Martina Dimoska. Ustupljenu fotografiju ponovo objavljuje Meta.mk uz njenu dozvolu.

Ova priča je zasnovana na originalnom izveštavanju od strane Meta.mk. Lektorisana verzija se ponovo objavljuje ovde u sklopu ugovora o razmeni sadržaja između Globalnih Glasova i Fondacije Metamorphosis.

Martina Dimoska je prva žena analogni astronaut sa Balkana. Kao postdiplomac na Međunarodnom univerzitetu za svemirske studije, ona radi na tome da postane prva iz Severne Makedonije koja je stekla magistarsku diplomu iz Studija svemira. Ona je lokalni lider za NASA Space Apps Challenge za 2022. godinu, koji se održava na dve prestižne istorijske lokacije: Mauntin Vju u Silikonskoj dolini, Kalifornija, i Klivlend. Ovo je godišnje partnerstvo sa NASA Glenn istraživačkim centrom u Ohaju, a koorganizuje ga NASA Space Apps Challenge Strumica u njenoj domovini.

Dimoska je poreklom iz malog grada Kičeva. Godine 2015. priznata je kao najuspešniji student Tehnološko-metalurškog fakulteta u Skoplju i najmlađi nosilac patenta u Severnoj Makedoniji.

Nedavno je provela 21 dan „zatvorena“ u simuliranom okruženju analognog staništa Marsa, sa 20-minutnim kašnjenjem u komunikaciji sa Zemljom u oba pravca. U ovom intervjuu za Meta.mk, Dimoska je govorila o tome šta znači služiti u analognoj misiji, o svom trenutnom istraživanju i budućim planovima.

Meta.mk: Šta je analogna misija i kakva je vaša uloga u njoj?

Martina Dimoska (MD): Analogne astronautičke misije pripremaju nas za buduća istraživanja asteroida, Meseca, Marsa i drugih planetarnih tela. Veoma je skupo sprovoditi istraživanja direktno u svemiru, tako da bi bilo veoma opasno i glupo započeti ih pre nego što se podvrgnemo opsežnim testiranjima, istraživanjima i simulacijama na Zemlji. Ovi [zemaljski] istraživački napori su od ogromne vrednosti za naučnu svemirsku zajednicu.

Testiranjem novih naučnih eksperimenata tokom analognih astronautičkih misija štedimo novac, resurse, opremu i rad. To omogućava razvoj kontrolnih studija, posebno za svemirske letove sa ljudskom posadom, kao i protivmera koje se mogu testirati tokom ovih misija, pre testiranja u svemiru.

Astronauti redovno koriste analogne misije tokom obuke, kako bi se pripremili za drugačiji način života, izolaciju i ekstremne uslove u svemiru. Često ove misije imaju veoma težak i naporan raspored, treninge i pripreme i uključuju mnoge naučne eksperimente. Analogni astronauti su lišeni normalnog života, a posada, koju čini nekoliko ljudi, zadužena je da autonomno upravlja celim staništem. To se može objasniti analogijom služenja vojnog roka, kada je neko uklonjen iz civilnog života i mora da se uklopi u disciplinu hijerarhijskog sistema.

Trenutno radim kao naučni saradnik u 14. misiji na Analognom staništu Lunar-Mars (ILMAH) Univerziteta Severne Dakote (UND) koje finansira NASA. „Zaključani“ smo 21 dan, potpuno odsečeni od sveta sa odgovarajućim vremenskim kašnjenjem od 20 minuta u oba smera, koje pokriva razdaljinu od 102 miliona kilometara između Zemlje i Marsa. U ovom marsovskom scenariju, naša posada, koja uključuje još dva člana, komandanta misije Taruna Bandemegalu i letačkog inženjera Praniku Gupta, sprovodi istraživanje za produženu misiju na Mars, sa eksperimentima u rasponu od letova dronom do terenskog testiranja novog tipa svemirskog odela.

Meta.mk: Smatrate li ovo uzbudljivim iskustvom, jer ste prva žena analogni astronaut sa Balkana?

MD: Moram da priznam da je posao zaista težak, jer pored obaveza na misiji moram da radim i svoj inženjerski posao. Takođe imam zadatak da dajem intervjue i kreiram sadržaj na društvenim mrežama. Ipak, veoma mi je drago što konačno otvaram put budućim generacijama mladih ljudi iz našeg regiona koji žele da postanu deo ovakvih naučnih eksperimenata. Dugo sam čekala na ovo iskustvo, trebalo je dosta vremena da se to desi. Put koji me je doveo do ove pozicije obogaćen je svim iskustvima i obukama koje sam prošla prethodnih godina.

Moje prijave za analogne misije su bile prihvatane i ranije, ali nisu mogle da se uklope u moj raspored. Međutim, nakon što sam započela magistarske studije na Međunarodnom institutu za svemirske studije, moji profesori su značajno proširili moj opseg za analogne misije, dajući mi bolji pregled ovog sektora, tako da sam mogla da razlikujem populističke projekte od projekata koji zapravo sarađuju sa svemirskim agencijama i pružaju značajan doprinos nauci. Zbog toga sam mogla da donosim bolje odluke gde da se prijavim u skladu sa svojim karijerom i budućim razvojem.

Meta.mk: Kakva istraživanja radite dok ste na ovoj misiji?

MD: Kao deo mog tima odgovorna sam za nekoliko vrsta istraživanja. Na primer, prikupljanje EEG podataka skeniranjem nečijeg mozga metodama elektroencefalografije. Takva istraživanja koristimo da bismo posmatrali kako izolacija i svemirski let na velike udaljenosti mogu uticati na kognitivno propadanje i pamćenje.

Druga vrsta istraživanja se odnosi na kontinuirano održavanje komunikacije putem onlajn sistema ECHO, što traje 20 minuta u jednom pravcu i 40 minuta u oba smera. Zbog svoje udaljenosti, Mars i Zemlja imaju kašnjenje u komunikaciji od otprilike 5 do 21 minut, u zavisnosti od njihovog položaja dok kruže oko Sunca. Da bismo obavili hitne dnevne zadatke i rešili neki važan problem, moramo da budemo efikasni, brzi i strpljivi i veoma, veoma smireni i sabrani.

Takođe sprovodimo studiju vežbanja u specijalnom odelu koje meri naše vitalne znake, a zove se CardioBreath. Ovo je naučna saradnja koju je razvio Univerzitet Simon Frejzer u saradnji sa Kanadskom svemirskom agencijom, NASA-om i Univerzitetom Severne Dakote. Ista odela se koriste na Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS). Ostala istraživanja obuhvataju module za rast biljaka, gde sejemo brzorastuće seme namenjeno putovanju u svemir, kao i mikrozelje, a koristimo Hamama sisteme.

Takođe imamo ExoLab uređaj koji „hvata“ ugljen-dioksid namenjen da pomogne u održavanju života na Zemlji kao i u svemiru. Postoji plan da se takvi uređaji lansiraju na ISS 15. novembra i da se uporede rezultati istraživanja sa Zemlje i iz svemira. Takođe sprovodimo terensko testiranje poboljšane verzije svemirskog odela UND NDX2-AT EVA, koje se koristi za izlete van vozila, odnosno za svemirske šetnje.

Tokom misije, takođe koristimo rover za dodatne ekskurzije radi prikupljanja uzoraka, mapiranja terena za budući razvoj staništa, i ispitivanja geoloških uzoraka u geološkoj laboratoriji. Takođe sprovodimo mikrobiološke eksperimente, eksperimente 3D štampanja i druge, od kojih su neki poverljivi. Svakodnevno se podvrgavamo testiranju, psihološkim upitnicima, rešavanju problema u situacijama opasnim po život, i veoma strogom rasporedu kojeg treba da se pridržavamo.

Meta.mk: Koji su Vaši budući profesionalni planovi?

MD: Volela bih da uspostavimo ozbiljniju saradnju između naše zemlje i institucija sa kojima sarađujem kao pojedinac, kako bismo obogatili naše kolektivno znanje i učešće u svemirskoj industriji. Već imam aktivan tim i nedavno smo osnovali Međunarodnu svemirsku alijansu. Moj ključni fokus u ovom periodu je privatni svemirski sektor i, uporedo sa ostvarivanjem svog potencijala kao inženjera, aktivno pratim i druga dostignuća, ali posebno analogne misije.

Takođe vredno radimo na hakatonima za NASA Space Apps Challenge, na veoma važnim lokacijama uz odličnu saradnju sa lokalnim stanovništvom. Vodimo NASA Space Apps Challenge Mountain View u Silicijumskoj dolini, Kalifornija, čiji je domaćin NASA Ames istraživački centar, i NASA Space Apps Challenge Cleveland u Ohaju, čiji je domaćin NASA Glenn istraživački centar. Od preko 300 lokacija širom sveta, ove dve su jedine koje se odvijaju na licu mesta direktno u NASA istraživačkim centrima, uz podršku osoblja NASA-e. Ovo dostignuće je  široko prepoznato, dok naša bliska saradnja sa NASA Space Apps Challenge Strumica u Makedoniji otvara nova vrata i prilike kako za učesnike, tako i za našu zemlju u celini.

Možete saznati više o putu Martine Dimoske u vazduhoplovnu industriju, njenim naučnim istraživanjima kroz analogne misije i Marsovskom analognom staništu iz ovog videa čiji je autor IgnitedThinkers: