(Ukrajina, Rusija: pojavljuje se nova vrsta ratovanja)) Slika sa YouTube kanala Channel 4 News.

Ratovi 21. veka se često opisuju kao visokotehnološki i sve više zavisni od veštačke inteligencije (AI): američka okupacija Avganistana, ruska invazija na Ukrajinu — iako najnoviji Hamasov napad na Izrael takođe pokazuje da preveliko oslanjanje na dronove, podatke i digitalne alate može da stvori razorne bezbednosne rupe.

Da bi razumeli kako veštačka inteligencija oblikuje asimetrični rat u Ukrajini protiv mnogo većeg ruskog agresora, predstavnik Globalnih glasova je razgovarao sa Antonom Tarasjukom, stručnjakom za podatke i veštačku inteligenciju, koji je takođe suosnivač i rukovodilac ekspertize Mantis analitike, kompanije sa sedištem u Kijevu. On je takođe i novinar i piše komentare o aktuelnim dešavanjima.

Intervju je održan putem e-pošte nakon ličnog sastanka u Kijevu i uređen je zbog stila i sažetosti. 

Portret Antona Tarasjuka, fotografija se koristi uz dozvolu

Filip Noubel (FN) Kako ukrajinska strana koristi veštačku inteligenciju u dezinformacionom ratu? Ko je koristi — da li je to samo vlada ili i neki drugi učesnici? 

Anton Tarasjuk (AT): Hajde da počnemo sa priznanjem da je rusko-ukrajinski rat najdigitalizovaniji sukob u istoriji koji najviše zavisi od veštačke inteligencije. AI igra značajnu ulogu i na bojnom polju iu domenu informacija. U stvari, rat u punom obimu u početku nije započeo kroz kinetički rat, već kroz informacioni rat. Pre 24. februara 2022. Rusija je aktivno pokretala sajber napade i neprijateljske informativne kampanje u pokušaju da unese konfuziju, strah i nepoverenje među ukrajinske građane.

Da li su bili uspešni? Strateški, razvoj rata ukazuje da nisu. Ipak, posebno u ranoj fazi, postigli su taktičke uspehe. Uzmimo, na primer, kampanju „oznaka grafita“, koja je lažno tvrdila da navodni ruski agenti ostavljaju specifične oznake grafita na ulicama kako bi usmeravali rusku artiljeriju i vazdušne udare. Ovo može zvučati apsurdno, ali ljudi su zaista tražili ove oznake, a pojedinci bi mogli upasti u nevolje ako su greškom povezani sa ovim zamišljenim „oznakama“. Od tada je postalo očigledno da je reč o kampanji dezinformacija, verovatno ruskog porekla, osmišljenoj da širi haos i paniku.

Uloga veštačke inteligencije u takvim kampanjama dezinformisanja je značajna. Uz generativne tehnologije, troškovi proizvodnje tekstualnog i vizuelnog sadržaja svedeni su na gotovo ništa, zahtevajući samo osnovnu digitalnu pismenost. U takvom kontekstu, samo AI može efikasno da se bori protiv AI. Nijedan ljudski um ne može da radi potrebnom brzinom. Dakle, ne postoji drugi izbor nego da se koriste ove tehnologije.

Što se tiče korisnika naše tehnologije, u početku smo se fokusirali na vladin sektor, posebno na Savet za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine. Međutim, naš primarni cilj nije ograničen samo na vladu ili bezbednosne institucije. Informacioni rat se brzo širi u korporativni sektor. Milijarde dolara se godišnje gube zbog kampanja dezinformacija, prevare koje se oslanjaju na duboke lažne stvari i sličnih aktivnosti, a sve podstaknuto veštačkom inteligencijom. Pod rizikom je čitava informaciona infrastruktura koja obezbeđuje naše informisano donošenje odluka u odbrani, politici i poslovanju. Zbog toga aktivno širimo naš domet u korporativni sektor.

FN: Kako to Rusija uspeva da nametne svoje narative ne samo u Ukrajini, već i drugde, uključujući i globalni jug? 

AT: Mnoge zemlje na globalnom jugu su, uz sve rezerve, izborne demokratije. To znači da je javno mnjenje važno. To znači da je uticaj na javno mnjenje ključan. Ovo, zauzvrat, naglašava važnost informativne kampanje. Kada kombinujete sve ove faktore sa istorijskim skepticizmom prema takozvanom „Zapadu“, to stvara savršeno tlo za Ruse da šire svoje poruke.

Na osnovu naše procene, ruske informativne kampanje se uglavnom vrte oko negovanja antizapadnog raspoloženja, često postavljajući Rusiju kao lidera neuhvatljive „antizapadne koalicije“. Sećate se Putinovog iznenadnog pojavljivanja sa svojom „antikolonijalnom“ retorikom? Služi kao narativ skrojen za globalni jug.

Da bi promovisala ovu razmenu poruka, Rusija primenjuje različite taktike, ne samo da pribegava malinformacijama (informacijama koje su i istinite i štetne), već pribegavaju i potpunim dezinformacijama (informacijama koje su i lažne i štetne). Što se tiče Ukrajine, sadržaj koji tamo šire je jednostavno nečuven.

AI je spremna da preuzme sve važniju ulogu u ovom širenju, posebno pošto tradicionalna medijska infrastruktura nastavlja da propada. Da li je Zapad spreman? Bolje da bude, pre nego što bude prekasno. Neki nagoveštaji rešenja leže ovde, u Ukrajini, pošto smo se prvi suočili sa izazovom ruske agresije.

FN: Šta je sa prepoznavanjem lica? U kom kontekstu se koristi i da li vidite moguće opasne zone u njegovoj upotrebi? 

AT: Da budem iskren, u današnjem okruženju, ako tražite dubinsku inteligenciju, možete otkriti obilje uvida tako što ćete pažljivo pratiti o čemu ljudi razgovaraju, gde to rade i na koji način. To je upravo ono za šta smo specijalizovani.

Analiza vizuelnog sadržaja će pokrenuti izazovna pitanja, ona koja možete kategorisati kao „opasne zone“. Ruski ekonomista sa sedištem u Parizu u egzilu Sergej Gurijev prikladno naziva određene zemlje „informacionim autokratijama“ ili „spin-diktaturama“, što je bio ruski model za manipulisanje informacionim pejzažom. 

Pitanje za nas je: kakva je korist od suprotstavljanja ovim informatičkim autokratijama ako istovremeno gradimo državu nadzora? Otuda i naša privrženost demokratskim vrednostima. Zaista smo veoma ozbiljni po pitanju toga.

Ipak, i evo mog futurističkog predviđanja, neka od naših fundamentalnih uverenja u vezi sa transparentnošću će morati da se preispitaju u bliskoj budućnosti. Ne zbog volje neke kompanije ili institucije, već zbog onoga što nemački filozof Jirgen Habermas naziva „strukturalnom transformacijom javne sfere“, izazvanom novim tehnologijama. Društva bi se trebala pripremiti za ovu promenu.

FN: Da li u Ukrajini postoji ažurno zakonodavstvo o upotrebi i kontroli AI? 

AT: Tokom značajnog perioda, Ukrajina je delovala kao granica minimalne regulacije veštačke inteligencije. Trenutno, ova tema izaziva sve veću pažnju i debatu. Ministarstvo digitalne transformacije nedavno je predstavilo mapu puta za regulaciju veštačke inteligencije.

S obzirom da se mnoge nove tehnologije, posebno u oblasti odbrambenih tehnologija, u velikoj meri oslanjaju na veštačku inteligenciju, potreba za usklađivanjem naših regulatornih okvira sa onima u EU i SAD postaje sve hitnija. Ova razmatranja su daleko od apstraktnih, jer čak i fundamentalni poslovni aspekti, kao što je obezbeđivanje preduzetničkog kapitala, mogu zavisiti od ovog usklađivanja.

Ono što je jasno je da moramo zacrtati kurs koji podstiče inovacije veštačke inteligencije, a da je ne guši prekomernom regulacijom, za koju neki stručnjaci tvrde da karakteriše tržište EU. Iako je mantra iz Silicijumske doline „brzo se kreći i razbijaj stvari“ možda previše opasna za naš kontekst, jer svaki poremećaj tokom sukoba može imati posledice opasne po život, takođe prepoznajemo rizik od propisa kineske i ruske centralizovane veštačke inteligencije odozgo na dole. 

Kretanje napred za Ukrajinu predstavlja izazov. Hoćemo li ustati u susret? Uveren sam da hoćemo, jer nemamo drugog izbora.