Kolaž slika tekstova u srpskim medijima „Zašto Rusija fascinira Afriku: Jedini belci koji nisu doneli zlo, ubijanje, pljačku…“ (Sputnjik), „Zašto su Francuzi mogli da ostanu bez struje, zbog državnog udara u Nigeru?“ (RT), ‘RUSIJA OSVAJA AFRIKU?! Francuska je zbrisana sa Crnog kontinenta, posle Nigera je došao red na Gabon! Šta se dešava?’ i „POTPISANO JE, PUTIN OSLOBAĐA AFRIKU! Napravio je moćan posao sa čak 40 zemalja!’ (Srbija Danas). Pošteno korišćenje.

Ovu analizu Aleksandra Ivkovića prvobitno je objavio Centar za međunarodne i bezbednosne poslove (CMBP), koji je deo regionalne inicijative Centra za borbu protiv dezinformacija Zapadnog Balkana. Globalni glasovi ponovo objavljuju uređenu verziju kao deo ugovora o partnerstvu.  

Državni udar koji je izvela vojska Nigera krajem jula 2023. — i, u manjoj meri, samit Rusija-Afrika održan u Sankt Peterburgu — koristili su mediji na srpskom jeziku da promovišu narative o rastućem ruskom uticaju u Africi, tvrdeći da je Kremlj, za razliku od Zapada, iskren prijatelj afričkih zemalja, i da pobeđuje u geopolitičkoj borbi sa Zapadom na ovom kontinentu.

Vojska Nigera je 26. jula zbacila civilnog predsednika zemlje Mohameda Bazuma, i uspostavila vojnu huntu. Bio je to jedan u nizu puča u Africi u poslednjih nekoliko godina i prvenstveno negativnih vesti za Francusku. Pariz je držao trupe u ovoj zemlji sa strateški značajnom pozicijom na kontinentu. U septembru je potvrđeno da će francuska vojska i ambasador zemlje biti povučeni do kraja godine. Niger je takođe zemlja iz koje Francuska uvozi 20 odsto svog uranijuma, a puč je izazvao zabrinutost za njenu energetsku bezbednost.

S druge strane, kako je Karnegi fondacija ocenila krajem avgusta, još je rano za zaključak da će Niger potpuno preokrenuti spoljnu politiku, koja je podrazumevala i saradnju sa SAD. Za sada su američke trupe ostale u Nigeru i nakon puča, a 7. avgusta je zemlju posetila vršilac dužnosti zamenika državnog sekretara Viktorija Nuland, doduše u napetoj atmosferi. Lideri puča su najavili da će se zemlja suočiti sa prelaznim periodom „ne dužim od tri godine“, tokom kojeg će buduća orijentacija zemlje postati eksplicitnija. Prema informacijama iz druge polovine avgusta, Niger nije zaustavio izvoz uranijuma u Francusku.

Ipak, činjenica da su neki od demonstranata koji su podržali vojni puč krajem jula mahali ruskim zastavama i nosili plakate sa proruskim porukama bila je dovoljna da se izgradi narativ o geopolitičkoj pobedi Rusije i porazu Zapada, koji se kasnije proširio da opiše situacija u celoj Africi. Ovaj narativ je u narednim nedeljama bio široko zastupljen u srpskim medijima.

Slika članka u Večernjim novostima pod naslovom „Crni kontinent na tački ključanja: Afrika ustaje protiv Zapada“, poštena upotreba.

Provladin list Večernje Novosti je 2. avgusta zaključio, na osnovu izjava dvojice demonstranata koji su podržali puč, od kojih je jedan bio obučen u rusku zastavu, da su se „građani okrenuli Rusiji, nadajući se da će im to pomoći da nastave nakon državnog udara bez mešanja Zapada“. Na slici ovog članka (originalno sa AP-a, pripisanom srpskoj državnoj agenciji Tanjug) prikazan je drugi demonstrant koji drži plakat na kome piše „Dole Francuska, živeo Putin“. Tekst je puč u Nigeru stavio u širi kontekst, tumačeći ga kao znak da „Afrika ustaje protiv Zapada“.

I drugi mediji su u ovaj narativ „ubacili” događaje u Nigeru.

„Šamarčina Zapadu, velika drama u Nigeru!“ naslov je teksta objavljenog u najuticajnijem provladinom tabloidu u Srbiji, Informeru, u tekstu u kojem se navodi da bi svrgnutom prozapadnom predsedniku Bazumu moglo da se sudi za veleizdaju. Isti medij je nešto ranije preneo da u Nigeru „Putin dobija nove saveznike“.

Slika RT (Russia Today na srpskom) članka „Zašto bi zbog državnog udara u Nigeru Francuzi mogli da ostanu bez struje?“ Poštena upotreba.

Srpsko izdanje ruskog državnog medija Russia Today (RT) takođe je objavilo da „stanovnici Nigera i drugih zemalja Sahela žele da vide promenu u politici, a mnogi od njih Rusiju vide kao potencijalnog partnera za budućnost“.

U najmanju ruku, pomenuti mediji su požurili da najave spajanje Nigera sa Rusijom, dok su se tvrdnje o jakim proruskim raspoloženjima lokalnog stanovništva bazirale samo na nekoliko fotografija i izjava.

Kako je Karnegi fondacija navela u pomenutoj analizi, Rusija bi možda mogla da iskoristi puč u Nigeru da proširi svoj uticaj, uključujući i ponudu da pošalje paravojnu jedinicu Vagner u pomoć novom režimu, ali to, posebno nakon smrti lidera ove formacije, Jevgenija Prigožina, neće biti jednostavno.

Slika Srbija Danas’ članka objavljenog u Srbija Danas „Rusija osvaja Afriku?! Francuska zbrisana sa Crnog kontinenta, posle Nigera na red došao i Gabon! Šta se dešava? (Foto/Video).’ Pošteno korišćenje.

Ovako opreznije tumačenje situacije nije sprečilo nekoliko srpskih medija da događaje na kontinentu i dalje tumače u izrazito proruskom ključu. Krajem avgusta u Gabonu, takođe bivšoj francuskoj koloniji, dogodio se još jedan državni udar. Provladin portal Srbija Danas objavio je vest o ovom događaju uz naslov Rusija osvaja Afriku?! Francuska zbrisana sa Crnog kontinenta, posle Nigera na red došao i Gabon! Šta se dešava? (Foto/Video).”  U tekstu se ne navode dokazi da Rusija ima bilo kakve veze sa pučem u Gabonu, već se pominje samo slučaj Nigera i prethodno održan samit Rusija-Afrika.

Još jedan od glavnih narativa u ovom periodu bio je da je Rusija bila prijateljska zemlja prema Africi, za razliku od Zapada koji ju je kolonizovao. Srpsko izdanje ruskog Sputnjika objavilo je početkom avgusta razgovor sa srpskim sagovornicima u kome je istaknuto da su Rusi „jedini beli čovek“ u Africi koji nije donosio „zlo, nevolje, ubijanje, pljačku.”

Slika članka Sputnik Srbija uz naslov „Zašto Rusija fascinira Afriku: Jedini beli narod koji nije doneo zlo, ubijanje, pljačku…“ Poštena upotreba.

Isti medij je objavio i članak o tome kako će Afrika imati koristi od saradnje sa Rusijom u rudarstvu i energetici, za razliku od Zapada koji je te resurse eksploatisao na kontinentu. U saopštenju portparola predsednika Rusije, Dmitrija Peskova, se takođe navodi da su „mnoge zemlje prilično ljubomorne na način poboljšanja odnosa Rusije i afričkih zemalja“.

Portal Vostok je 19. avgusta objavio izjavu ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova koji je rekao da „partnerstvo Moskve i Afrike raste uprkos kolosalnom pritisku Zapada“ i da „afričke zemlje vide Rusiju kao pouzdanog partnera koji može doprineti održavanje stabilnosti i pomoć u borbi protiv terorizma i narko kriminala”. Isti mediji su ranije citirali ruskog predsednika Vladimira Putina u detaljnom tekstu o samitu Rusija-Afrika u Sankt Peterburgu 27. i 28. jula. Putin je tom prilikom rekao da Rusija podržava želju afričkih zemalja za socijalno-ekonomskom stabilnošću i nacionalnim i kulturnim suverenitetom.

Sputnjik je 3. avgusta preneo izjavu predsednika Državne dume, Vjačeslava Volodina, koji je rekao da „SAD, Britanija i Francuska treba da nadoknade afričkim zemljama štetu nanetu tokom kolonijalizma“. On je takođe podsetio prisutne da su se u to vreme SAD i pomenute evropske zemlje bavile trgovinom robljem i samo u Ameriku prevezle oko 15 miliona ljudi koji su postali robovi.

„POTPISANO JE, PUTIN OSLOBAĐA AFRIKU! Sklopio je moćan dogovor sa čak 40 zemalja!” Slika članka objavljenog u Srbija Danas, poštena upotreba.

Konačno, nekoliko tekstova podržava narativ o gubitku geopolitičke bitke Zapada, pre svega Francuske, u Africi. Posle samita u Sankt Peterburgu, portal Srbija Danas objavio je da su potpisani sporazumi između Rusije i preko 40 afričkih zemalja i da će Rusija sada imati mnogo značajniji uticaj na kontinentu. Naslov je glasio: „POTPISANO JE, PUTIN OSLOBAĐA AFRIKU! Sklopio moćan dogovor sa čak 40 zemalja!” Drugi mediji, uključujući Večernje Novosti i Russia Today, takođe su istakli rastuću ulogu Kine i BRIKS-a na kontinentu.

U stvarnosti, uticaj Rusije u Africi je ograničen

Kako prenosi Euronews, trenutno nema dokaza o direktnoj umešanosti Rusije u puč u Nigeru, izjavio je portparol Saveta za nacionalnu bezbednost SAD. Stoga, davanje direktnih tačaka u geopolitičkoj borbi sa Zapadom nema mnogo smisla. Što se tiče šire slike, ruski uticaj u Africi postoji u nekim oblastima — posebno u oblasti bezbednosti i trgovine oružjem — ali većina autora koji su pisali o ovoj temi zaključuje da ukupni uticaj ne treba precenjivati.

Vrednost trgovine između Rusije i Afrike je oko 18 milijardi dolara, dok je trgovina Afrike sa Evropskom unijom i Kinom vredna preko 200 milijardi dolara, a sa SAD oko 65 milijardi dolara. Iako se od 2013. do 2021. obim trgovine između Rusije i Afrike skoro udvostručio, u narednih nekoliko godina ovaj rast je usporen, a između 2019. i 2023. čak je smanjen obim trgovine, dok ruske direktne investicije čine 1 odsto. svih pristiglih investicija u Afriku, navela je Karnegi fondacija. Pored toga, dve trećine ruskog poslovanja koncentrisano je na severu kontinenta, pre svega u Egiptu, Alžiru i Maroku.

Odluka Rusije da u julu napusti Crnomorski sporazum o žitu čiji je cilj bio smanjenje svetske cene žitarica i omogućavanje njegove isporuke najsiromašnijim zemljama sveta, naišla je na negativne reakcije afričkih lidera, uprkos Putinovim najavama da će dozvoliti slobodan izvoz u neke zemlje na kontinentu.

Saradnja Rusije i Afrike najintenzivnija je u sferi bezbednosti, uglavnom u izvozu naoružanja, gde je prethodnih godina došlo do značajnog povećanja vrednosti izvezene robe sa oko 500 miliona dolara na 2 milijarde dolara godišnje, navodi se u podacima iz RAND korporacije. Prema analizi Centra za strateške i međunarodne studije iz Vašingtona, bez obzira na ishod rata u Ukrajini, Rusija će imati snažne podsticaje da nastavi da koristi paravojne formacije u Africi, uključujući rekonstruisanu Vagnerovu grupu, jer će veliki broj ratnih veterana sa ukrajinskog ratišta biti dostupni za ove misije.

S druge strane, kako primećuje britanska analiza Četam hausa, samo 17 šefova država sa kontinenta došlo je na samit Rusija-Afrika u Sankt Peterburgu, što je znatno manji broj nego pre četiri godine, kada je održan prvi samit ove vrste u Sočiju, kojem su prisustvovala 43 šefa država. Autori analize su zaključili da su afrički lideri dobili malo konkretnih rezultata od sastanka sa Putinom i da će se u budućnosti preispitati praktičnost samita Rusija-Afrika. Ni slika Rusije u Africi nije apsolutno pozitivna. Istraživanje koje je IPSOS sprovelo juna 2023. u Senegalu, Nigeriji, Ugandi, Keniji, Zambiji i Južnoafričkoj Republici pokazalo je da se u svakoj od ovih zemalja preko 50 odsto stanovništva slaže da je Rusija počinila ratne zločine u Ukrajini, dok se manje od 30 odsto ne slaže sa ovom izjavom.

Kako je istraživač, Džozef Sigl napisao za Afrički centar za strateške studije iz Vašingtona, „uticaj Rusije u Africi može premašiti njene kapacitete“. On zaključuje da:

„Na kontinentu je sve jasnije koliko malo Rusija zapravo donosi Africi u smislu investicija, trgovine, otvaranja radnih mesta ili bezbednosti. Njeno raspoređivanje plaćenika, polarizirajuće dezinformacije, političko uplitanje i prljavo oružje za resurse znači da je Rusija zapravo pojačivač nestabilnosti na kontinentu