Pogled na uništene zgrade i ruševine u kvartu al-Rimal nakon izraelskih vazdušnih napada u pojasu Gaze 10. oktobra 2023. Foto Mohammed Zaanoun. Koristi se uz dozvolu

Izraelsko-palestinski sukob je duboko složeno i dugotrajno pitanje, obeleženo istorijom nasilja, žrtava i rasprostranjenog raseljavanja, koje pretežno pogađa palestinski narod, koji su autohtoni stanovnici onoga što je istorijski poznato kao Palestina. Ova istorijska zemlja prestala je da postoji kao poseban entitet na mapi nakon uspostavljanja Države Izrael 1948. godine.

Da bi se steklo sveobuhvatno razumevanje onoga što se trenutno dešava u ovom duboko ukorenjenom sukobu, potrebno je sagledati širi istorijski kontekst, uz istovremeno razmatranje savremenih faktora koji su odigrali značajnu ulogu u oblikovanju nedavnih događaja.

Šta se desilo?

Dana 7. oktobra 2023. Islamski pokret otpora (Hamas), militantna grupa u pojasu Gaze, probila je dugogodišnju barijeru koja okružuje Pojas Gaze, područje koje je bilo podvrgnuto surovoj blokadi više od 16 godina. Nakon proboja, Hamas je pokrenuo iznenadni napad na obližnje izraelske gradove. Kao odgovor, Izrael je pokrenuo vazdušni napad velikih razmera na pojas Gaze.

Broj žrtava u ovom sukobu je ogroman, sa preko 3.000 izgubljenih života na obe strane i više od 10.000 povređenih. Pored tragičnog gubitka života i zapanjujućeg broja povređenih, sukob je takođe rezultirao raseljavanjem i dubokim poremećajem svakodnevnog života.

Izraelska vlada je 8. oktobra 2023. izdala zvaničnu objavu rata Hamasu, ali njene posledice oseća celokupno stanovništvo Gaze. Dan kasnije, izraelski ministar odbrane Joav Galant naredio je „potpunu opsadu“ Gaze, navodeći da „neće biti struje, hrane, goriva, sve je zatvoreno“. 

Opsada, na koju se široko gleda kao na kolektivnu kaznu, zaustavlja snabdevanje vitalnih životnih resursa, ugrožavajući živote više od 2,5 miliona ljudi zarobljenih unutar pojasa. 

Prema medijskoj kući Jewish Currents: „Devetog oktobra, koristeći dehumanizirajući jezik koji su stručnjaci međunarodnog prava označili kao genocidan, Galant je rekao: ’Mi se borimo protiv ljudskih životinja i ponašamo se u skladu s tim’.

Koji su bili osnovni uzroci koji su doveli do rata u Gazi?

Gaza, enklava na istočnoj obali Sredozemnog mora, graniči se sa Egiptom na jugozapadu i Izraelom na istoku i severu. Od 2007. godine, uz podršku Egipta, Izrael je uveo trajnu kopnenu, vazdušnu i pomorsku blokadu Gaze. Organizacije za ljudska prava ga često nazivaju „najvećim zatvorom na svetu”. Ova blokada nanosi kolektivnu kaznu za 2,3 miliona Palestinaca koji žive u toj enklavi. 

Izrael vrši kontrolu nad ključnim aspektima života u Gazi, uključujući kretanje hrane, vode, medicinskih potrepština, kao i ljudi preko kopnenih prelaza koji povezuju Gazu sa spoljnim svetom. Tokom godina, Izrael je neprestano bombardovao pojas, pokazujući malo obzira za živote civila, koji su tamo zarobljeni i nemaju gde da odu.

Human Rights Watch je izvestio da je „ovo zatvaranje devastiralo ekonomiju u Gazi, doprinelo fragmentaciji palestinskog naroda i predstavalja deo zločina izraelskih vlasti u pogledu apartheida i progona miliona Palestinaca“..”

Ova infografika je vizuelizacija Palestine. Objavljuje se pod CC BY-NC-ND 4.0 DEED. Poštena upotreba.

Štaviše, Israel je odigrao ključnu ulogu u nametanju opsade, raseljavanju, ubijanju, i zatvaranju Palestinaca, podržavajući tekuću agresiju doseljenika i vojske. Ovo je povezano sa diskriminatornim zakonima i radnjama, koje stvaraju sistem aparthejda koji direktno utiče na Palestince.

Hamas je operaciju nazvao „Oluja Al-Aksa”, što se odnosi na džamiju Al-Aksa, treću najsvetiju lokaciju islama. Kako prenosi Associated Press, Hamas je naveo nekoliko motiva za napad, uključujući 16-godišnju izraelsku blokadu Gaze, incidente nasilja u džamiji Al-Aksa, izraelske racije na Zapadnoj obali, eskalaciju napada naseljenika na Palestince i širenje naselja.

U uvodniku u izraelskom listu Haaretz, izraelski novinar Gideon Levi je većinu odgovornosti za situaciju prebacio na premijera Benjamina Netanjahua. Međutim, on je takođe priznao da ova situacija „nije počela sa njim i da se neće završiti kada on ode“.  Levi je istakao da su događaji koji se razvijaju posledice razornih izraelskih akcija i decenijama duge diskriminatorne politike prema Palestincima.

U subotu su već govorili o brisanju čitavih naselja u Gazi, o okupaciji Pojasa i kažnjavanju Gaze „kao što nikada ranije nije kažnjavana“. Ali Izrael nije prestao da kažnjava Gazu od 1948, ni na trenutak.

Posle 75 godina zlostavljanja, [Gazu] ponovo čeka najgori mogući scenario. Pretnje „sravnjavanjem Gaze“ dokazuju samo jedno: ništa nismo naučili.

Kakva je trenutna humanitarna situacija u Gazi?

Situacija u Gazi se neprestano pogoršava.

Izraelsko nemilosrdno i kontinuirano vazdušno bombardovanje Gaze ušlo je u sedmi dan, što je rezultiralo razornim uništenjem čitavih naselja. Palestinci se nalaze zarobljeni usred najgore noćne more čovečanstva, podvrgnuti neprekidnoj baraži bombi, uključujući beli fosfor, međunarodno zabranjenu municiju, i nigde da potraže utočište. Dodatno pogoršavajući njihovu nevolju, Izrael je zatvorio sve prelaze Gaze i više puta gađao jedini prelaz koji povezuje Gazu sa Egiptom.

Kako u pojasu ponestaje vode za piće i hranu, njegovi stanovnici žive u mrklom mraku. U toku su razgovori o kopnenoj invaziji, koji prete da znatno pogoršaju ionako strašnu humanitarnu situaciju. 

Omar Šakir, direktor za Izrael i Palestinu u Human Rights Watch-u, kritikovao je obećanje izraelskog ministra odbrane da će Gazi uskratiti hranu i struju usred sukoba koji je u toku.

Izjave izraelskog ministra odbrane Galanta su odvratne. Uskraćivanje hrane i struje stanovništvu na okupiranoj teritoriji je kolektivna kazna, što je ratni zločin, kao i upotreba gladi kao ratnog oružja. Međunarodni krivični sud treba da uzme u obzir ovaj poziv da se počini ratni zločin.

Takođe je kritikovao Hamino obećanje da će pogubiti taoce, rekavši:

Obećanje Hamasovog naoružanog krila da će pogubiti civilne taoce je groteskno. Takva dela pretnji su nedopustivi ratni zločini. Međunarodni krivični sud treba da istraži uzimanje talaca i sve navode o okrutnom postupanju. Sve taoce treba bezbedno pustiti svojim porodicama.

U petak, 13. oktobra 2023., Izrael je izdao naređenje za 1,1 milion ljudi da se presele južno od pojasa. Prema Associated Press-u (AP), „Ako se sprovede, to bi značilo da bi celokupno stanovništvo teritorije moralo da se nagura u južnu polovinu pojasa od 40 kilometara.“ Međutim, portparol UN-a Stefan Dujaric je rekao da bi bilo nemoguće izvesti takvu evakuaciju bez „razornih humanitarnih posledica“.

Šta je, ukratko, istorijski osnovni uzrok sukoba?

Ova infografika je vizuelizacija Palestine. Objavljuje se pod CC BY-NC-ND 4.0 DEED. Poštena upotreba.

Izraelsko-palestinski sukob datira još od ​​Balfurove deklaracije 1917. godine, gde se Britanija obavezala da će uspostaviti nacionalni dom za jevrejski narod u Palestini, uprkos palestinskoj arapskoj većini. 

Rastuće tenzije i otpor doveli su do arapske pobune od 1936. do 1939. godine, koja je naišla na oštru britansku represiju, koja je uključivala kaznena rušenja domova i bombardovanje sela iz vazduha — taktika koju Izrael koristi do danas.

Krajem 1930-ih, britanske vlasti su radile sa jevrejskim naseljenicima na stvaranju naoružanih grupa koje su kasnije postale izraelska vojska. Do 1947. godine, jevrejsko stanovništvo u Palestini je poraslo na 33%, ali su oni posedovali samo 6% zemlje. Ujedinjene nacije su usvojile Rezoluciju 181, predlažući podelu Palestine na arapsku i jevrejsku državu.

Cionističke paravojne formacije su pokrenule vojne operacije, u onome što je nazvano „Nakba” (Katastrofa) 1948. godine, što je dovelo do masakra i uništenja preko 500 palestinskih gradova. Približno 750.000 Palestinaca je raseljeno.

Izrael je okupirao preostale palestinske teritorije na Zapadnoj obali, Pojasu Gaze, Istočnom Jerusalimu, Golanskoj visoravni i Sinajskom poluostrvu nakon šestodnevnog rata 1967. godine. 

Prva „Intifada” (ustanak) između 1987. i 1993. počela je protestima i bojkotima protiv izraelske okupacije, što je na kraju dovelo do formiranja Hamasa. Odgovor Izraela uključivao je represiju, hapšenja i uništavanje.

Prva Intifada završena je sporazumom iz Osla 1993. godine, što je dovelo do formiranja Palestinske vlasti (PA) sa ograničenom samoupravom. Rešenje zasnovano na dve države ostalo je nedostižno. 

2000. godine, poseta Ariela Šarona džamiji Al-Akssa izazvala je široko rasprostranjeno nasilje u onome što se zvalo Druga Intifada. Odgovor Izraela uključivao je ponovnu okupaciju, izgradnju zida za razdvajanje i dalje širenje naselja.

Izrael je uveo blokadu Gaze 2007. godine, pokrenuvši vojne napade 2008, 2012, 2014, i 2021. godine, što je dovelo do značajnog gubitka života i oštećenja infrastrukture u Gazi.