Italija: Mnogobrojni protesti protiv mera štednje i zbog nedostatka informacija
Ovaj post je deo našeg posebnog izveštavanja Kriza u Evropi. Mnogobrojni protesti koji su usledili nakon donošenja mera štednje u nizu evropskih zemalja koje se suočavaju sa velikom dužničkom krizom, trebali su nas naučiti da kada se nacionalna ekonomija nalazi na milosti i nemilosti kamatnih stopa i finansijskih tržišta, pre ili kasnije možemo očekivati da će ljudi izraziti svoje nezadovoljstvo. Pogotovo u zemlji koja je, kao Italija, već godinama pod lošim državnim upravljanjem, i gde budžetskom i demokratskom deficitu, treba dodati i manjak informacija.
Od sredine januara, Italiju je zahvatio talas protesta, koji je započeo na Siciliji s mobilizacijom poljoprivrednika, vozača kamiona i ribara, uglavnom vlasnike malih poslova, kojoj se kasnije pridružilo i stanovništvo Sicilije u celini, uključujući i radnike koj obavljaju fizičke poslove, studente i nezaposlene osobe. Pokret operiše pod imenom Forza d'Urto (“Šok sila”), poznatiji kao “Vile Pokret”.
Vile Pokret, slika sa Facebook.
Od 16. januara, kamioni su zakrčili ceste i autoceste ovog ostrva koje su bile u zastoju šest dana kroz najmanje 26 blokada, što je ometalo protok robe i dovodilo do zastoja u poslu, s dugim redovima za benzin i prazne police u supermarketima.
Protesti su se kasnije proširili i na druge regije, uz štrajkove i blokade širom Italije. U Rimu, za vreme protesta ribara ispred Doma Poslanika, tri protestanta su povređena. Masovna mobilizacija protiv paketa štednje koji je pokrenuo premijer Minister Mario Monti i njegov kabinet, jadikuje posebno zbog naglog porasta cene benzina. Međutim, tokom prvih nekoliko dana protesta, italijanski mediji se uglavnom nisu oglašavali, osim nekoliko lokalnih novina, kao što Marco Cedolin ističe u svom blogu Il Corrosivo :
Da li je protest toliko marginalan da ne zaslužuje ni izveštaj od 50 sekundi, jedan od onih koji su obično rezervisani za raspravu o najnovijoj tetovaži neke poznate ličnosti?
Sektori u štrajku protestuju protiv vladinog paketa liberalizacije, ali su ujedinjeni u smislu odvajanja od cele “političke kaste”: od ribara koji tvrde više neće moći da izdrže troškove obavljanja svojih zanata zbog oporezovanja; vozača kamiona koji ne mogu prihvatiti da voze robu za nisku naknadu koju određuje konkurencija na otvorenom tržištu zbog porasta cene benzina. Zbog toga, mobilizacija je dočekana s puno skepse i optužbi da samo predstavlja skup uskih interesa.
Na Fuori Onda Blog David Incamicia odražava ovo stanovište, koje teži da kritikuje pokret zato što je prebacio svu krivicu na sadašnju vladu, koja je u novembru prošle godine nasledila od Berlusconija zemlju sa slomljenom ekonomijom i poljuljanim medjunarodnim ugledom:
Oni koji su odlazili na trgove sigurno su imali jak razlog da to učine do pre nekoliko nedelja, kada su neodgovornost “vodjstva jednog čoveka” i njegovo tvrdoglavo odbijanje da se odrekne vlasti samo dodatno otežavali donošenje odluke u zemlji gde je socijalna situacija vrlo napeta.
Ali danas, upravo da bi izbegli nepovratni pad, svako treba da igra u istom timu (…) Sebične interese treba ukloniti bez oklevanja i bez izgovora. Isto važi i za jake demagoške diskurse koji dolaze i s desne i s leve strane.
Dok oni koji su željni da iskoriste priliku da izraze kritiku protiv sadašnje vlade (kao krajnje desna stranka Lega Nord, sada u opoziciji), izgleda da zanemaruju činjenicu da je pokret poljoprivrednika (ili Vile Pokret) zapravo nastao prošlog leta, a ribari organizuju štrajkove od 2008. Ovde postoji nesposobnost (ili nedostatak volje?) da se odredi priroda pokreta, što utire put konfuziji i iskorištavanju za različite političke svrhe.
Tokom štrajka, glavni mediji su se usresredili na navodno mešanje mafije i smrti traktoriste u Asti, dok se broj stranica na Facebook-u posvećenih ili povezanih s pokretom uvećavao, otkrivajući, između ostalog, brojne veze s neofašističkim pokretom Forza Nuova, koji podržava Vile Pokret. Često korištene oznake rasprava na Twitter-u bile su #fermosicilia, #forzadurto i #forconi.
Sledeći komentar postavljen od strane Veneti stufi na ono što se označava kao službena Facebook stranica pokreta predstavlja ovu zbrku:
Međutim, u različitim protestnim šetnjama koje su bile organizovane u raznim gradovima širom Sicilije, uključujući Gela (na videu) i Palermu, tu su bili studenti, nezaposleni i mladi ljudi raznih političkih pripadnosti, što se može videti iz sledećeg novinskog obaveštenja potpisanog od strane Studentato Autogestito Anomalia (Drugačiji Samostalni Studentski Centar) i od Laboratorio Vittorio Arrigoni (Radionica Vittorio Arrigoni), dva glavna gradska socijalna centra:
Mi, borci iz socijalnih centara i na okupiranim prostorima Palerma, podržaćemo borbu Vile Pokreta i kamiondžija, jer je to rezultat poštene bitke i zato što je puna pozitivne i “nespojive” energije, zbog toga, kao i uvek, ćemo stati na stranu onih koji se bore protiv krize i protiv ovog nepodnošljivog sistema.
Marco Cedolin smatra, da protest zaslužuje pažnju jer pokušava preći ideološke podele:
Neuspeh javnog mnjenja da shvatiti prirodu protesta je, a možda i posebno, neuspeh masovnih medija da ispriča priču, još jedna baština Berlusconijevih godina (Italija je 61. u Reporteri Bez Granica indeksa slobode svetske štampe za 2011 -12, i ona s kojom političari i dalje oklevaju da se bave. Davide Grasso je napisao na blogu Quiete o Tempesta, da je protest Vile Pokreta bio:
Na kraju, Nicola Spinella piše na Agoravox :
Izgleda da je došlo do zastoja u dijalogu između vlade i pokreta, a novi talas protesta je trebao započeti u ponedeljak, 06 februara, uz mirne sedeljke u nizu gradova na Siciliji. Poslati su izveštaji o nekoliko takvih sedeljki, ali izgleda da su odgodjene planirane okupacije morskih luka i rafinerija nafte. Dugi redovi na benzinskim pumpama u Messini su prijavljeni u subotu 04 februara, zbog navodne pripreme za štrajkove.
Ovaj post je deo našeg posebnog izveštavanja Kriza u Evropi.
