Slavimo muzičku scenu bivše Jugoslavije, u stilu kuće slavnih

Ulaznica za koncert rok grupe Ekaterina Velika (1982-1994). Izvor: Facebook stranica Ex-Yu Rok Centra, koristi se uz dozvolu.

Ovaj članak Ene Rizvić prvobitno je objavljen na Balkan Diskurs-u, projektu Centra za postkonfliktna istraživanja (PCRC). Globalni glasovi ponovo objavljuju uređenu verziju prema ugovoru o deljenju sadržaja.

Nalazeći inspiraciju u Kući slavnih muzičara, Amerikanac Vil Ričard započeo je stvaranje EX-Yu Rok Centra (EYRC) u Sarajevu. Cilj EYRC-a je da oda počast i proslavi jugoslovenski rokenrol, kao i savremenu muzičku scenu u Bosni i Hercegovini i regionu.

Ričardova ljubav prema muzici počela je u prodavnici ploča njegovog oca i prerasla u strast prema jugoslovenskom roku nakon što je nekoliko godina živeo i radio u Bosni. Njegovi planovi za EYRC počeli su da oživljavaju početkom 2021. godine. Na kraju, centar ima za cilj da obuhvati muzejski i izložbeni prostor, prodavnicu suvenira, koncertni prostor i, naravno, ne bi to bio pravi sarajevski prostor bez kafane.

Plan je da se centar proširi na muzejski i izložbeni prostor, prodavnicu suvenira, koncertni prostor i kafić. Izvor: Facebook stranica Ex-Yu Rok Centra, koristi se uz dozvolu.

Dok se rok muzika najčešće povezuje sa Sjedinjenim Državama i Velikom Britanijom, mnogi tvrde da je Jugoslavija stvarala izvođače koji su bili u rangu sa njihovim zapadnim kolegama. Jedan od najuticajnijih i najuspešnijih bendova u regionu, Bijelo Dugme, nastao je u samom Sarajevu i obnovio je svoj rad sa Abbey Road Studios. Na mnogo načina, njihova mešavina klasičnih rokenrol instrumenata i vokala sa tradicionalnim melodijama iz regiona zapadnog Balkana stvorila je autentičan stil muzike.

Muzika pre nacionalnosti

Mnogi od najpoznatijih rok bendova Jugoslavije nastali su u Sarajevu, što ga čini idealnom lokacijom za dom EYRC-a. Međutim, muzejski prostor EYRC-a ne bi bio posvećen samo bendovima koji su došli sa teritorije Bosne i Hercegovine. Na primer, Majke, jedan od Ričardovih omiljenih bendova iz bivše Jugoslavije, dolazi iz Hrvatske i verovatno će biti predstavljen u centru. Iako svi predstavljeni bendovi imaju svoju jedinstvenu istoriju i stilove, EYRC daje prednost muzici, a ne nacionalnosti. Bilo da su srpski, crnogorski, bosanski, hrvatski, slovenački, kosovski ili makedonski, ovi bendovi se smatraju prvo umetnicima, a potom i jugoslovenskim.

Ne samo da projekat pruža dobru priliku javnosti da istražuje ovu muziku, već je i prilika za grad Sarajevo da proširi broj muzejas. Trenutno se većina muzeja u ovom glavnom gradu fokusira na različite ratove i sukobe. Iako su ovi muzeji neophodni, oni stvaraju osećaj da je rat glavna karakteristika kulture, što je daleko od istine. Projekti koji imaju za cilj odavanje počasti kulturnim aspektima grada i njegove istorije su zato potrebni da bi se stvorila preciznija slika za turiste koji možda ne razumeju nijanse istorije Sarajeva i svih njegovih kulturnih era.

Jedan primer sličnog projekta je Sevdalinka, koji se fokusira na specifičnu vrstu bosanske narodne muzike pod nazivom sevdalinka. Ovaj kafić i muzej odaje počast vekovnoj muzičkoj tradiciji koja je počela da postaje veoma popularna početkom 1900-ih.

EYRC ima za cilj da postane atrakcija u ovom pogledu. „Ne samo da će strancima koji posećuju Sarajevo ponuditi jedinstvenu priliku da se užive u jugoslovensku muziku, već će omogućiti ljudima iz čitavog regiona da prihvate kulturu u neutralnijem i pozitivnijem okruženju“, rekao je Ričard, ističući da slavljenje jugoslovenskog roka slavi multikulturalnu istoriju Sarajeva.

EYRC takođe ima za cilj da privuče nove umetnike i podstakne ih da svoju muziku podele sa domaćim i strancima. „Ovde će koncertni prostor igrati ključnu ulogu u centru jer će omogućiti umetnicima širom regiona koji su možda bili inspirisani legendarnim delima prikazanim na izložbama da podele svoje radove. Poštujući prošlost, ljudi su u mogućnosti da idu napred i razvijaju nove autentične stilove, baš kao što su to činili hrabri umetnici kroz istoriju“, dodao je Ričard

„Vidimo se na otvaranju”

Ljudi koji obožavaju rokenrol muziku bivše Jugoslavije bili su izuzetno oduševljeni idejom Vila Ričarda. Dragan “Điđi” Jankelić, bivši bubnjar Bijelog Dugmeta, rekao je: „Ideja o Eks-Yu rok muzeju u Sarajevu je zaista zadivljujuća i ja je podržavam svim srcem i dušom! Voleo bih da nas sve vidim tamo na ceremoniji otvaranja. Vidimo se tamo!”

Dino Šaran, pevač grupe Letu Štuke, izjavio je u nedavnom intervjuu sa Ričardom da i on u potpunosti podržava projekat i da je voljan da se obrati i svim drugim umetnicima koji bi pomogli centru. Ali u ovom intervjuu Šaran je ukazao na veliku poteškoću sa kojom će centar morati da se suoči: odvajanje umetnosti od umetnika. Iako možda obožava jugoslovenske rok albume koje su umetnici izdavali pre rata, on priznaje da su umetnici i dalje odgovorni za svoje nacionalističke akcije ili retoriku tokom i nakon pada Jugoslavije.

Hodanje po ovoj tankoj liniji između uvažavanja umetnosti i priznavanja kontroverzi pojedinačnih umetnika je težak, ali neophodan deo puta za koji EYRC razume da mu se mora pažljivo i iznova pristupati, sa ciljem da se muzika stavi na prvo mesto.

Ova politički sporna pitanja predstavljaju očigledne zastoje, jer se često daje manje para za projekte koji direktno ne promovišu pomirenje ili komemoraciju kao što bi to mogao da uradi muzej rata. Međutim, to nije sprečilo EYRC da dobije međunarodnu podršku. Centar za promociju civilnog društva (CPCD), AMUS, UNESCO, i druge organizacije već su sponzorisali i podržali ovaj projekat.

„Ovo je samo početak, ali EJRC je već pokazao vrednost svoje misije“, rekao je Ričard..

Za sve umetnike, producente, rukovodioce, promotere, fotografe, novinare i fanove koji bi želeli da doniraju ili pozajme bilo koje originalne/autentične fotografije, postere, snimke, instrumente, odeću, dokumente, retke ploče ili druge predmete koji bi mogli poslužiti ovom centru, obratite se direktno EYRC-u. Možete se obratiti na info@ex-yurock.com ili pozvati +387 62 332 770 ili +381 63 386 451.

Ukoliko želite da poslušate nekadašnju jugoslovensku rok muziku i proslavili njenu raznolikost, proverite listi ExYu muzike tima Balkan Diskursa na Spotify. Za više ovakve muzike iz celog sveta, proverite izbor Globalnih gasova na Spotify.

Započnite razgovor

Molimo Vas da se Prijavite se »

Pravila korišćenja

  • Svi komentari se pregledaju. Pošaljite komentar samo jednom jer bi u suprotnom mogao biti prepoznat kao spam.
  • Molimo Vas da se prema drugima odnosite sa poštovanjem. Komentari koji sadrže govor mržnje, nepristojne izreke i lične uvrede neće biti objavljeni.