Aktivisti Grinpisa protestuju ispred nuklearnih elektrana Angra dos Reis (RJ), osuđujući odluku brazilske vlade da investira u izgradnju Angra 3, zanemarujući ogroman potencijal zemlje za energiju vetra. Rio de Žaneiro, 04.07.2009. Slika preko Flickr-a od Grinpis/Alex Carvalho. CC BY-SA 2.0.

Ovaj članak je prvobitno objavljen na Groundviews, nagrađivanoj veb stranici za građane Šri Lanke. Uređena verzija je objavljena ovde kao deo ugovora o deljenju sadržaja sa Globalnim glasovima.

Grupa aktivista je 1971. godine isplovila iz Kanade u starom ribarskom čamcu u znak protesta protiv podzemnog nuklearnog testiranja američke vojske na Amčitki, ostrvu kod Aljaske. Iako su na kraju zaustavljeni, aktivisti su nastavili da formiraju organizaciju pod nazivom Rainbow Warrior (dugin ratnik) je napala francuska vlada, brutalno su izudarani i označeni kao eko-teroristi. Protivili su se vladama i rizikovali zatvor, pa čak i smrt da bi zauvek promenili stavove ljudi i međunarodnu politiku.

Iako više ne sprovode mnogo direktnih akcija ili stvaraju šokantne slike koje dospevaju na naslovne strane, Grinpis je i dalje moćna sila na svetskoj sceni kao međunarodna organizacija koja sprovodi globalne ekološke kampanje. Koristi nenasilnu, kreativnu konfrontaciju za kampanju o pitanjima kao što su klimatske promene, krčenje šuma, prekomerni ribolov, komercijalni lov na kitove, genetski inženjering, antiratna i antinuklearna pitanja. Ne prihvata finansiranje od vlada, korporacija ili političkih partija.

Uprkos povećanju svesti o potrebi zaštite planete, Zemlja sada nije održivija nego što je bila 1971. Manje je biodiverziteta, više gasova staklene bašte u atmosferi, više toksina u zemljištu, manje ugljenika u zemljištu, više suvih reka i mrtvih jezera, više mrtvih zona okeana, manje šuma, više pustinja, više ljudi, milijarda ljudi koji žive na ivici gladi i sve veće ljudske potrebe za resursima koji se smanjuju.

Južna Azija je dom za više od milijardu i po ljudi u osam zemalja koje poseduju neke od ekološki najosetljivijih regiona na svetu. Druga je na listi svetskog siromaštva. Višedimenzionalno siromaštvo, zavisnost od prirodnih resursa i vremenskih obrazaca čine ljude ranjivim na nestabilnost koja dolazi sa klimatskom krizom. Prema izveštaju Svetske banke, preko 800 miliona stanovnika Južne Azije živi u budućim žarištima klimatskih promena, što znači da u ovim regionima neće biti moguće živeti. Region doživljava ekološku krizu sa klimatskim promenama koje ometaju poljoprivredu i živote. Uprkos svojoj minimalnoj ulozi u doprinosu klimatskim promenama, južna Azija je neproporcionalno pogođena.

U cilju stvaranja regionalne saradnje u borbi protiv klimatskih promena, Grinpis je otvorio kancelariju u Južnoj Aziji, u Kolombu, obeležavajući događaj posetom svojim legendarnim brodom, Rainbow Warrior. Groundviews je razgovarao sa izvršnim direktorom Grinpisa za Južnu Aziju, Binu Jacobom, o klimatskim izazovima sa kojima se region suočava i ulozi Grinpis-a u borbi protiv klimatske nepravde.

Groundviews: Iako Grinpis postoji više od 50 godina, iste bitke se i dalje vode. Da li je napravio neku razliku?

Binu Jacob: Neustrašivo smo vodili kampanju više od 50 godina kada to nije bilo moderno. Podržavaju nas pojedinci kako bismo mogli da zauzmemo nezavisan stav. Ostvarili smo uticaj na generacije. Kada smo bili u školi, motivisale su nas organizacije kao što je Grinpis da radimo na održivosti i klimatskoj pravdi. Grinpis je doprineo promeni sistema.

Groundviews: Tokom 1980-ih i 1990-ih, Grinpis je bio glasnija i vidljivija organizacija. Da li se njena strategija promenila?

Binu Jacob: Sada postoje različite vrste kampanja koje su kulturno relevantne za region ili društvo. One su kreativnije; različiti regioni imaju svoje metode vođenja kampanje. Mediji su se takođe promenili i postali segmentirani, tako da se način na koji se poruka prenosi takođe promenio sa više regionalnih kampanja. Pitanja su povezana, tako da to nije samo jedno područje takvog zagađenja, već moramo da pogledamo i klimatsku pravdu.

Groundviews: Da li mislite da je prihvatljivo da ljudi bacaju supstance na umetnička dela kako bi istakli upotrebu fosilnih goriva?

Binu Jacob: Mladi ljudi misle da ih niko ne sluša iako je to njihova planeta. Takav postupak dolazi iz bespomoćnosti. Svet sluša samo dramatične stvari. Ali ikone mladih kao što je Greta Thunberg mogu da inspirišu druge mlade ljude da preduzmu akciju.

Groundviews: Koji su glavni problemi životne sredine sa kojima se region suočava?

Binu Jacob: Postoje mnoga pitanja koja povezuju južnu Aziju, ali mi se fokusiramo na klimatske promene jer je region drugi najugroženiji posle podsaharske Afrike. Južna Azija je gusto naseljena i zagađena i ima veliki ekonomski disparitet. Ljudi koji su najviše pogođeni klimatskim promenama su farmeri, ribari, fabrički radnici i druge siromašne i marginalizovane zajednice. Broj i intenzitet klimatskih događaja kao što su suše i poplave su sve veći. Dok bogati mogu da se izoluju od efekata klimatskih promena, ljudi na prvoj liniji su pod velikim uticajem; iako nisu doprineli klimatskim promenama, oni su ti koji najviše plaćaju. Indijski okean je zajednički za region. Preti mu prekomerni ribolov, razvoj infrastrukture i plastika. Zemlje u regionu imaju priliku da pokažu liderstvo. Iako smo možda siromašniji ili manji, ipak imamo odgovornost prema planeti. Ali u isto vreme vlade moraju da vode računa o potrebama siromašnih. Možemo tražiti da se zabrani plastika za jednokratnu upotrebu, koju uglavnom koriste siromašniji ljudi, ali onda vlade treba da obezbede alternative.

Groundviews: Kako se građani mogu boriti protiv uništavanja životne sredine?

Binu Jacob: Aktivisti i pojedinci preduzimaju akciju; neki imaju poziv. Oni pišu vlastima, odlaze u medije i pozivaju zajednice da se okupe. Zbog njihovih postupaka, lideri mogu promeniti svoje ponašanje. Izazov je kako to učiniti kreativno i preneti poruku da je to za dobro svih i da nije protiv razvoja. Iako razvoj može imati kratkoročne koristi, uticaji na kvalitet života i mentalno zdravlje budućih generacija će biti ozbiljni. Moramo da izmislimo nove sisteme vrednosti jer ne možemo da nastavimo sa pohlepom.

Groundviews: Zemlje u razvoju kažu da nije fer da moraju da usporavaju razvoj zbog ekoloških briga kada je Zapad već razvijen i može sebi da priušti promene. Kako možete naterati zemlje da se pridržavaju?

Binu Jacob: Neki lideri na Zapadu i dalje misle da je u redu uništiti planetu, ali njihovi građani se tome protive. Ljudi mogu uspešno delovati i suprotstavljati se negativnim akcijama. Isti ekološki standardi koji se primenjuju na Zapadu trebalo bi da se primenjuju i na zemlje u razvoju. Razvoj ne bi trebalo da bude po cenu životne sredine. Korporacije kao i vlade moraju biti odgovorne za svoje postupke koji štete životnoj sredini. Ono što radimo u jednom delu planete utiče na sve nas. Iako svako ima pravo na osnovne materijalne potrebe kao što su voda, hrana i stanovanje, ogroman i rasipnički pristup se ne može nastaviti.

Ovde se nalazi video intervjua (engl.):