U većini kultura jela se pripremaju od žitarica; hleb, lepinje i zemičke pripremljene na pari deo su obroka u mnogom mestima širom sveta. Danas posećujemo zanatlije i kuvare da vidimo kako se pripremaju jela koja hrane njih i njihove porodice.

Prvo smo se zaustavili u Francuskoj, gde pekar Vincent Talleu pravi kroasane, čokoladni hleb i druge slične proizvode koristeći isto testo kao osnovu:

U Indiji, lepinje poznate kao roti, čapati ili paroti čine većinu obroka, a tehnike za njihovo pravljenje mogu biti prilično “upadljive”. Ovde gledamo ženu kako pravi roti čapati u svojoj kuhinji, tako što ih razvlači oklagijom na drvenoj tabli, peče na tavi ili ravnom metalnom tiganju a zatim ih dovršava na otvorenom plamenu na kome se “naduvaju” kao baloni:

Sledeći video zapisi prikazuju različite veštine ovih pekara: od brzine do agilnosti u oblikovanju, razvlačenju i “šamaranju” čapatija kako bi ih pekli u pećima od cigala, do proizvodne linije gde paroti “lete” kroz vazduh pre nego što stignu do peći:

http://youtu.be/1AbsFDVeQHc

Širom Centralne Amerike, kukuruzna tortilja je osnovna hrana mnogih, iako možete da kupite sveže napravljene tortilje, neki ih još uvek pripremaju na tradicionalan način. U Hidalgovom Zacualtipanu, u Meksiku, jedan vek stara kuhinja je “centar” za kukuruz i pipremanje testa na kamenom metatu, tako što se dlanovima oblikuje tortilja u okrugli oblik i zatim peče u šporetu na drva:

Ova žena razvlači tortilje na stolu koristeći komad plastične kese, tako da se tortilja može vrteti tokom oblikovanja:

U Turskoj, lepinja se zove yufka. Ovaj video prikazuje čoveka kako razvlači testo na ogromnom papiru u tanke krugove:

U Filipinima, pirinčani kolač kuvan na pari po imenu puto je tradicionalan i može da se jede bez dodataka ili sa slatkim i slanim prelivima. Ovde se prave različite vrste sa kokosovim mlekom i pirinčanim brašnom:

A ovi se prave sa običnim brašnom, što je slično testu za palačinke, ali kuvano na pari:

http://youtu.be/eKl10kOahi4

U Kolumbiji i Venecueli, kukuruzno testo se koristi za pravljenje arepasa, koji su deblji od tortilja i različitih su vrsta i veličina. Ovaj video postavio je putujući prodavac arepa iz mesta Cali, u Kolumbiji, koji je naveo mesta na kojima možete kupiti njegove arepe sa sirom tokom dana. Ove arepe se jedu na ulici sa puterom, a ponekad i sa kondenzovanim mlekom:

Bloger, Chef John, koji piše o hrani na blogu Foodwishes.com oprobao se u pravljenju venecuelanskih arepa punjenim sa svinjetinom, i tako je napravio svoju verziju onoga što se u Venecueli zove “dlakava” arepa: