Otrovani beloglavi sup u Bugarskoj. Fotografija Hriste Peševa / FVFF, koristi se uz dozvolu.

Autor ovog članka je BalkanDetox LIFE projekat. Globalni Glasovi ponovo objavljuju lektorisanu verziju uz dozvolu.

Nezakonita upotreba otrovnih supstanci u životnoj sredini usmerena na „nepoželjne“ životinje osiromasuje biodiverzitet i ugrožava javno zdravlje ali i dalje ostaje neprimećena i nekažnjena, prema nedavnoj Studiji o trovanju balkanskih lešinara za 2022. godinu koju je sproveo BalkanDetox LIFE projekat finansiran od strane LIFE programa Evropske unije (EU).

Između 2000. i 2020. godine, u periodu istraživanja, zabeleženo je 1.046 slučajeva trovanja i pretpostavljenih trovanja divljih životinja širom Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Grčke, Republike Severne Makedonije i Srbije. Čini se da glavni motiv za incidente trovanja predstavljaju sukobi sa grabežljivim sisarima (uglavnom vukovima, lisicama, šakalima i medvedima) zbog potencijalne štete koju mogu naneti stočarstvu, poljoprivrednoj proizvodnji i divljači u lovištima.

Uroš Pantović, koordinator projekta BalkanDetox LIFE, u saopštenju za javnost je naveo:

„Ova praksa nije rešenje za rešavanje sukoba između ljudi i divljih životinja. To je neselektivna metoda ubijanja životinja koja takođe dovodi u opasnost ugrožene vrste i nesvesne građane, uključujući decu.“

Karbamati, posebno karbofuran, otkriveni su u skoro svakom drugom slučaju trovanja. Karbofuran je zabranjeni pesticid koji se smatra opasnim po ljudsko zdravlje, a prema američkom Nacionalnom centru za biotehnološke informacije, samo nekoliko miligrama može biti fatalno za ljude „ako se proguta, udahne ili apsorbuje kroz kožu. Kontakt može da izgori kožu ili oči.“

Otrovana bela kanja u Republici Severnoj Makedoniji. Fotografija Metodija Velevskog / MEN, koristi se uz dozvolu.

Ptice grabljivice obično najviše trpe od nezakonitog trovanja divljih životinja, a pre svega lešinari, koji se evidentiraju kao žrtve u svakom četvrtom incidentu. Ukupno 465 lešinara je stradalo na Balkanskom poluostrvu, uključujući 47 belih kanja, 17 crnih lešinara i jednog orla bradana između 2000. i 2020. godine.

Najgore je prosla populacija beloglavog supa u regionu, sa 400 jedinki stradalih u 233 odvojena incidenta trovanja ili pretpostavljenog trovanja. Zatim slede obični mišar i crvena lisica, sa 392 jedinke u 190 odvojenih incidenata i 389 jedinki u 141 odvojenom incidentu.

Jovan Andevski, programski menadžer Fondacije za očuvanje lešinara, izjavio je:

„Procena je da svake godine širom Balkana 115 lešinara bude potencijalno otrovano na smrt ako uzmemo u obzir da se otprilike manje od 20% incidenata trovanja ikada otkrije i dokumentuje.“

Takvi gubici nanose veliki danak populaciji lešinara u regionu i doveli su do regionalnog i lokalnog izumiranja određenih vrsta. Trovanje divljih životinja i dalje predstavlja najvažniju pojedinačnu pretnju lešinarima na Balkanskom poluostrvu i trenutno je ograničavajući faktor za njihov oporavak. Ovaj faktor se mora uzeti u obzir prilikom planiranja bilo kakvih inicijativa za očuvanje lešinara, naročito inicijativa za obnavljanje i ponovno uvođenje.

Hitna potreba za borbu protiv trovanja divljih životinja na Balkanu

Niska svest, nedovoljno angažovanje nadležnih državnih organa, nejasno zakonodavstvo i nadležnosti, kao i nedostatak resursa i kapaciteta kada je u pitanju bavljenje incidentima trovanja predstavljaju glavne izazove u efikasnoj borbi protiv ovog problema na Balkanu.

Studija o trovanju balkanskih lešinara za 2022. godinu primećuje da:

Ova praksa je nezakonita u Evropi, uključujući i Balkan, ali je i dalje sprovodi lokalno stanovništvo kao brzu i jeftinu metodu za rešavanje sukoba sa predatorima i drugim divljim životinjama. Glavni pokretač ovako intenzivne upotrebe otrova je sukob između stočara, lovaca, zemljoradnika i sisara predatora, uglavnom vukova, ali i šakala, lisica i divljih pasa lutalica… Njenoj širokoj upotrebi doprineli su i loša primena zakona, crno tržište zabranjenih pesticida i relativno slobodna dostupnost supstanci za trovanje na tržištima.

Štaviše, nezakonito trovanje „takođe se neretko koristi kao način rešavanja raznih svađa i sporova među ljudima“.

U nekim balkanskim zemljama nekažnjivost trovanja divljih životinja tek je nedavno postala predmet javne rasprave. Na primer, to se u Albaniji nije smatralo zločinom sve do 2019. godine. Sledeći kratki dokumentarac, koji je na Jutjub postavila Fondacija za očuvanje lešinara, baca svetlo na istoriju trovanja divljih životinja u Albaniji uz osvrt na prošlost i sadašnjost.

Ekolozi koji se bore za zaštitu lešinara i drugih životinja rade na podizanju svesti o ozbiljnosti ove prakse kako bi je u očima javnosti označili kao društveno neprihvatljivu pojavu.

Oni takođe koriste različite pristupe da prenesu svoju poruku, uključujući kreiranje obrazovnih animacija koje šire znanje kako mladoj tako i starijoj publici:

Borba protiv nezakonitog trovanja divljih životinja zahteva multidisciplinarni pristup i zajedničke napore više zainteresovanih strana.

Ključne otežavajuće okolnosti i prepreke za prevenciju i sankcionisanje trovanja divljih životinja uključuju nejasno zakonodavstvo, neadekvatno sprovođenje zakona, niske kazne za trovanje divljih životinja, neadekvatne i nejasne protokole za policijsku akciju i ograničene policijske kapacitete.

BalkanDetox LIFE projekat dalje nastoji da angažuje relevantne organe i izgradi kapacitete kroz Akademiju za kriminal nad divljim životinjama i druge inicijative za obuku kako bi se poboljšala istraga i upravljanje incidentima trovanja. On se zalaže se za razvoj efikasnijih, jasnih standardnih operativnih protokola za opisivanje odgovornosti u izveštavanju, istraživanju i upravljanju slučajevima trovanja divljih životinja na osnovu primera najbolje prakse iz drugih zemalja.

Otrovani suri orao u Grčkoj. Fotografija Lavrentisa Sidiropulosa, koristi se uz dozvolu.

Na primer, prema ovoj najnovijoj studiji, u periodu od 2000. do 2020. godine, zabeleženo je ukupno 1.046 slučajeva trovanja i pretpostavljenih trovanja divljih životinja širom posmatranih zemalja Balkanskog poluostrva. Više od polovine (55 odsto) njih je dokumentovano u Grčkoj, a preko četvrtine (28 odsto) u Srbiji. U obe zemlje, lokalne organizacije građanskog društva uložile su značajne napore u praćenje pojave trovanja divljih životinja.

Autori studije su upozorili da nedostatak podataka iz drugih zemalja doprinosi stvaranju percepcije da je ova vrsta ekološkog kriminala, zaista, mnogo češća u Grčkoj nego drugde. Međutim, primetili su da bi incidencija u drugim zemljama mogla biti veća, ali nedostatak lokalnih istraživanja čini je manje vidljivom.

„Realnost trovanja divljih životinja je da ako se uloži više napora u istraživanje njegovog obima, biće otkriveno više incidenata trovanja. To važi i za prostornu distribuciju incidenata trovanja, pa samim tim one oblasti u kojima je uloženo više napora u praćenje obično pokazuju veći broj incidenata trovanja. Stoga je velika verovatnoća da sadašnji status trovanja divljih životinja u regionu Balkana i u svakoj zemlji pojedinačno, što je bio predmet ovog istraživanja, ne odražava realno stanje i da veliki broj potencijalnih slučajeva trovanja ostaje nezabeležen.“

Pored toga, projekat se zalaže za unapređenje komunikacije i razmene informacija između odgovornih institucija i sektora koji se odnose na jurisdikciju kako bi se ubrzali istražni i sudski postupci u vezi sa incidentima trovanja divljih životinja.