Kolaž lažne fotografije na kojoj se pogrešno predstavljaju etničke albanske izbeglice sa Kosova i original od Rojtersa 1999.

Ovu priču Drena Gergurija su ranije objavili Hive-Mind i Evropska opservatorija za novinarstvo (EJO). Uređenu verziju ponovo objavljuju Globalni glasovi uz dozvolu autora 

Manipulisanje slikama kako bi im se dao lažni kontekst ili prenele neistinite informacije je uobičajena praksa danas. Nazvan, „dubokelaži,” trend je olakšan pristupom skupom hardveru i mehanizmima veštačke inteligencije koji su u stanju da stvore ubedljive lažne slike visoke definicije. To predstavlja ogroman problem za tehnološku i medijsku industriju, kojima je sve teže da utvrde da li je sadržaj autentičan ili lažan.

Ali nedavno, zabrinutost u vezi sa ovim praksama je porasla, pošto je pad grafičkih jedinica za obradu potrošača omogućio još lakši pristup alatima za duboko lažiranje. Ovo je dovelo do drugačije verzije lažiranja pod nazivom „jeftina laž” – manipulacije koja uključuje ubrzavanje ili usporavanje pravog videa ili promenu pozadine ili drugih detalja stvarne slike. Ove grube produkcije se razlikuju od tehnički sofisticiranih dubokihlaži, koji su izmišljeni sadržaji koji prikazuju osobu koja govori ili radi nešto što zapravo nikada nije rekla ili uradila.

(Motivi za objavljivanje jeftinih lažnjaka
Zabava, Finansijska korist, Politička svrha
Bezopasan Opasan)

Motivi za ovaj novi trend jeftinih lažiranja kreću se od bezopasne zabave do potencijalno štetne političke propagande. I postaje sve češći jer zahteva samo osnovni softver za računar ili mobilni telefon. Dovoljna je samo mala manipulacija da promenite poruku slike.

Zabrinjavajući primer jeftinog lažiranja je uređivanje Rojtersove fotografije, objavljene 1999. tokom rata na Kosovu. Na njoj je prikazana etnička Albanka Šerife Luta, koja je, zajedno sa još 2.000 izbeglica, pokušavala da uđe u Severnu Makedoniju na graničnom prelazu Blace.

Kolaž izmenjene slike koju su objavile ruske državne institucije 2021.godine, u poređenju sa originalom koji je objavio Rojters 1999. godine.

Dve decenije kasnije, ista fotografija se ponovo pojavila na mreži. Ovog puta, međutim, bila je doterana za upotrebu kao propagandno sredstvo. Montirana slika ima za cilj da ubedi gledaoca da je ista žena srpska žrtva NATO bombardovanja. Ruska ambasada u Južnoj Africi objavila je ovu doteranu sliku /a> na svom Tviteru.

Danas se navršava 22. godišnjica od dana kada je NATO doneo smrt & uništenje #Jugoslaviji napavši suverenu državu uz potpuno nepoštovanje međunarodnog prava. 78-dnevna „humanitarna intervencija“ NATO-a odnela je živote 2000 nevinih ljudi, hiljade više pretvorila u izbeglice pic.twitter.com/VCX43bRmDU

— Rusija u RSA 🇷🇺 (@EmbassyofRussia) 24. mart 2021.

Danas se navršava 22. godišnjica od dana kada je NATO doneo smrt & uništenje #Jugoslaviji tako što je napao suverenu državu uz potpuno nepoštovanje međunarodnog prava. 78-dnevna „humanitarna intervencija“ NATO-a odnela je živote 2000 nevinih ljudi, hiljade više pretvorila u izbeglice – Rusija u RSA 🇷🇺 (@EmbassyofRussia), 24. mart 2021.

Izgleda da je ideja takve propagande da se podrži narativ Srbije i Rusije o pogrešnoj intervenciji NATO-a 1999. godine na Kosovu. Jeftini lažnjak navodno prikazuje preživelog NATO bombardovanja. Istina, tema je ponovo albanska izbeglica Šerife Luta, koju su srpske snage primorale da napusti svoj dom.

Razotkrivanje propagande

Propaganda cveta na neznanju i dezinformacijama. Ruske diplomate su ovu sliku veoma namerno koristile u delu sveta gde ljudi malo znaju o Kosovu.

Ali iako izmanipulisane fotografije mogu neke zavarati, lako ih je razotkriti. Možete, na primer, da koristite naznake i poređenja iz opcije „pretraži sliku na Google-u“ da biste utvrdili da li je slika nameštena. Ostali resursi za verifikaciju slika uključuju TinEye, koji vam govori kada je fotografija prvobitno objavljena na mreži, i fotoforensics.com, besplatni alat koji određuje da li je slika uređena i koji delovi su izmenjeni.

Ovo nije bio prvi put da je fotografija Šerife Lute korišćena za propagandu. Ista fotografija pojavila se u emisiji na ruskoj televiziji emitovanoj u avgustu 2014.

Slika emisije na ruskoj televiziji 2014. godine o Ukrajini, gde je iskorišćena doterana slika Šerife Lute.

Tada su je Rusi predstavili kao srpsku žrtvu NATO bombardovanja. Izbrisali su ostale izbeglice i dodali bombardovanu zgradu u pozadinu.

Zašto bismo svi trebali da ispitamo naše izvore

Još uvek ne znamo pun uticaj jeftinih lažnjaka na javno mnjenje. Ali znamo da Rusija godinama širom sveta širi dezinformacije o ratu na Kosovu.

Manipulacija fotografijama može stvoriti narative zasnovane na neistinama, što zauzvrat može uticati na mišljenje ljudi. Zato je važno podići svest o širokoj upotrebi jeftinih lažnih slika i priznati da neke vlade tu praksu koriste kao propagandno sredstvo.

Jedna od najvažnijih lekcija koju možemo da naučimo sledeću generaciju je da pravilno ispitaju izvore i pažljivo procene sve vizuelne informacije kako bi otklonili obmanjujuće i opasne lažne stvari.