Da li vidite sve one jezike gore? Mi prevodimo članke Globalnih Glasova da bi svetski građanski mediji bili dostupni svima.

‘Najbrža presuda u istoriji’ kažnjava srpski časopis zbog kleveta protiv ministra unutrašnjih poslova

An illustration of a tweet by anti-corruption initiative "Don't Drown Belgrade" sums up the case of defamation verdict against NIN magazine. "Verdict: NIN to pay 300.000 dinars to Stefanović - The Revenge of the Phantoms. For 8 months the prosecutors keeps silent about the demolition and the cover-up in Savamala, while the journalists writing about accountability of competent authorities receive a sentence in record time of only 30 days."

Slika iz tvita koji je postavila inicijativa za borbu protiv korupcije “Ne davimo Beograd” sažima slučaj presude kojom se utvrđuje kleveta magazina NIN. “Presuda: NIN da plati 300.000 dinara Stefanoviću: Osveta Fantoma. Osam meseci tužioci su ćutali o rušenju i zataškavanju u Savamali, a novinari osuđeni u rekordnom roku, za samo 30 dana, jer pišu o odgovornosti nadležnih.”

Beogradski sud naložio je cenjenom magazinu NIN-u da plati kaznu zbog “kleveta” protiv ministra unutrašnjih poslova ove zemlje Nebojše Stefanovića, zato što ga je u jednom članku optužio da ima udela u lokalnom skandalu rušenja.

NIN, skraćenica za “Nedeljne informativne novine”, je stekao reputaciju kao jedan od najuticajnijih novinskih časopisa u Jugoslaviji tokom 1970-ih i 1980-ih. Ovaj magazin objavljuje komentare i mišljenja vodećih intelektualaca, u kombinaciji s vestima i drugim člancima.

Suđenje NIN-u se sastojalo od samo jednog ročišta, 29. novembra 2016., a sud je presudio u korist Stefanovića 30. decembra. Regionalni kanal vesti N1 TV je jedan od prvih koji je pružio izveštaj o toj odluci, predstavljajući suđenje kao “najefikasnije u istoriji”:

Suđenje po tužbi ministra Nebojše Stefanovića protiv NIN-a jedno je od najefikasnijih jer je trajalo svega jedan dan. Viši sud u Beogradu odlučio je da su urednik tog nedeljnika Milan Ćulibrk i novinarka Sandra Petrušić povredili profesionalni ugled i čast ministra policije, a prvostepenom presudom kažnjeni su novčanom kaznom od 300.000 dinara.

Uzroci ovog suđenja se nalaze u tekstu koji je objavljen u NIN-u o navodnoj umešanosti Stefanovića u tzv. aferi Savamala. U aprilu 2016. godine, grupa maskiranih osoba je, uz pomoć teške mašinerije, ilegalno porušila nekoliko zgrada u poznatoj beogradskoj četvrti Savamala, za koji podnositelj zahteva tvrdi da je bio pokušaj da se omogući izgradnja kontraverznog vladinog projekta “Beograd na Vodi”. Policija nije uspela da interveniše u tom trenutku, i do januara 2017. godine, srpske vlasti nisu rešile ovaj slučaj.

Oni koji su izvršili rušenja u Savamali su nosili pletene navlake za glavu i vrat, kao skijaške maske, koje su ovde poznate kao “fantomke” (fantomske maske), a povezuju se s maskiranim strip junakom Fantomom, koji je popularan po državama bivše Jugoslavije. Kada je objavljena vest o ilegalnom rušenju, mediji u Srbiji su one koji su bili uključeni u ovu aferu i njene posledice nazvali “Fantomima.”

U maju 2016. godine, svedok u ovom slučaju — noćni stražar koji je bio zarobljen od strane onih koji su izvršili sve ovo rušenje, a kasnije je pušten — umro je od prekida rada srca. Premijer Aleksandar Vučić je u junu dao neispunjeno obećanje da će “u sedam do deset dana istina izaći na videlo,” stavljajući krivicu na lokalnu samoupravu.

Urađeno je nešto loše, što je kriminalno i što ne bi smelo da se ponovi i iza toga stoje najviši organi gradske vlasti u Beogradu i oni će snositi i krivično pravnu i prekršajnu i svaku drugu vrstu odgovornosti.

NIN magazin je 16. juna objavio članak novinarke Sandra Petrušić pod naslovom “Nebojša Stefanović, glavni fantom Savamala.” U tekstu piše:

Рушење у Савамали укључивало је више различитих структура: државне и недржавне и више нивоа власти по вертикали. Отуда је одговорност градског врха неспорна. Једино што није довољна. Јер такав посао није био могућ без знања и помоћи министра полиције.

U reakciji na presudu protiv NIN-a, bivši novinar i sadašnji pravnik Ninić je prokomentarisao:

U svom tvitu, Ninić se povezao sa uvodnim člankom glavnog urednika NIN-a, Milana Ćulibrka, naslovljenim, “U ime naroda: Karić Oslobođen, NIN Osuđen,” u kojem se kritikuje srpsko pravosuđe tako što se upoređuju presuda klevete s poništavanjem jedne istrage o navodno korumpiranim poslovima srpskog poslovnog tajkuna Milana Karića. Ćulibrk je obećao da će NIN i dalje tražiti istinu o slučaju Savamala i da će tražiti odgovornost od svih odgovornih stranaka.

Filmski reditelj Srdjan Dragojević je napravio ironični komentar na Twitteru, što je od nega napravilo metu “robota” koji promovišu stavove vladajuće stranke:

Prema izveštaju Evropske Unije iz 2016 za Srbiju, koja je zemlja kandidat od 2012., “kvalitet i efikasnost pravosuđa i pristupanje pravdi i dalje ostaje oslabljeno zbog nejednake raspodele poslova, velikog broja zaostalih predmeta i nepostojanja sistema besplatne pravne pomoći.”

Dragojević je takođe časopisu ponudio konkretnu pomoć u svom tvitu, “Želim da dam 10,000 dinars [85 dolara] za NIN-ovu kaznu. Gde to mogu da uradim? NIN mi je važan, kao i svi slobodni mediji.” Službenici iz redakcije NIN-a su odgovorili sledeće na njegov tvit:

NUNS, Nezavisno udruženje novinara Srbije, je objavilo da novinarstvo i medijska zajednica koju oni predstavljaju u potpunosti podržavaju NIN. Osam vodećih NVO je potpisalo zajedničku izjavu o “zbunjujućoj” i “kontradiktornoj” presudi:

Obaveza da državni funkcioneri trpe javnu kritiku nije propisana sa ciljem da se ograniči njihov rad, već da se proširi prostor za slobodu javne reči i javni dijalog. Presuda Višeg suda u Beogradu predstavlja zabrinjavajuću poruku medijima šta može da im se dogodi ako negativno pišu o državnim funkcionerima.

Zaprepašćeni smo tvrdnjom sudije Slobodana Keranovića da novinarski stav o političkoj odgovornosti jednog ministra u Vladi Srbije spada u “nedopuštene”, “neistinite” i “nedozvoljene informacije”. Zabrinuti smo za slobodu izražavanja u Srbiji ako se oštra kritika rada ministra, obrazložena u rečenicama u kojim novinarka Sandra Petrušić pravi jasnu razliku između izričitih tvrdnji i pretpostavki, na sudu proglašava za “nedozvoljenu informaciju”. Kako novinaru može biti “nedozvoljeno” ono što mu je posao: da prikuplja informacije i da na osnovu prikupljene građe sugeriše moguće zaključke?

Jedan korisnik Twittera je citirao srpskog pisca Ljubomira Simovića, komentarišući šire skriveno značenje ove afere: