Da li vidite sve one jezike gore? Mi prevodimo članke Globalnih Glasova da bi svetski građanski mediji bili dostupni svima.

Rasprava o uzroku neuspešnog političkog sistema u Makedoniji

Slika na kojoj su prikazane dve stranice e-verzije priručnika za Građansko vaspitanje u osnovnoj školi u Makedoniji.

Opis pojma “vlada” u udžbeniku “Građansko vaspitanje za 8. razred” za osnovnu školu u Makedoniji, koji je objavila država. Slika prikazuje dve stranice elektronske verzije. Kliknite za uvećanje.

Veselo prikazana grupa moćnih diktatora nad grupom dosadnih sivih ljudi. Ova ilustracija ima za cilj da prikaže ulogu vlade i pojavljuje se u službenom udžbeniku za osnovne škole u Demokratskoj Republici Makedoniji.

Međutim, politički analitičari, blogeri i korisnici društvenih medija počinju da dovode u pitanje etiketu “demokratski”, i pitaju se da li je zemlja skliznula na putu demokratije u poslednjih nekoliko godina.

Ilustracija je iz udžbenika za osnovnu školu, “Građansko obrazovanje za 8. razred” koju su uredili Gordana Trajkova Kostovska, Ksenofon Ugrinovski, i Krste Vasileski. Udžbenik je 2010 godine objavilo  Ministarstva prosvete i nauke Republike Makedonije i dostupan je na mreži na makedonskom i albanskom jeziku

Makedonski mediji, sa izuzetkom nekoliko nezavisnih novinskih portala, kao što su PlusinfoPortAlbRadio MOF, i Taratur, nisu uspeli da pokriju ovaj skandal. Početkom 2014, korisnici društvenih medija su skrenuli pažnju na sadržaj knjige.

Korisnici drušvenih mreža i strani zvaničnici su podjednako istakli da se ovde ne radi samo o udžbenicima. Erwan Fouéré, bivši specijalni predstavnik Evropske unije i šef Delegacije EU u Makedoniji, napisao je da je “demokratija izgubila svoje značenje u Makedoniji” u članku koji je podigao velike rasprave, a članak je objavljen odmah nakon izbora 2014 godine u Makedoniji:

Okfordski rečnik definiše demokratiju kao “državu u kojoj svi ljudi imaju vlast, direktno ili preko predstavnika; oblik društva u kome se ignorišu nasleđene klasne razlike i gde se uzimajui u obzir stavovi manjina”.
Sudeći po rezultatima u poslednjih nekoliko godina, definicija vladajuće stranke VMRO-DPMNE se znatno razlikuje; i zvuči ovako, država u kojoj vlada kontroliše sve poluge vlasti, uključujući pravosuđe i proces izbora, ne toleriše mišljenja bilo koje manjine ili one koja se razlikuje, i koristi strah i zastrašivanje u sprovođenju svoje vlasti nad društvom.

VMRO-DPMNE, vladajuća konzervativna partija, je dobila najviše glasova na parlamentarnim i predsedničkim izborima, i tako sebi obezbedila treći mandat. Oni su prvi put došli na vlast 2006 godine uz obećanje da će poboljšati ekonomiju i završiti dobro započet proces integracije u EU i NATO.

Osam godina kasnije, Makedonija ostaje siromašna zemlja, sa najvišim nivoom nejednakosti prihoda u Evropi. Nekoliko stranih investitora je prihvatilo ponudu jeftine radne snage i poreskih olakšica. Pojava masovnog iseljavanja ostaje “nepoznata” pošto vlada odbija da sprovede dugo očekivani popis.

Veto od strane Grčke je doveo do neuspeha da se pridruži NATO-u 2008, dok su proevropske reforme pokazale “mali napredak”, pošto su se vladajuće stranke fokusirale na nepotizam, nacionalističku propagandu i populizam, sa politikom koja bi se mogla uporediti sa mađarskim premijerom Orbánom, koji je pozvao na kraj “liberalne države” u njegovoj zemlji jula 2014, i sa turskim predsednikom Erdoğanom, koji je često bio optuživan za vođenje autoritativnog režima u svom prethodnom 11-godišnjem mandatu kao premijer.

Zarobljene državne institucije, posebno one u pravosudnom sistemu, kao i državni resursi u domenu medijskog oglašavanja, državnih poslova, poljoprivrednih subvencija, beneficija za penzionere i slično tome, služe kao alata za distribuciju političke ideologije pred izbore i uopšte.

Počevši od slobode izražavanja, rang Makedonije je pao na svim relevantnim pokazateljima ljudskih prava.

Pre izbora, autor Sandokan bloga je objasnio zašto će vladajuća stranka opet pobediti na izborima:

Od 2006, stranka koristi ono što oni nazivaju “pametna politika”. To je stvorilo mnoge grupe građana koji zavise od države. Stranka dobija glasove ljudi na tri načina:
Najpopularniji način sticanja glasova je putem nacionalizma. Od 2006, članovi stranke se izjašnjavaju kao “patriote” i ljudi koji su “uvek spremni da zaštite Makedoniju i sve stvari povezane sa Makedonijom”. Bezbroj puta su izjavili da Makedonija neće promeniti svoje ime, čak i ako je to samo da iritira sve Grke, Bugare, i svakog drugog “neprijatelja” ove zemlje. Možda će Vam izgledati čudno, ali ja verujem da stranka osvaja mali procenat glasova tako što izražava nacionalističke poglede.

Drugi način za osvajanje glasova je zapošljavanje ljudi u državnim preduzećima. Prema EU, administracija ne bi trebalo da se sastoji od više od 90.000 zaposlenih. Ipak, Makedonija ima oko 200.000 zaposlenih u ovom sektoru. Jednostavno rečeno, Partija je zaposlila previše ljudi u administraciji, kao i u državnim preduzećima, i tako osvojila dosta glasova. Pored toga, stranka ne mora da preti bilo kome od zaposlenih sa otkazom u slučaju da ne glasaju za nju; Svako od njih zna da će, ako druga stranka pobedi na izborima, oni izgubiti svoj posao. Stoga, zaposleni u administraciji će glasati za stranku. To je kao da osećaju da nešto duguju Partiji, i misle da ako oni plaćaju svoje dugove, zadržaće svoje prijatelje, i posao.

Isto se može reći i za javna preduzeća. Javna je tajna da i oni rade na pitanju prevelikog broja zaposlenih i da je to glavni razlog za njihove dugove. Partija je svesna ovog problema, ali ona to ne smatra problemom. Jasan primer ovoga je zapošljavanje više od 1600 ljudi u “Makedonski Shumi”, (ne) slučajnim izborom. Kada je cela šarada završena, stranka je odlučila da pruži “Makedonski Shumi” subvenciju od 40 miliona Eura.

Treći način, i verovatno najefikasniji, je stvaranje osećanja kod ljudi da za sve što poseduju treba da budu zahvalni Partiji. Partija je uspešno postigla taj cilj tako što je povećala socijalnu pomoć, i povećanje pomoći i penzija za starije građane. Kao rezultat toga, poljoprivrednici misle da su subvencije stvarno plaćena novcem iz stranke, i oni dobijaju utisak da stranka deluje na human način. Isto mišljenje dele i stariji i onih koji imaju pravo na socijalnu pomoć. Ono što ti ljudi ne shvataju jeste da novac dolazi direktno iz džepova svih građana Republike Makedonije.

Kako je partija dobili toliko novca, u cilju stvaranja gorenavedene grupe građana?

Odgovor se može sažeti u jednu reč: Krediti.

Tokom 8 godina vladavine, Partija je uspela da zaduži Makedoniju za milione i milione evra. Jutros sam pročitao da je Makedonija imala bruto spoljni dug od 2,2 milijarde dolara davne 2006. Prošle godine, taj isti dug je bio 5,1 milijardi dolara (izvor: emagazin.mk).

Drugi aspekt ovog pravila je korišćenje nacionalizma da se skrene pažnja stanovništva, što stvara nestabilne bezbednosne okolnosti, što su razni analitičari primetili. Kako je aktivista za ljudska prava; pisac i producent Xhabir Deralla nekoliko puta istakao, “Makedonija Plaća za Cinične Igre Svojih Vladara:”

Etnička napetost je široko-rasprostranjen problem u Makedoniji. Manje je važno da li se dešava kao tuča u autobusima, u školama, na sportskim borilištima, ili na ulicama. Ono što je važno je da postoji velika napetost, koja je stalna, i može da izbije u bilo kojoj prilici.

Godinama se ova duboka podela duž etničkih, verskih i političkih linija koristila kao sredstvo za stvaranje jasne klime etničkog neprijateljstva u periodu do izbora.

Takav je bio slučaj na lokalnim izborima održanim prošle godine. Ista atmosfera je stvorena i održavana tokom predsedničkih izbora u maju ove godine.

U stvari, počitička neslaganja zasnovana na etničkom pitanju između dve vladajuće stranke, VMRO-DPMNE i Demokratske unije za integraciju, DUI, su bili razlog za raspisivanje paralelnih prevremenih opštih izbore zajedno sa predsedničkim izborima.

VMRO se pojavila na biralištima na talasu nacionalizma, zahtevajući da im ljudi daju apsolutnu većinu u parlamentu, tako da ih albanski partneri ne drže kao taoce.

Tokom svih ovih godina, DUI je učestvovao u ovoj igri. Ova manja, albanska verzija Gruevskijeve stranke neguje iste tenzije koje pospešuju klimu nacionalizma kod Albanaca. Istovremeno, stranka poslušno prati sve ključne odluke svog pratnera u vladi.