Izraelski avioni uništili su zgradu porodice Al-Alaklouk, koja se sastoji od 11 spratova i 85 stanova u oblasti ulice Al-Nasr, zapadno od grada Gazae, 8 oktobra, 2023. Fotografija Mohameda Zanuna na Instagramu, koristi se uz dozvolu.

Nemiran pejzaž izraelsko-palestinskog sukoba obeležen je desetinama hiljada žrtava i raseljavanjem miliona tokom sedam decenija. Da bismo razumeli trenutnu situaciju, neophodno je da se prvo upoznamo sa kontekstom koji nastavlja da oblikuje ovaj trajni sukob.

Izrael je objavio rat pojasu Gaze, i pokrenuo kampanju bombardovanja, sa preko 700 poginulih Palestinaca i više od 4.000 povređenih. 

Ova eskalacija usledila je nakon neočekivanog napada palestinskog islamskog pokreta otpora (Hamas) na Izrael 7. oktobra, tokom kojeg su probijeni delovi snažno utvrđene ograde koja razdvaja Gazu od ostatka zemlje, a mete su bila naselja duž granice sa Gazom. 

Ovi događaji su ostavili više od 900 mrtvih Izraelaca i više od 2.600 povređenih, pored ometanja vazdušnog saobraćaja na aerodromu Ben Gurion, jer su mnoge aviokompanije otkazale svoje letove. 

Pozadina sukoba u Gazi

Gaza je dom za 2,3 miliona Palestinaca, koji nemaju gde da pobegnu. Grad je enklava na istočnoj obali Sredozemnog mora, omeđena Egiptom na jugozapadu i Izraelom na istoku i severu.

Prema B’Tselemu, izraelskoj organizaciji za ljudska prava koja je posvećena beleženju i prijavljivanju kršenja ljudskih prava koje je Izrael počinio na okupiranim teritorijama, „Izrael je pretvorio pojas Gaze u najveći zatvor na svetu, dok se istovremeno odrekao odgovornosti za živote i dobrobit njegovih stanovnika.”

Izrael je od 2007. sprovodio kontinuiranu kopnenu, vazdušnu i pomorsku blokadu Gaze. Human Rights Watch je izvestio da je „ovo zatvaranje devastiralo ekonomiju u Gazi, doprinelo fragmentaciji palestinskog naroda i predstavlja deo zločina izraelskih vlasti protiv čovečnosti i progona miliona Palestinaca”.

Izrael vrši kontrolu nad ključnim aspektima života u Gazi, uključujući kretanje hrane, vode i ljudi preko kopnenih prelaza koji povezuju Gazu sa spoljnim svetom. Palestincima nije dozvoljeno da upravljaju aerodromom ili morskom lukom u Gazi, što dovodi do značajnih teškoća u obavljavnju putovanja ili angažovanja u spoljnoj trgovini.

Organizacije za ljudska prava kritikovale su ovu blokadu staru 16 godina kao oblik kolektivne kazne protiv palestinskog naroda. Ovu perspektivu ponavlja i izraelski ministar odbrane Joav Galan, koji je u video izjavi u ponedeljak, 9. oktobra izjavio: „Postavljamo potpunu opsadu Gaze… Nema struje, nema hrane, nema vode, nema gasa – sve je zatvoreno.”

Ova kolektivna kazna stavlja Gazu na ivicu nove humanitarne krize, jer zarobljeni Palestinci, koji nisu deo sukoba, ostaju bez vode, pored hrane, goriva i struje.

Ekonomski i politički uticaj na Izrael

Poslednji sukob je imao značajan uticaj na izraelsko tržište akcija. Primarni berzanski indeksi Tel Aviva, uključujući indekse TA-125 i TA-35, doživeli su pad od skoro 7 odsto. Posebno su pogođene bankarske akcije, koje predstavlja indeks TELBANK5, sa padom od 9 odsto u ukupnom iznosu od 573 miliona dolara. Pored toga, cene državnih obveznica su pale do 3 procenta u početnom odgovoru tržišta na napad na Izrael.

Štaviše, Nvidia, vodeći svetski proizvođač čipova koji se koriste u veštačkoj inteligenciji (AI) i kompjuterskoj grafici, najavila je otkazivanje samita o veštačkoj inteligenciji koji je zakazan da se održi u Tel Avivu sledeće nedelje.

U međuvremenu, trenutna situacija je izvršila značajan uticaj na domaći politički pejzaž Izraela. Premijer Benjamin Netanjahu i opozicioni lider Jair Lapid razgovarali su o formiranju vanredne vlade kao odgovoru na masivni napad. 

Ove diskusije su bile podstaknute premijerovim otporom da se pozabavi protestima i brojnim udarima vezanim za dužnost koje su izveli izraelski vojni dobrovoljni rezervisti i drugi. Ovi protesti su prvenstveno bili u suprotnosti sa zakonskom reformom koja je imala za cilj ograničavanje ovlašćenja pravosuđa.

Međunarodna podela

Međunarodni odgovor na napad doveo je do pojave različitih perspektiva. Prvi je osudio napad i izrazio potpunu podršku Izraelu. Druga perspektiva, nasuprot tome, poziva na smirenost i deeskalaciju. Drugi su, s druge strane, isticali važnost ne mešanja Hamasa sa svim Palestincima. 

Ključni akteri u ovom sukobu uključuju susedne zemlje, uključujući Liban, koji je već uvučen u sukob preko Hizbolaha, Egipta, Saudijske Arabije i Jordana. Iran je navodno umešan u aktuelne događaje, iako je to negirao, a napad Hamasa opisao kao samoodbranu. SAD i the Evropska unija (EU) igraju značajnu ulogu kao glavni finansijeri Izraela i, u manjoj meri, Palestine.

SAD su rasporedile vojne brodove i avione bliže Izraelu u znak podrške. U međuvremenu, Evropska komisija je izjavila da podržava Izrael, ali je kasnije poništila odluku o obustavljanju pomoći palestinskim vlastima zbog podrške ogromne većine država članica.

Kako svi ovi događaji utiču na region MENA? 

Dok je predsednik Bajden obećao podršku Izraelu i nazvao Hamasov napad činom „čistog zla“, njegovi glavni saradnici, prema Njujork tajmsu, „pomažu da potvrde svoju posvećenost ideji potencijalne normalizacije diplomatskih odnosa između Saudijske Arabije i Izraela, čak i dok se Izrael priprema za početak rata punog razmera protiv palestinskih militanata

Potencijalna normalizacija diplomatskih odnosa između Izraela i Saudijske Arabije uz posredovanje SAD delimično je motivisana zabrinutošću zbog regionalne konkurencije sa Iranom. Saudijska Arabija namerava da nabavi napredno oružje kako bi poboljšala svoj regionalni uticaj i bezbednost, posebno u svetlu iranskih sposobnosti.

Međutim, sporazum uključuje i određene ustupke po palestinskom pitanju.

Ipak, nedavni napad Hamasa razotkrio je duboko ukorenjeno antiizraelsko osećanje među Palestincima, čije je dobro međunarodna zajednica dosledno zanemarivala, posebno tokom pregovora o normalizaciji. 

Kao rezultat toga, Hamasov nedavni napad je pokrenuo pitanja o efikasnosti stavljanja po strani palestinskog pitanja u korist uspostavljanja bližih veza između Izraela i arapskih nacija. Takođe je doveo u pitanje diplomatski pristup Sjedinjenih Država autokratskim režimima i potencijalnu stabilnost u regionu.

Štaviše, protivnapad Izraela bi mogao da izazove masovno kretanje izbeglica iz Gaze na Sinajsko poluostrvo u Egiptu, što je nešto što Egipat možda ne želi da se desi iz bezbednosne perspektive. 

Egipat je godinama postavljao stroga ograničenja na aktivnosti Muslimanskog bratstva, zvanog Ihvan, označavajući tu organizaciju kao terorističku grupu. Vredi napomenuti da Ihvan deli istu ideologiju kao i Hamas, de fakto vladajući entitet u Pojasu Gaze. 

Potencijalni priliv izbeglica mogao bi da obuhvati pojedince povezane sa Muslimanskom braćom, što izaziva zabrinutost za stabilnost Sinajskog poluostrva, regiona u kojem je Egipat uključen u duge borbe protiv terorizma od 2013.

Tekući sukob između Izraela i Hamasa, slično kao šira izraelsko-palestinska borba, duboko je ukorenjen u nacionalnoj i međunarodnoj geopolitičkoj dinamici. 

Da bismo istinski shvatili situaciju, moramo razmotriti širi kontekst svakodnevnih teškoća sa kojima se suočavaju Palestinci u Gazi koji su izdržali 16-godišnju parališuću blokadu, koja je rezultirala teškim životnim uslovima i ekonomskom devastacijom. Ova blokada je efektivno pretvorila Gazu u ono što neki opisuju kao najveći svetski zatvor na otvorenom. Štaviše, Palestinci se generalno suočavaju sa nemilosrdnim izazovima života pod teretom sistema aparthejda. 

Ovi nedavni događaji naglašavaju hitnu potrebu da se pozabave osnovnim pravima Palestinaca, koja su uporno zanemareni od strane kreatora međunarodne politike. Postizanje trajnog rešenja palestinsko-izraelskog sukoba zahteva priznavanje istorijskih prava Palestinaca na njihovim autohtonim zemljama i njihov status kao ravnopravnih građana. To takođe podrazumeva zaustavljanje aktivnosti nelegalnog naseljavanja.