Ostaje pitanje da li kineski narod, kojim vlada neizabrani režim, može zaista uticati na proces donošenja odluka svojih političkih elita, posebno na temu invazije na Tajvan. Komentari „vukova-ratnika” i izrazi „povređenih osećanja“ od strane nacionalističkih „malih ružičastih” korisnika interneta u Kini mogu biti orkestrirani propagandnom mašinerijom KPK kako bi se legitimizovala pouzdana spoljna politika režima. Osim očigledne propagande koja se širi preko zvaničnih kanala, bilo je slučajeva u kojima je KPK dozvolila da nacionalistička osećanja dobiju snagu tokom sporova koji su uključivali Kinu i druge zemlje poput Japana, Južne Koreje, Australije i Sjedinjenih Država.

Sa Sijevom konsolidacijom političke moći poslednjih godina, takođe može biti hiperbolično sugerisati da bi jedno jedino pitanje moglo da ugrozi osnovu njegove vladavine. Pre više od dve decenije, Dejvid Lampton je primetio da su kineski lideri zabrinuti da bi ih nacionalisti zbacili ako ne bi mogli da zaustave težnju Tajvana za nezavisnost. Danas je možda teško zamisliti realističan scenario ili praktičan mehanizam kojim bi režim KPK mogao da bude svrgnut razjarenim nacionalističkim osećanjima u Kini zbog neuspelog pokušaja ujedinjenja Tajvana. S obzirom na zamršeno konstruisano i sveprisutno stanje nadzora, svako nezadovoljstvo javnosti unutar Kine može se manifestovati samo na decentralizovan i neorganizovan način, kao što se vidi u događajima poput „Revolucije praznih, belih papira” prošle godine i „Pokreta ležanja” među kineskom omladinom.

Kineski ekonomski pad koji uključuje krizu na tržištu nekretnina, veliki dug i spor rast možda neće odmah izazvati široko rasprostranjene nemire, ali bi mogao da optereti sposobnosti unutrašnje kontrole KPK. S obzirom na trenutnu putanju ekonomskog pada, očekuje se da će se troškovi Pekinga za održavanje domaće stabilnosti povećati kako bi se podržala njegova sposobnost da suzbije domaće pritužbe. Iako ovo možda neće dovesti do trenutnog smanjenja kineske vojne potrošnje, moglo bi da signalizira da se kinesko ekonomsko zdravlje pogoršalo do tačke u kojoj je američki predsednik Džo Bajden bio uveren da je kapacitet Kine za invaziju na Tajvan ograničen. Kako ističe Vang Fei-ling sa Tehnološkog instituta Džordžije, čak i samopouzdani lider kao što je Si „mora da brine o tome odakle će mu novac doći“.

Bez obzira na to koliko Si posmatra ujedinjenje Tajvana kao kritičnu komponentu svog mandata i istorijske misije, neophodno je napraviti razliku između dugoročnih ciljeva kineskog lidera i njegovih prioriteta politike u ovom trenutku. Si će možda nastaviti da tvrdi da se rešavanje sporova oko moreuza ne može odlagati na neodređeno vreme. Međutim, Čang Vu-ueh sa tajvanskog univerziteta Tamkang tvrdi da Si možda neće dati prioritet tajvanskom pitanju kada je njegov autoritet u partiji neosporan, a upotreba sile protiv Tajvana može izazvati neželjenu američku intervenciju. Umesto toga, Si će možda odlučiti da se pozabavi hitnijim strateškim problemima kao što je rešavanje neposrednih ekonomskih izazova Kine i upravljanje kinesko-američkim odnosima, posebno uoči američkih predsedničkih izbora 2024. Ovaj argument dobija kredibilitet kada se uzme u obzir Sijevo obećanje predsedniku Bajdenu da ne planira da izvrši invaziju na Tajvan do 2027. ili 2035. godine.

Sijeve naizgled pomirljive reči ne pružaju Tajvanu slobodu da se ponaša nepromišljeno. On ostaje pri svom nepokolebljivom stavu da „Kina mora na kraju da krene ka rezoluciji“ kada se sastaje sa Bajdenom. Politički lideri na Tajvanu, uključujući potpredsednika koji se oslanja na nezavisnost i predsedničkog kandidata Lai Čing-tea, obećali su da će zadržati status kvo u Tajvanskom moreuzu. Kako ističe Čang, Peking će verovatno povećati pritisak na Tajvan posle predsedničkih izbora, posebno ako Lai bude izabran. Ovo šalje jasnu poruku domaćoj i međunarodnoj publici o pretenzijama Kine na Tajvan.

Stoga je ključno da se ne preuveličavaju proklamovani prioriteti KPK bez provere njihovog stvarnog značaja i za režim i za kineski narod. Bez obzira na to da li KPK tvrdi da ima mandat od „glasa naroda“, važno je naglasiti da izjave ili narativi koji se pozivaju na „volju 1,4 milijarde kineskog naroda“ nemaju legitimitet da diktiraju akcije Tajvana ili bilo koje druge zemlje. Donošenje netačnih presuda zasnovanih na takvim tvrdnjama može dovesti do potencijalno opasnih pogrešnih procena i pogrešnih odluka, koje na kraju mogu naškoditi interesima SAD i njihovih saveznika, a sve kako bi se umirili zahtevi KPK. Sve nacije širom sveta treba da priznaju da su oni akteri mira i stabilnosti u Tajvanskom moreuzu. Obraćajući se Kini u celini, postaje očigledno da mirna koegzistencija između Tajvana i Kine služi najboljem interesu svih uključenih strana.