Ovu priču Miloša Pavkovića prvobitno je objavio Sbunker. Globalni glasovi ponovo objavljuju uređenu verziju, uz dozvolu. Pravni status Kosova u međunarodnim odnosima je dvosmislen otkako je proglasilo nezavisnost 2008. godine. Ova zemlja jugoistočne Evrope je i dalje samo delimično priznata i nije član istaknutih međuvladinih organizacija kao što su Ujedinjene nacije. Štaviše, pet članica Evropske unije (Kipar, Grčka, Rumanija, Slovačka i Španija) je ne priznaju kao nezavisnu državu. Kao posledica toga, ovo ima uticaj na to kako se EU odnosi prema Kosovu. Od usvajanja Sporazuma o regionalnom predstavljanju 2012. godine, u okviru Dijaloga Beograda i Prištine koji je omogućila EU, sve institucije i tela EU dosledno su označavali Kosovo sa zvezdicom i pratećom fusnotom kao deo sporazuma. U fusnoti se navodi:
„Ovo određivanje ne prejudicira stavove o statusu i u skladu je sa Rezolucijom SBUN 1244/1999 i Mišljenjem Međunarodnog suda pravde o deklaraciji o nezavisnosti Kosova.”
Rezolucijom UN 1244/1999 od 10. juna 1999. odobreno je međunarodno civilno i vojno prisustvo na Kosovu nakon rata na Kosovu 1998-1999. godine i osnovana Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) koja i danas funkcioniše, iako sa manjim funkcijama. U savetodavnom mišljenju Međunarodnog suda pravde (MSP) navedeno je da jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova nije prekršilo međunarodno pravo. Međutim, sud nije dao konačan odgovor o legalnosti otcepljenja Kosova od Srbije, koja zvanično odbija da prizna njegovu nezavisnost. Uprkos komplikacijama koje nastaju kada se koriste zvezdice/fusnote u pisanju dokumenata, kreiranju veb sajtova i sprovođenju projekata, EU nastavlja da podržava ovu politiku, uprkos tome što Kosovo ne voli ovu praksu, iako je prvobitno pristalo na tu praksu 2012. Edita Tahiri, bivši glavni pregovarač Kosova u trenutku potpisivanja Sporazuma o regionalnom predstavljanju (2012), izjavila je da će se zvezdica istopiti kao pahulja:
“Ajo fusnotë është si fjollë bore, do të shkrihet me kalimin e dimrit.”
„Ta fusnota je kao pahulja, otopiće se kad zima prođe.”
Od 2012. godine, međutim, institucije EU su koristile različite pristupe kada je Kosovo u pitanju. Uprkos tome što postoji zvanična politika, oni se postepeno udaljavaju od upotrebe fusnote/zvezdica u dokumentima i sastancima. Najnoviji sporazum i aneks za njegovu implementaciju o putu normalizacije odnosa između Kosova i Srbije dogovoreni u martu 2023. mogli bi označiti zvaničnu promenu u ovom pristupu. Nijedan dokument se ne odnosi na Kosovo sa zvezdicom/fusnotom, iako je to zvaničan stav EU.
Evropski parlament više ne pominje Kosovo fusnotom/zvezdicom
Evropski parlament (EP) je bio prva institucija EU koja je prestala da označava Kosovo sa zvezdicom. Ovo je prvi put postalo evidentno 2015. godine kada se u rezoluciji EP pominje Kosovo bez zvezdice/fusnote; poslednji put je to urađeno 2013. Posle 2015, Kosovo se pominje bez zvezdice/fusnote u skoro svim dokumentima EP. Međutim, treba imati na umu da rezolucije EP nisu pravno obavezujuće i da je telo generalno zauzelo liberalniji pristup različitim pitanjima u poređenju sa Evropskom komisijom (EK). Stoga ova promena u pristupu nije iznenađujuća. Štaviše, EP je pozvao Vjosu Osmani, predsednicu Kosova, da se obrati na plenarnoj sednici u junu 2023., čime je postala prvi kosovski zvaničnik koji je održao govor u EP. Njena pripadnost je pomenuta bez zvezdice/fusnote. Stav EP se razlikuje od stava Komisije jer je zvanično odustala od politike neutralnosti po pitanju statusa Kosova. U svom poslednjem izveštaju, EP je ponovo potvrdio da proces normalizacije treba da bude usredsređen na međusobno priznavanje.
Nedoslednost Evropske komisije u vezi sa Kosovom
UZa razliku od EP, Evropska komisija je imala stroži pristup kada je u pitanju poštovanje smernica Sporazuma o regionalnom predstavljanju iz 2012. godine. Od svog prvobitnog izveštaja o Kosovu 2015. godine, EK se dosledno pridržavala odredbi Sporazuma iz 2012. godine, dosledno upotrebljavajući zvezdicu/fusnotu kada se pominje Kosovo na svojoj veb stranici iu svojim finansiranim projektima. Na primer Regionalni komunikacioni program EU za Zapadni Balkan dosledno primenjuje politiku zvezdice/fusnote. Isto važi i za inicijativu o zajedničkom regionalnom tržištu koju podržavaju EU i Savet za regionalnu saradnju (RCC). Pored toga, zvanična veb stranica kancelarije EU na Kosovu takođe ima zvezdicu i fusnotu. Međutim, u nekim odborima i agencijama i dalje se mogu pojaviti povremene nedoslednosti.
Pristup se menja
Kosovo je u više navrata pozivano da učestvuje u radu različitih tela EK. Ova tela obezbeđuju javno dostupne zapisnike sa sastanaka ili izveštaje koji pokazuju da se u većini slučajeva Kosovo pominje bez fusnote/zvezdica. Na primer, na 85. sastanku Komiteta za jedinstveno nebo, Kosovo je učestvovalo ravnopravno sa drugim državama. Isto se desilo i na 10. sastanku Programskog odbora Horizonta Evropa. Na jednom od sastanaka Horizonta Europe, Kosovo je čak spomenuto na srpskoj ćirilici kao „Република Косово”, što takođe može da implicira priznanje njegovog multietničkog karaktera i činjenice da zemlja ima dva zvanična jezika, albanski i srpski, pri čemu je prvi maternji sa 93 odsto većine, a drugi manjina od 2 odsto njenih građana. Ono što je uobičajeno u ovim slučajevima je da nije korišćena zvezdica/fusnota. S druge strane, učešće Kosova u Programskom odboru za carine je bilo u skladu sa standardima Sporazuma o regionalnom predstavljanju (2011). Kada je reč o agencijama EU, Kosovo učestvuje u tri od njih. Evropska agencija za bezbednost i zdravlje na radu (EU-OSHA) tretira Kosovo kao druge kandidate Zapadnog Balkana. Isto važi i za Evropsku fondaciju za poboljšanje uslova života i rada (Eurofound) koja se odnosi na Kosovo kao i na svaku drugu državu. Nasuprot tome, angažovanje Kosova sa Telom evropskih regulatora za elektronske komunikacije (BEREC) dovelo je do sudskog postupka koji je pokrenula Španija da se odbije učešće Kosova u ovom telu. Zbog kontroverze oko članstva Kosova u ovom telu, prisustvo zvezdice/fusnote ne bi trebalo da bude iznenađenje. Postoji primetan nedostatak jedinstvenosti u načinu na koji institucije, tela, odbori i agencije EU govore o Kosovu u zvaničnim svojstvima. Međutim, postepeno nestajanje zvezdice/fusnote postalo je suptilno očigledno. Izgleada da na ovu tendenciju utiču predsedavajući odbori osoblja, sastavljanje sažetih izveštaja i snimanje zapisnika sa sastanaka. Kako se obično i dešava, izgleda da se predviđanje Edite Tahiri da će se „zvezdica istopiti kao pahulja“ pokazalo tačnim.