Ove male plastične kuglice isplivale su na obale Šri Lanke, nakon što je teretni brode MV X-Press Pearl potonuo kod obale Kolomba u Šri Lanki. Slika preko YouTube/a „Da zajedno očistimo plaže Šri Lanke“ od strane Zajednice za okončanje plastičnog otpada. Pošteno korišćenje.

Ovaj članak prof. Hirošana Hetijarahija prvobitno je objavljen u Groundviews, nagrađivanoj veb stranici za građane Šri Lanke. Ovde je objavljena uređena i skraćena verzija kao deo ugovora o deljenju sadržaja sa Globaim glasovima.

Bio sam jako mali kada je Šri Lanka otvorila svoju ekonomiju kasnih 70-ih. Priliv plastike na ostrvo bio je među nekoliko vidljivih promena kojih se sećam da su se desile odmah nakon toga. Plastika je bila jeftinija, lakša i privlačnija (bar šarena) u poređenju sa stvarima od metala ili drveta koje smo tada imali. Ubrzo su mnogi svakodnevni drveni i metalni predmeti za domaćinstvo zamenjeni plastikom. Torbe, šolje, tanjiri, ukrasni predmeti i nameštaj (nekoliko godina kasnije) bili su među najčešćim primerima. Ovo se nije desilo samo u Šri Lanki; sedamdesetih godina prošlog veka plastika je postala izuzetno popularna širom sveta.

Međutim, niko nije imao pojma šta će ovaj novi materijal učiniti kao dodatni deo otpada. Koji deo otpada? Tada je život bio mnogo jednostavniji; ljudi ionako nisu imali mnogo toga da bace. Nakon što su papirne i staklene flaše ponovo upotrebljene i metalni predmeti reciklirani — od strane onih koji su se bavili skupljanjem otpada za život — malo smeća koje je ostalo je uglavnom biorazgradivo. Plastika, s druge strane, nije lako razgradiva, a ni za nju u to vreme nije bilo polovnog tržišta.

Popularnost plastike donela je drastične promene u sastavu otpada i svetu je trebalo dve decenije da shvati zagađenje životne sredine koje je izazvalo tokom godina. Ovo zagađenje je dvostruko: dešava se na makro nivou i na mikro nivou. Makro problem velikih plastičnih predmeta kojima se loše upravlja koji se nalaze na kopnu ili u našim okeanima i drugim vodenim telima su vidljiva oštećenja, nešto što se može popraviti pravilnim i održivim upravljanjem otpadom. Mikro problem je uzrokovan manjim plastičnim komadima — veličine 5 mm ili manje prema trenutnoj definiciji. Dok su neke male samo nekoliko mikrometara (1 mikrometar = 1/1.000 millimetara), možda ćete morati da koristite nanoskalu za merenje još manjih (1 nanometar = 1/1.000 mikrometar). Njihova veličina čini zagađenje mikroplastikom izuzetno teškim za borbu čak i uz dobar sistem upravljanja otpadom.

Šta je zapravo zagađenje mikroplastikom? Da odgovorim na ovo pitanje, dozvolite mi da vas odvedem u kuhinju moje majke kasnih 1970-ih. Najbolje zapažanje koje sam napravio kao klinac bila je daska za sečenje. Drvenu dasku za sečenje moje majke ubrzo je zamenila plastična. Drvena ili plastična, daska za sečenje se uvek izgrebe pri svakom sečenju noža, a vremenom gubimo komadiće sa površine. Dok se drvena može brzo raspadati, raspadanje plastike se vremenom pogoršava.

Pravo pitanje je šta se desilo sa ovim sitnim komadićima koji se odvajaju od plastike. Jednostavan odgovor je da ili završe u našoj hrani ili u gomili zajedničkog smeća u dvorištu. Drugim rečima, hranimo mikroplastikom sebe i svoju okolinu od dvorišta do zemljišta i vodenih površina. Iako je zemlja bila preplavljena plastičnim predmetima, nikada nismo bili obrazovani o ograničenjima plastike i nikada nam nije rečeno da ne bi trebalo da koristimo isti plastični predmet predugo. Nismo bili sami; ceo svet je bio u mraku na ovu temu sve dok pre 20-ak godina nije otkriven obim zagađenja mikroplastikom.

Plastika je sada postala sastavni deo našeg života i okruženi smo hiljadama plastičnih predmeta koji doprinose zagađenju mikroplastikom. Napravljeni su od različitih materijala/boja i mogu biti u mnogo različitih oblika, kao što su fragmenti, vlakna, pelete, pene, filmovi i drugo. Posuđe za jednokratnu upotrebu, flaše za vodu, čaše i posude od stiropora, higijenski proizvodi, neki deterdženti, odeća, automobilske gume i opušci cigareta su samo neki od primera.

Pogrešno upravljani plastičnim otpadom samo pogoršava prolem. Većina mikroplastike nastaje razbijanjem veće plastike na manje, a ti mali komadi mogu biti mali i do nekoliko nanometara. To znači da većina mikroplastike u našem okruženju nije ni vidljiva. Takođe su neotkriveni i nezaustavljivi od strane postrojenja za prečišćavanje vode i otpadnih voda. Kao rezultat toga, većina naše vode za piće (uključujući flaširanu vodu) sadrži malo mikroplastike. Voda i hrana su laki putevi za mikroplastiku da uđe u ljudska i životinjska tela. Nedavna naučno istraživanje je dokazalo prisustvo mikroplastike u skoro svakom organu u ljudskom telu, čak i u majčinom mleku.

Kakvu tačno štetu ove mikroskopske čestice mogu da naprave nama i našoj okolini? Oni su jednostavno toksični za sva živa bića. Jednom kada se proguta ili udahne, mikroplastika može lutati okolo u crevnom traktu, a ona koja je manja od 150 mikrometara može da se pomeša sa krvotokom i potencijalno poremeti imuni sistem. Nedavna studija je objavila da čestice polistirena veličine 50 nanometara ili manje imaju sposobnost da uđu i u ljudski mozak. Mikroplastika u životnoj sredini može uticati na plodnost zemljišta i zemljišnih organizama koji žive u njemu. Na primer, utvrđena je sposobnost mikroplastike da utiče na razvoj i smrtnost glista.

Ako je plastika ovako loša, zar ne bismo trebali prestati da je proizvodimo? Ne postoji lak način da se odgovori na ovo pitanje. Plastika je postala veoma koristan, pristupačan i široko korišćen materijal. Imaće svoje mesto u svetu dok ne nađemo alternativu, ali na horizontu nema drugog kandidata koji bi zauzeo njegovo mesto: barem ne još.

Prirodno smo skloni da smatramo da bi odgovarajući sistem upravljanja otpadom (sakupljanje, tretman i konačno odlaganje otpada) trebalo da nam pomogne u borbi protiv mikroplastike, kao i bilo koje druge vrste otpada. Nažalost, to nije slučaj. To može biti samo delimično rešenje, jer mikroplastika ne nastaje samo od (pogrešno upravljanog) plastičnog otpada. Namerno ili ne, mi smo takođe odgovorni za njihovo stvaranje i ispuštanje u životnu sredinu.

Nenamerno stvaranje mikroplastike je najsloženiji deo slagalice. Primer daske za seckanje, dlačica koju odeća ostavlja tokom pranja i sušenja i habanje i habanje guma vozila su neki od primera nenamernog stvaranja koje smo uradili. Nije moguće čak ni navesti sve moguće načine stvaranja mikroplastike jednostavno zato što još uvek ne znamo kompletnu priču o tome. Međutim, trebalo bi da pokušamo da sprečimo one koje možemo razumeti i možemo da zaustavimo. Dok se ne pronađe bolje rešenje za zamenu plastike ili borbu protiv mikroplastike, opšte pravilo mora biti izbegavanje bilo kakve neselektivne upotrebe plastike u našim životima.