Saida Mirzijojeva, najstarija ćerka predsednika Uzbekistana Šavkata Mirzijojeva i šefa njegove predsedničke administracije. Slika sa YouTube kanala BBC News Uzbek. Pošteno korišćenje.

Predsednik Uzbekistana Šavkat Mirzijojev je 25. avgusta potpisao dekret kojim se uvode kadrovske promene u njegovoj administraciji i imenovao svoju ćerku Saidu Mirzijojevu za de fakto šefa kabineta predsednika. Ovo joj je druga pozicija nakon što je od novembra prošle godine radila kao šef sektora za komunikacijsku i informatičku politiku. Nova zvanična titula Mirzijojeve je pomoćnik predsednika. Međutim, smena dosadašnjeg šefa predsedničke administracije i potpuno smenjivanje te funkcije čini je najvišim funkcionerom u agenciji.

Očekivano, ovo imenovanje je izazvalo spekulacije da će Saida Mirzijojeva zameniti svog oca na mestu sledećeg predsednika. Od ulaska u politički život zemlje 2019. godine, brzo se uzdigla kroz redove do jedne od najmoćnijih pozicija u vladi ove zemlje.

Međutim, njena priča nije prva takva priča. U stvari, zapanjujuće je slična onoj Gulnare Karimove, ćerke prethodnog predsednika Islama Karimova, koji je vladao Uzbekistanom od 1991. do njegove smrti 2016. Karimova je bila preduzetnik, diplomata, modni dizajner i pevačica. Do njenog pada 2013. godine, kada je stavljena u kućni pritvor, Karimova je bila druga najmoćnija osoba u zemlji. Slično Mirzijoevoj, neki su predviđali da će Karimova naslediti svog oca, ali je umesto toga završila u zatvoru zbog korupcije.

Uzbekistan nije sam u svom ekstenzivnom nepotizmu u Centralnoj Aziji. Njegovi regionalni susedi, Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan i Turkmenistan, svi poseduju primere članova predsednikove bliske porodice koji zauzimaju visoke položaje u vladi. Najjasniji primer ove prakse je aktuelni predsednik Turkmenistana, Serdar Berdimukhamedov, koji je nasledio svog oca Gurbangulija Berdimukhamedova 2022.

Sledi YouTube video (na ruskom) o tome kako je Serdar Berdimuhamedov nasledio svog oca i postao predsednik Turkmenistana.

Uprkos negativnim efektima nepotizma, kao što je prikazano tokom revolucije lala 2005. i aprilskih revolucija 2010. u Kirgistanu, političko rukovodstvo u Centralnoj Aziji nastavlja da preferira krvne veze u odnosu na meritokratiju (meritokratija је vođstvo, teoretski zasnovanon na zaslugama, talentu, veštini, inteligenciji i drugim relevantnim veštinama, pre nego na nasleđu (aristokratija), bogatstvu (plutokratija) ili volji većine (demokratija) prim.prev.) i profesionalne kvalifikacije kao odlučujući faktor u pitanjima upravljanja sukcesijom i vladanja zemljom.

Porodica je uvek na prvom mestu 

Zemlje Centralne Azije imaju dugu istoriju nepotizma. Postoji od prvih dana njihove nezavisnosti, koju su zemlje regiona stekle nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. Do trenutka kada su prvi predsednici zemalja Centralne Azije stupili na dužnost i ojačali svoje pozicije krajem 1990-ih i početkom 2000-ih, njihova deca su odrasla dovoljno da pokrenu sopstvenu političku karijeru. Takođe su počeli da stvaraju svoje porodice, stvarajući potrebu da uključe i nove članove porodice, rodbinu. Slučajevi Saide Mirzojeve, Gulnare Karimove i Serdara Berdimuhamedova su samo neki od primera.

Prvi predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev bio je među prvima koji je postavio članove svoje porodice na visoke položaje. Njegova 29-godišnja vladavina ostavila je živ trag nepotizma. Najstarija ćerka Nazarbajeva, Dariga Nazarbajeva, postala je član parlamenta 2004. godine, zamenica premijera 2015. godine, i predsednica senata 2019. godine. Njen suprug Rahat Alijev, inače doktor medicine, bio je na mestu zamenika ministra spoljnih poslova pre nego što je prognan u Evropu, gde je na kraju umro 2015. godine pod sumnjivim okolnostima. Druge dve ćerke Nazarbajeva i njihovi muževi bili su među najvećim poslovnim mogulima tokom njegove vladavine.

Sledi YouTube video o bogatstvu članova porodice Nazarbajev (prevod: Porodično bogatstvo bivšeg kazahstanskog lidera u centru pažnje nakon nemira
Kazahstanski predsednik Kasim-Džomart Tokajev rekao je da bivši vladar Nursultan Nazarbajev mora da podeli svoje bogatstvo. On veruje da će to pomoći da se ublaži nezadovoljstvo posle nedelju dana nasilnih nemira. Dakle, koliko bogatstva imaju bivši vođa i njegova porodica? Nazarbajev je bio lider sa najdužim stažom u bilo kojoj bivšoj sovjetskoj državi. Bio je predsednik između 1989. i 2019. Nekoliko članova njegove porodice i bivših saradnika su među najbogatijim ljudima Kazahstana. Njegova najstarija ćerka Dariga Nazarbajeva poseduje imovinu od 140 miliona funti. Njegova druga ćerka Dinara Kulibajeva je glavni akcionar Halik banke, najvećeg kazahstanskog kreditora po imovini. Tržišna vrednost njenog udela iznosi oko 2,8 milijardi dolara. Kairat Boranbajev, tast njegovog sina, ima interese u komercijalnim nekretninama. Takođe poseduje franšizu Mekdonaldsa u Kazahstanu i Belorusiji. Bulat Utermurat, bivši Nazarbajevljev pomoćnik, ima interese u razvoju imovine, bankarstvu i telekomunikacijama. Ima udeo u globalnom robnom gigantu Glenkoru i ogranku britanske škole Hejliberi u Kazahstanu.).

Prvi predsednik Kirgistana Askar Akajev takođe se okrenuo nepotizmu tokom svoje vladavine, uprkos očekivanjima da će, kao školovani fizičar biti nepristrasna ličnost. Njegovo naučno iskustvo i odsustvo političke prošlosti bili su odlučujući faktor kada ga je parlament Kirgistana izabrao za prvog predsednika zemlje 1990.

Mairam Akajeva, njegova supruga, pojavila se kao moćna figura u senci koja je omogućila pristup tržištu zemlje i resursima preduzećima i investitorima u zamenu za pozamašan mito. Njegov sin i ćerka su se 2005. godine kandidovali na parlamentarnim izborima i osvojili mesta, što je razbesnelo javnost i dovelo do Revolucije lala, koja je okončala Akajevu vladavinu.

Sledeći predsednik Kirgistana, Kurmanbek Bakijev, napravio je istu grešku postavljajući svog sina i braću na ključne funkcije u vladi. Njegovo predsedništvo je završeno 2010. godine u onome što je nazvano Aprilskom revolucijom. Bakijevljeva očigledno upadljiva praksa nepotizma, za koju se činilo da nema granica, bila je jedan od faktora koji su doveli do iritacije javnosti i svrgavanja njegovog režima.

Predsednik Tadžikistana Emamoli Rahmon, koji je na vlasti od 1992. godine, ima devetoro dece, što znači da mora da uloži više napora da unapredi političku i poslovnu karijeru svog potomstva. Jedna od njegovih sedam ćerki je šef predsedničke administracije. Predviđa se da će njegov sin Rustam Emomali biti sledeći predsednik. Trenutno kombinuje dve važne funkcije: gradonačelnika glavnog grada Tadžikistana Dušanbea i predsednika Narodne skupštine, koja je donji dom parlamenta. Rahmonove preostale kćeri i zet zauzimaju visoke položaje i imaju značajnu moć u pogledu svih ekonomskih aktivnosti u zemlji.

Sledi YouTube video (na ruskom) o usponu Rustama Emomalija na mesto druge najmoćnije ličnosti u Tadžikistanu.

Istorija nastavalja da se ponavlja

Ne postoje primeri nepotizma u Centralnoj Aziji koji dobro završavaju ili daju pozitivne rezultate za dotične zemlje i političke režime.

Najzloglasnija priča u tom pogledu je pad Gulnare Karimove. Njena šteta za zemlju procenjuje se na 1,4 milijarde dolara. Izveštava se da je monopolizovala čitave sektore privrede Uzbekistana, preuzimajući privatne poslove i primajući stotine miliona dolara mita u zamenu za pristup unosnom uzbekistanskom tržištu.

Sledi YouTube video o tome kako je Gulnara Karimova uzimala mito od ruskih i švedskih telekomunikacionih kompanija.

Nakon što je došla u sukob sa sopstvenom porodicom, 2013. godine stavljena je u kućni pritvor uz odobrenje svog oca. Nakon smrti Islama Karimova 2016. godine, osuđena je na višegodišnje zatvorske kazne.

Članovi porodice Nazarbajeva su takođe napustili svoje funkcije, izgubili su uticaj i osuđeni na zatvorske kazne nakon što je on napustio funkciju 2019. Propast njegovih rođaka počela je u januaru 2021, nakon što je Nazarbajev izgubio u borbi za vlast sa aktuelnim predsednikom Kazahstana Kasim-Žomartom Tokajevim nakon nasilnih protesta poznatih kao Qandy Qantar (Krvavi januar).

Dariga Nazarbajeva je ubrzo nakon toga napustila svoju poslaničku funkciju. Nazarbajevljev nećak i biznismen Kairat Satibaldi osuđen je na šest godina zatvora zbog krađe. Ostali članovi njegove porodice koji su zauzimali glavne političke i poslovne funkcije takođe su otpušteni.

Najrazornije posledice nepotizma dogodile su se u Kirgistanu. Posle Revolucije lala 2005. godine, Akajev i njegova porodica su prognani u Rusiju gde i danas žive. Bakijev i njegova porodica doživeli su sličnu sudbinu nakon Aprilske revolucije 2010. godine, pobegavši u Belorusiju bez prava na povratak kući.

Očigledna praksa nepotizma ovih bivših predsednika zajedno sa drugim kršenjima koštala ih je njihovih režima. Sadašnji predsednik Kirgistana Sadir Japarov zanemaruje ove političke događaje iz prošlosti. Nedavno je priznao da njegov mladi i naizgled nekvalifikovani sin Rustam Japarov radi sa stranim investitorima na izgradnji velikih infrastrukturnih objekata u zemlji.

Okruženje često nekompetentnim članovima bliske porodice lišava predsednike dobrih saveta o važnim političkim i ekonomskim pitanjima. Prenošenje moći na neformalne ličnosti iz senke koji su bliski članovi porodice guši ekonomski rast. Ipak, političko rukovodstvo i članovi njihovih porodica nisu naučili lekciju iz neuspeha svojih prethodnika.