Satdip Gil, januar 2020. Fotografija Majlin Holero sa Vikimedije. CC BY-SA 3.0.

Napomena urednika: od 26. aprila do 2. maja 2022. godine, Satdip Gil će voditi rotirajući Tviter nalog @AsiaLangsOnline, koji istražuje kako se tehnologija može koristiti za revitalizaciju azijskih jezika. Pročitajte više o toj kampanji ovde.

Satdip Gil je entuzijasta slobodnog znanja iz Patjale, u severozapadnoj državi Pendžab u Indiji. Od 2011. godine pomaže u razvoju i širenju pendžabske Vikipedije na internetu; takođe je predvodio pokretanje pendžabskog Lingva projekta Globalnih Glasova 2017. godine.

Gil se pridružio Fondaciji Vikimedija 2017. godine kako bi podržao razgovore zajednice u vezi sa strategijom pokreta Vikimedija za 2030. godinu. Od novembra 2018. godine je programski službenik u timu GLAM & Kultura (GLAM = Galerije, Biblioteke, Arhivi i Muzeji) Fondacije Vikimedija i podržava projekte vezane za digitalizaciju, jezičku dokumentaciju i revitalizaciju jezika.

Jedan od nedavnih projekata koje je Gil podržao bila je radionica za izgradnju kapaciteta u partnerstvu sa UNESKO-om i Bopana centrom u Kambodži. Njen fokus je bio na obuci starosedelačke omladine kako bi im se pomoglo da dokumentuju svoje jezike i kulture. Takođe je podržao stvaranje balijskog Vikizvornika koji omogućava balijskoj zajednici da transkribuje svoje književno nasleđe, rukopise od palminog lista, na internetu.

Gil takođe doprinosi Vikimedijinoj ostavi tako što fotografiše ptice Pendžaba i okolnih država.

Modrovoljka blizu Džalalpura, Patjala. Fotografija Satdipa Gila sa Vikipedije. CC BY-SA 4.0.

Projekat Podizanje Glasova je intervjuisao Satdipa Gila putem imejla. Intervju je lektorisan radi jasnoće.

Podizanje Glasova (PG): Recite nam nešto o sebi i svojim jezičkim veštinama.

Satdip Gil (SG): Oduvek sam živeo u gradu Patjala. Učio sam matematiku i prirodne nauke u srednjoj školi, ali sam se na univerzitetu fokusirao na pendžabi jezik i književnost.

Volim da učim jezike. Pored maternjeg pendžabskog (uz upotrebu oba pisma, gurmuki i šahmuki), tečno govorim engleski, hindi i urdu. Bavim se španskim i francuskim jezikom više godina i znam da mogu uspeti u zemljama španskog ili francuskog govornog područja. Ovih dana zaista uživam u učenju farsi jezika na internetu preko Univerziteta Šahid Čamran iz grada Ahvaz u Iranu.

PG: Ispričajte nam o svom učešću u Vikipediji na pendžabi jeziku i o priznanjima koja ste dobili.

SG: Važno je napomenuti da se pendžabi jezik piše na dva pisma: gurmuki, koje se piše s leva na desno i  uglavnom se koristi u Indiji, i šahmuki, koje se piše s desna na levo i koristi se u Pakistanu. Iako je govorni jezik prilično sličan, postoje velike razlike u pisanju, što je dovelo do stvaranja dve različite Vikipedije za ovaj jezik: Vikipedija na pendžabskom (za gurmuki pismo) i Vikipedija na zapadnom pendžabskom (za šahmuki pismo).

Kada sam početkom 2010-ih godina otkrio Vikipediju na pendžabi jeziku, imala je zaista mali broj članaka, koji su većinom sadržali samo jednu rečenicu. Pridružio mi se otac i zajedno smo počeli da pravimo Vikipediju na pendžabskom.

Godine 2011. započeo sam osnovne studije na Pendžabskom univerzitetu u Patjali, i krenuo da uključujem svoje vršnjake u doprinos pendžabskoj verziji Vikipedije. Naši napori pomogli su da se stvori živa zajednica pendžabskih Vikipedijanaca koji se redovno sastaju i uključuju u razne nacionalne i internacionalne aktivnosti.

Godine 2015. sam bio prvi pendžabski Vikipedijanac koji je pozvan na Vikimaniju (najveći događaj posvećen Vikipediji i njenim sestrinskim projektima) u Meksiku. Tamo sam dobio počasno priznanje od Džimija Velsa za naše napore da pendžabsku Vikipediju učinimo jednom od najbrže rastućih indijskih Vikipedija.

PG: Kakvo je trenutno stanje pendžabi jezika na internetu i van njega?

SG: Pendžabi je zvanični jezik države Pendžab u Indiji, a pendžabska muzika je dosta poznata širom sveta. Uprkos njegovom zvaničnom statusu i statusu u popularnoj kulturi, većina privatnih škola u državi ne podstiče govor na pendžabi jeziku – u stvari, učenike kažnjavaju ako govore na svom maternjem jeziku. I ja sam se obrazovao u školi u kojoj su nam nametali govor na engleskom i, ako bismo poželeli da pređemo na drugi jezik, savetovali su nam da koristimo hindi umesto pendžabskog.

Pendžabi jezik uopšte ne uživa nikakvo pokroviteljstvo u Pakistanu, gde Pendžabi čine najveću etničku grupu sa oko 40 odsto stanovništva. Nacionalni jezik Pakistana je urdu, a pendžabski se čak ni ne predaje u školama.

S druge strane, povećana emigracija iz regiona u prošlom veku, posebno u poslednjih nekoliko decenija, znači da Pendžabi predstavljaju značajne zajednice u Velikoj Britaniji, Kanadi, SAD i Australiji, između ostalih. Podaci sa popisa stanovništva iz 2011. godine koje je objavila Kancelarija za nacionalnu statistiku Velike Britanije navode da je pendžabi jezik treći po broju govornika u Velikoj Britaniji, a predaje se u srednjim školama u ovoj zemlji.

Na internet platformama, izgleda da je pendžabi jezik dosta porastao u poslednjoj deceniji — pendžabska Vikipedija više nego desetostruko. Od decembra 2013. godine Gugl prevodilac podržava pendžabski na gurmuki pismu, i od tada se njegov kvalitet stalno poboljšava. Alati visokog kvaliteta za optičko prepoznavanje slovnih znakova su takođe dostupni na ovom jeziku. Godine 2017. Bi-Bi-Si je takođe započeo program na pendžabi jeziku.

Sve ovo nam govori da, uprkos sopstvenim izazovima i preprekama, pendžabski još uvek uživa mnogo privilegija i pristup mnogim mejnstrim izvorima.

PG: Opišite neke od izazova sa kojima se vaš jezik danas suočava.

SG: Jedan od najvećih izazova za pendžabsku zajednicu je to što nemaju jedinstveno pismo a ni politiku koja bi im omogućila da nauče oba pisma.

Čvrsto verujem da bi oba pisma pendžabi jezika trebalo da budu obavezna, barem za studente pendžabskog na univerzitetskom nivou. Sa pojavom interneta, poslednjih decenija su formirane onlajn zajednice Pendžabija iz celog sveta u kojima je latinično pismo postalo najlakši sistem za mnoge od njih, posebno kada vode razgovore preko državnih granica. Pendžabski univerzitet u Patjali je pre nekoliko godina razvio alatku za konverziju pisma pod nazivom Sangam (što znači „unija“), koja pomaže da se premoste neki od ovih jazova.

Još jedan veliki izazov je to što za ogromnu većinu pendžabskih reči nije standardizovan pravopis.

PG: Recite nam nešto o svojoj ulozi u Lingva projektu Globalnih Glasova na pendžabi jeziku. Da li ste se suočili sa nekim izazovima?

SG: Volim model građanskog medija kao što su Globalni Glasovi i 2017. godine sam imao motivaciju da pomognem u pokretanju Globalnih Glasova na pendžabi jeziku. Uspeo sam da okupim neke svoje prijatelje i kolege Vikimedijance da se pridruže pendžabskom timu Globalnih Glasova. Uglavnom smo se fokusirali na prevođenje priča iz različitih delova sveta o kojima se retko čuje ili govori u nacionalnim medijima.

Nismo bili baš dosledni otkako je počela pandemija jer je ona iscrpela svu našu energiju, ali se nadam da ću obnoviti tim i ponovo početi da radim redovno na Globalnim Glasovima.

PG: Kakve reči motivacije imate za mlade i stare govornike pendžabi jezika da se uključe u projekte poput Vikipedije ili Lingva projekta na pendžabskom? Kako volontersko učešće može da obogati vaš jezik?

SG: Želeo bih da podsetim sve da je internet ono što mi od njega napravimo. Projekti kao što su Vikipedija ili Globalni Glasovi su neki od participativnih projekata i projekata koje vode građani koji nam pokazuju koliko može biti moćno to kada se ljudi koji imaju strast za znanjem okupe i izgrade digitalno društvo iz naših snova.

Pendžabska Vikipedija je u proseku imala 750.000 pregleda stranica mesečno u poslednjih godinu dana. Ovo nam dalje govori koliko je ova platforma važna za pendžabske korisnike interneta. Trenutno postoji samo oko 20-25 urednika pendžabske Vikipedije i, što se ovaj broj više povećava, to će biti bolji kvalitet i kvantitet sadržaja koji ona donosi.

Postoje i drugi sestrinski projekti Vikipedije kao što je Vikizvornik, koji igra zaista ključnu ulogu, posebno za neke od nedovoljno zastupljenih jezika u svetu. Pendžabski Vikizvornik je jedina platforma za transkripciju (koja pomaže da se od skeniranih knjiga naprave digitalni formati koji se mogu kopirati) za pendžabi jezik. To je jedno od retkih mesta na internetu gde mogu da preuzmem knjige na pendžabskom za svoj Kindle.