Stara oronula zgrada dočekuje putnike koji stižu na aerodrom u Kišinjevu. Po svojoj veličini i enterijeru, u velikoj meri podseća na staru zgradu skopskog aerodroma. Odmah nakon ulaska u malo zdanje dolazi neobična pasoška kontrola. Na kontrolnom punktu stoje dva granična policajca pod nadzorom treće osobe u civilu. Pored pulta stoje dva do zuba naoružana policajca taktičke jedinice. Moldavija je odmah nakon ruske invazije na Ukrajinu proglasila vanredno stanje, a odjeci ovog rata mogu se osetiti odmah po dolasku na granicu ove male istočnoevropske zemlje.

Ispred mene je oko 20 putnika, a granična policija na ovom šalteru, koji je jedan od retkih, odvaja sedam za dodatne provere i sprovodi ih u posebne prostorije. Magična rečenica – da sam ja novinar – naizgled menja izraz lica graničnog policajca, koji u mom pasošu odmah primećuje trag moje posete Ukrajini – pečat kijevskog aerodroma Borispolj. Nakon ljubaznog pitanja o svrsi mog boravka u Moldaviji i gde ću biti smešten, dobio sam pečat u pasošu koji mi je omogućio ulazak u zemlju.

Mihail me čeka na izlazu Carinske kontrole na aerodromu. On je moj vozač do hotela. Izvinjava što nije mogao da ostavi auto ispred aerodroma, jer je tamo strogo zabranjeno parkiranje, a postoji i veliki broj taksi vozila. Objašnjava i da je čelična garaža na aerodromu puna vozila ukrajinskih registarskih oznaka, pa ni tamo nije mogao da parkira svoj automobil.

Ukrajina je od početka ruske agresije ostala bez vazdušnog saobraćaja prema svetu, a mnogim ukrajinskim građanima najbliža tačka leta je Kišinjev. Primorski grad Odesa, sa više od milion stanovnika, udaljen je manje od 200 kilometara odavde.

„U Kišinjevu sada ima milion ukrajinskih državljana. Pobegli su tamo od rata i sada počinju da kupuju stanove u gradu“, objašnjava Mihail.

Broj ukrajinskih izbeglica i dalje raste, objašnjava Mihail, oslikavajući ozbiljnost situacije u kojoj se Moldavija nalazi. Podaci UNHCR, međutim, pokazuju da je Moldavija do 15. oktobra 2023. primila 111.338 zvanično registrovanih izbeglica iz Ukrajine, od 964.796 osoba koje su prešle granicu sa Ukrajinom nakon početka sve ruske agresije 22. februara 2022. Oko 120.000 izbeglica koje su prešle granicu nisu državljani Ukrajine, već državljani drugih zemalja, pre svega ruski državljani koji beže od regrutacije u rusku vojsku. Većina ovih izbeglica nije ostala u Moldaviji. Izvori nevladinih organizacija iz zemlje procenjuju da oko 100.000 izbeglica trenutno živi u Moldaviji.

Ove brojke, ako su tačne, dramatične su za zemlju koja je na poslednjem popisu stanovništva Moldavije 2014. godine imala manje od 3 miliona registrovanih stanovnika. Ovo enormno povećanje stanovništva nakon ruske invazije na Ukrajinu vidljivo je širom Kišinjeva.

Ali, Mihailov optimizam ne jenjava. On objašnjava da je Kišinjev izuzetno bezbedan grad, u Moldaviji vlada mir, a mirnu atmosferu grada remete samo sirene kola hitne pomoći.

Beskrajne političke turbulencije

Nasuprot smirujućim Mihailovim objašnjenjima, u Kišinjevu se oseća napetost u vazduhu. U novembru 1990., u ovoj bivšoj republici SSSR-a izbio je rat između moldavske vlade i pridnjestrovskih separatističkih snaga koje je podržavala zvanična Moskva. Primirje je postignuto 21. jula 1992. godine, što je dovelo do uspostavljanja donekle okupirane teritorije u Moldaviji kroz stvaranje međunarodno nepriznate republike Pridnjestrovlje („Pridnestrovlje“ na ruskom).

Spomenici iz sovjetskog perioda, ispisani na moldavskom i ruskom jeziku, i danas se mogu videti u centru Kišinjeva. Foto: Meta.mk, koristi se uz dozvolu.

Danas je Pridnjestrovlje samoproglašena republika, koju podržavaju ruski vojnici i vojna tehnika. Moldavske vlasti u Kišinjevu de facto ne kontrolišu desetinu njegove međunarodno priznate teritorije. Dodatnu zabrinutost za moldavske vlasti predstavlja vojna agresija Rusije u Ukrajini i mogućnost da Rusija napadne Moldaviju.

U nekoliko navrata u poslednjih godinu i po dana proevropska predsednica zemlje, Maja Sandu, je izjavila da zvanična Moskva namerava da izvrši državni udar kako bi srušila demokratski izabranu vladu Moldavije. Protesti, kampanje dezinformacija i ekonomski neutemeljene restriktivne mere samo su neke od taktika koje zvanična Moskva primenjuje protiv Moldavije poslednjih meseci.

Siromaštvo građana Moldavije može se videti na svakom ćošku u Kišinjevu; Foto: Meta.mk, koristi se uz dozvolu.

Tokom oktobra, u iščekivanju izbora, ovo su bila neka od pitanja. Moldavija je prvi put od vojne agresije na Ukrajinu u februaru 2022., organizovala lokalne izbore 5. novembra.  Ovi izbori se smatraju testom poverenja za koaliciju pod vođstvom Partije akcije i solidarnosti predsednice Maje Sandu, koja se protivi nekim proruskim opozicionim strankama. Mesec dana pre izbora, kada sam bio u Moldaviji, izborna kampanja je bila u piku u glavnom gradu.

„Može li bolje?“ na rumunskom i ruskom — bilbord proruskog političkog bloka socijalista i komunista u Kišinjevu, Moldavija. Foto: Meta.mk, koristi se uz dozvolu.

Rat svuda ima isto lice

Centar Kišinjeva je dom eklektične strukture Nacionalnog muzeja istorije Moldavije. U oktobru je bila domaćin izložbe pod nazivom „Eho rata: izložba fotografija od Sirije do Ukrajine“ sirijskog fotografa Omara Sanadikija, koja predstavlja posledice ratova u ovim zemljama.

Neke od fotografija izložbe Omara Sanadikija. Foto: Meta.mk, koristi se uz dozvolu.

Sanadiki je rođen u Damasku. Rat u Siriji ga je naterao da izveštava o razorenim gradovima iz njegovog detinjstva. Prošlog leta dobio je priliku da poseti Ukrajinu i vidi strahote ruske agresije. Kombinujući foto materijal iz oba rata, na inovativan način, izložba predstavlja parove fotografija koje prikazuju teror ratova u Siriji i Ukrajini. Bez čitanja natpisa nemoguće je prepoznati gde su snimljeni. Sanadikjevo umeće omogućava da se vide ratna zverstva samo gledajući fotografije ruševina u Ukrajini, misleći da ste među ruševinama u Siriji, i obrnuto.

„Avaj, sve je počelo sa ratom o kome nisam želeo da izveštavam, ali sam bio prinuđen“, rekao je Sanadiki o izveštavanju iz rodne Sirije.

Sanadiki kaže da je izabrao da prikaže ne samo uništenje i štetu već i duše onih koji su preživeli.

Sa obiljem emocija, Omar Sanadiki se obraća gostima na otvaranju svoje izložbe. Foto: Meta.mk, koristi se uz dozvolu.

„Uvek sam pun saosećanja sa ovim ljudima. Na nekim fotografijama nećete naći ljude, već njihove duše“, kaže Sanadiki.

Ambasador Evropske unije (EU) u Moldaviji, letonski diplomata Janis Mažeiks, istakao je da je bio na događaju kojem nije bio željan da prisustvuje.

„Voleo bih da nisam morao da učim imena mesta kao što su Rača, Buča, Irpin, Mariupolj, ali morao sam, baš kao i vi“, rekao je Mažeiks. „Ove fotografije su priče o varvarstvu, dokumentuju zlo, ali i dokumentuju čovečanstvo i stil življenja u ovim naseljenim mestima.

„Pored toga, ove fotografije podsećaju na stajanje na pravoj strani istorije. Mislim da možemo da budemo ponosni što su Evropska unija i Moldavija zajedno bile na pravoj strani istorije kada je počeo rat u Siriji i ruska agresija — koja je bila ničim izazvana — protiv ukrajinskog suvereniteta i nezavisnosti“, dodao je Mažeiks.

Mažeiks je na izložbi izrazio želju da Moldavija u budućnosti postane članica Evropske unije. U junu 2022. godine ova država iz bivšeg SSSR-a postala je kandidat za članstvo u EU. Ali odgovore na pitanje kada će Moldavija postati članica EU ne treba tražiti samo od moldavskih vlasti, koje moraju da zaključe reforme i promene koje građani treba da traže. Budućnost Moldavije je jednostavno neraskidivo povezana sa konačnim ishodom rata u Ukrajini i rešavanjem otvorenog pitanja o uspostavljanju suvereniteta Moldavije nad otcepljenim regionom Pridnjestrovlja.

Ove godine, kao i ranije, građani Moldavije moraju da biraju između toga da ostanu periferni satelit na imperijalnoj mapi Kremlja ili da postanu država članica EU.