу од Тазар Аинуре Сагин. Уметник Дмитриј Петровскиј @петровскии.дм ствара портрете, а Ракхат Асангулова @артјакта пише есеје о сваком хероју на сајту ввв.кадам.то. Пројекат је реализован уз подршку компаније Схоро
У Бишкеку, мурали се налазе на следећим адресама: Ч Аитматова, 49: портрет Аинуре Исаеве – сакупила је кућни музеј „Схоро” за 28 година рада у компанији; Малдибаева улица, 26: портрет пројектионисте. Аваз Момуналиев, који је спасио од пљачке Куће биоскопа назване по Чингизу Ајтматову 1990-их година у близини тржног центра Асиа Малл: портрет Улана Џапарова – пионира и покретача савремене уметности у Киргистан; 6 микроокруг, 20: портрет бившег секретара за штампу „Тазалик-а“ Жибека Каракејева.
Не заустављамо се ту, портрети још шест хероја биће представљени у регионалним престоницама. Касније ћемо вам рећи више о сваком хероју, али ако не желите да чекате, прочитајте о њима сада на веб страници www.kadam.to).
Посмотреть эту публикацию в Instagram
Treći mural od čepova prikazuje Avaza Momunalijeva, filmskog projekcionistu, koji je jedini ostao zaposlen u kirgistanskom Domu bioskopa, nakon što su ga svi napustili početkom 1990-ih. Momunalijev je ostao tamo, čak i nakon što je organizacija prestala da dobija sredstva i zapala u dugove. Do 1999. godine živeo je u Domu bioskopa i štitio filmsku opremu od pljačkaša. Kada je Dom bioskopa ponovo počeo da radi, Momunalijev je nastavio da pušta filmove na projektoru koji je sačuvao, i tamo je radio sve dok nije preminuo 2023. godine.
Četvrti mural od čepova prikazuje Ainuru Isaevu, takozvanu „Šoro ejeshku“ (Šoro tetkica), koja već 28 godina na ulicama Biškeka prodaje kirgistanska nacionalna pića koja proizvodi kopmanija Šoro što je čini najdužim zaposlenikom u kompaniji. Stanovnici Biškeka povezuju zaposlene u Šoru, kao što je Isaeva, sa dolaskom proleća u grad, jer počinju da prodaju piće na ulicama kada postane toplije.
Predstavnik Šoroa kompanije, koja je finansijski podržala projekat, istakao je da „đubre može ostati samo đubre u nekim rukama, ali u drugima može postati inspiracija za stvaranje nečeg lepog”.
Projekat Kadam je primer inicijative pojedinaca koji su strastveni u stvaranju društvenih promena kreativnim sredstvima. Osim što osvetljava neopevane heroje Biškeka, u prvi plan stavlja pitanje povećanja količine smeća i potrebe da se reciklira, pokazujući kako se može koristiti za stvaranje umetnosti.
Petrovski je poznat po stvaranju brojnih objekata ulične umetnosti koji skreću pažnju na važna pitanja u kirgistanskom društvu, kao što su rodno zasnovano nasilje i reciklaža otpada. Za Sagin, projekat je prilika da promoviše Tazar, organizaciju koja edukuje građane o potrebi sortiranja smeća, prikuplja reciklabilne materijale i šalje ih na reciklažu. Tim planira da napravi još šest murala od čepova u preostalim provincijama Kirgistanan. I oni će Kirgistance upoznati sa svojim sunarodnicima čiji je životni rad ostao bez priznanja.
