Da li vidite sve one jezike gore? Mi prevodimo članke Globalnih Glasova da bi svetski građanski mediji bili dostupni svima.

Saznajte više o projektu Prevođenja  »

COVID-19 pandemija negativno utiče na digitalna prava na Balkanu

Ilustracija: Igor Vujčić. Koristi se uz dozvolu SHARE Fondacije.

Pogledajte specijalne izveštaje Globalnih Glasova o globalnom uticaju COVID-19.

Slučajevi proizvoljnih hapšenja, nadzora, prisluškivanja telefona, kršenja privatnosti i drugih kršenja digitalnih prava drastično su se povećali u centralnoj i jugoistočnoj Evropi kada su vlade počele da nameću vanredne mere za borbu protiv širenja epidemije COVID-19. Balkanska istraživačka mreža (BIRN) sa sedištem u Beogradu i organizacija za digitalna prava SHARE Fondacija pokrenule su blog pod nazivom „Digitalna prava u vreme COVID-19“ dokumentujući ova dešavanja.

Kao odgovor na pandemiju koronavirusa, neke vlade pojačavaju nadzor, povećavaju cenzuru i ograničavaju slobodan protok informacija. U mnogim slučajevima, ograničenja koja su nametnule vlada osujetila su standarde ljudskih prava.

Bojan Perkov, politički istraživač u SHARE Fondaciji. Fotografija se koristi uz njegovo odobrenje.

Blog BIRN i SHARE takođe pruža mogućnost javnosti da podnese izveštaje o incidentima njihovoj bazi podataka. Bojan Perkov, politički istraživač u SHARE Fondaciji, napisao je rezime svojih otkrića, napominjući sledeće:

Dosadašnja saznanja dve organizacije pokazuju da su najproblematičniji višestruki problemi sa privatnošću osoba u karantinu, širenje dezinformacija i opasnih zabluda u vezi sa virusom u onlajn medijima i putem društvenih mreža, kao i povećanje internet prevara.

Podaci koji su ove dve organizacije pokupile preko blogova baze podataka pokazuju da je u poslednje dve nedelje 80 osoba uhapšeno, od kojih su neke zatvorene zbog širenja lažnih vesti i dezinformacija, sa najstrožim primerima u Turskoj, Srbiji, Mađarskoj i Crnoj Gori.

Vlade Crne Gore i Moldavije objavile su lične zdravstvene podatke osoba zaraženih COVID-19, dok su službene internet stranice i bolnički računarski sistemi pretrpeli sajber-napade u Hrvatskoj i Rumuniji. Neke zemlje poput Slovačke razmatraju ukidanje prava predviđenih Opštom uredbom o zaštiti podataka EU (GDPR), dok je Srbija uvela nadzor i praćenje telefona radi ograničavanja slobode kretanja.

Potencijalno zaraženi građani obavezni su da se podvrgnu novim oblicima kontrole zakonom. Od kada je u Srbiji proglašena vanredna situacija, svi građani koji stižu iz inostranstva moraju proći karantin. Tokom konferencije za štampu 19. marta, predsednik Aleksandar Vučić je izjavio da policija „prati” italijanske telefonske brojeve, proveravajući koji građani koriste roming i stalno prate njihove lokacije. Ovo je bilo posebno namenjeno pripadnicima srpske dijaspore koji su se vratili iz Italije i trebalo bi da su u samoizolaciji u svojim domovima. Takođe je upozorio ljude koji ostavljaju telefone da država ima „drugi način” da ih prati ukoliko krše karantin, ali nije objasnio tu metodu.

U susednoj Crnoj Gori, Nacionalno koordinaciono telo za zarazne bolesti odlučilo je da objavi imena i prezimena ljudi koji moraju biti podvrgnuti karantinu putem interneta, nakon što je utvrdilo da su određena lica prekršila ovu meru, i kao rezultat „izložila celu Crnu Goru riziku.” Građanski savez je osporio ovu meru žalbom koju je podneo Ustavnom sudu Crne Gore.

U Hrvatskoj su zabrinuti građani pokrenuli internet stranicu samoizolacija.hr, koja navodno svima omogućava da anonimno prijave prekršaje karantine policiji. Ova stranica je nakon toga zatvorena, a Ministarstvo unutrašnjih poslova pokrenulo je krivičnu istragu protiv osumnjičenih prekršitelja prava na privatnost.

Krizni stab Federacije Bosne i Hercegovine izdao je preporuku o tome kako objaviti lične podatke građana koji krše mere zaštite, jer su vladine institucije na kantonalnom i lokalnom nivou počele objavljivati podatke o ljudima u izolaciji i samoizolaciji, uključujući spiskove osobe identifikovane kao zaražene koronavirusom. Kao odgovor, 24. marta Agencija za zaštitu ličnih podataka Bosne i Hercegovine donela je a odluku kojom se zabranjuje objavljivanje ličnih podataka građana koji su testirani kao pozitivni na koronavirus ili onih koji su podvrgnuti merama izolacije i samoizolacije.

Gore navedeni slučajevi objavljivanja zdravstvenih podataka na mreži uključuju direktno kršenje zakona koji ih proglašavaju zaštićenima na najvišem pravnom nivou.

Perkov je takođe pokrenuo pitanje da li su ove mere efikasne, posebno zato što to dovodi ljude u opasnost. U Crnoj Gori su zaraženi ljudi čiji su identiteti otkriveni na društvenim mrežama, izloženi govoru mržnje.

Dalje, da li je ideja javno posramljivanje ljudi koji ne poštuju samoizolaciju ili smanjenje broja prekršaja? Kriterijumi proporcionalnosti i neophodnosti takođe su na veoma tankim osnovama i bez adekvatne opravdanosti. Mogu se postaviti pitanja da li je zaista neophodno objaviti imena svih građana u samoizolaciji po adresi stanovanja javno na internetu i da li je to jedini način da se obezbedi poštovanje zakona.

Započnite razgovor

Molimo Vas da se Prijavite se »

Pravila korišćenja

  • Svi komentari se pregledaju. Pošaljite komentar samo jednom jer bi u suprotnom mogao biti prepoznat kao spam.
  • Molimo Vas da se prema drugima odnosite sa poštovanjem. Komentari koji sadrže govor mržnje, nepristojne izreke i lične uvrede neće biti objavljeni.