Živahni turistički grad Sauraha, oko 180 kilometara od glavnog grada Nepala Katmandua, retko se odmara. Kao i njegove ulice. Međutim, ulice obližnje Bagmare u Ratnanagaru izgledaju napuštene. Među betonskim kućama u komšiluku, koje se nižu sa obe strane ulice, ističe se jednospratna kuća sa tablom i baštom sa biljem ispred nje.

Tharu Herbal Garden Homestay (Privatni smeštaj Biljna bašta Taru), kako piše na tabli, može se pohvaliti demonstracionim prostorom sa nekoliko biljaka – i retkih i sveprisutnih.

Nakon što je radio za Tiger Tops, međunarodno priznato odmaralište u Nacionalnom parku Čitvan, više od 20 godina kao vodič u prirodi, Ramdin Mahato iz Bagmare se pretvorio u tradicionalnog iscelitelja, skupljajući etnobotaničko znanje od guruwa, tradicionalnih Taru iscelitelja iz obližnjih okruga.

„Moj pradeda Mangar Mahato, deda Natu Mahato i otac Bigai Mahato — svi su bili guruwa“, rekao je Ramdin. „Imali su i mnogo znanja o lekovitim biljkama.“

Ponosan je na svesku sa uredno napisanim prirodnim receptima za bolesti koje se kreću od sindroma iritabilnog creva do poremećaja spavanja i depresije. Iznenađuje to da se u dnevniku pominju imena biljaka ne samo na taru i nepalskom jeziku, već i na engleskom, zajedno sa naučnim nazivima.

Mapa koja prikazuje neke tradicionalne Taru iscelitelje. Autor StoryMapJS/Listić/Pločice Mape Stamen Design. Podaci Open Street Map. CC BY-SA 3.0

Trostruki sistem Taru tradicionalne medicine

Taru iscelitelji leče bolesti kroz svoj trostruki sistem medicine — korišćenjem biljaka i napitaka, pojanjem mantri zajedno sa davanjem biljnih lekova, i masažom.

Nazvani baidh ili baidhva na taru jeziku, iscelitelji nastavljaju tradiciju, nabavljajući bilje iz obližnjih šuma i koristeći različite delove biljaka za lečenje bolesti. Dhami i guruwa — kako se iscelitelji zovu u istočnom, centralnom i zapadnom Nepalu — isto tako koriste bilje i mantre zajedno za lečenje bolesti. Sohrainiya, uglavnom maserke koje su takođe vešte babice, masiraju pacijente da izleče bolesti.

Međutim, ovaj drevni medicinski sistem će nezbežno nestati. Samo nekoliko starijih Taru iscelitelja nastavlja tradiciju — bez interesovanja od strane mlade generacije.

Prema istraživanju Pramile Gačadar u oblastima Morang, Sunsari i Saptari u istočnom Nepalu, iscelitelji koriste oko 136 različitih biljaka, dajući ih kao pepeo, pastu, esenciju, ekstrakt, zagrejanu mladicu, sok, destilovanu tečnost, prah, paru, dim i ulje, a čak su koristili i sirove biljke, njihovu srž, smolu, korenje i stabljike, osim plodova i cveća.

Ove biljke se koriste za lečenje bolesti koje se kreću od menstrualnih poremećaja do dijabetesa, da ne pominjemo uobičajene bolesti kao što su razni bolovi u telu, groznica, povraćanje, mučnina, dizenterija, dijareja i kožne bolesti.

Krčenje šuma uzelo je danak lekovitom bilju

Međutim, ove biljke, kojih je nekada bilo u izobilju, sada su oskudne i retke zbog prekomerne ispaše, degradacije zemljišta, uništavanja staništa, komercijalne žetve i krčenja šuma, da navedemo samo neke od faktora koji su od uticaja.

Ačai Čaudari, dhami iz okruga Saptari koji se nalazi oko 300 kilometara istočno od Katmandua, rekao je da se većina lekovitih biljaka koje on koristi nalazi na poljoprivrednom zemljištu i u obližnjoj džungli.

„Liči na tulsi, obični bosiljak, i veoma je korisna biljka“, rekao je Ačai. „Potopite listove i delove ove biljke preko noći i popijte tu vodu ujutru, to će sprečiti dijabetes. Mi je zovemo jethmal na taru jeziku.“

Među lekovitim biljkama u njegovom dvorištu, jedna redovno korišćena biljka poznata je lokalno po svojoj gorčini. Nazvana kalpnath u južnim ravnicama Nepala, poznata i kao kalmegh ili zelena čireta (Andrographis paniculata), koristi se za lečenje groznice i jačanje imuniteta. Nedavno je tajlandska vlada odobrila da se ova biljka koristi u lečenju ranih faza COVID-19.

Prema Ačaiju, neke od retkih vrsta mogu se naći samo u srcu džungle, nakon skoro tri sata hoda od Autoputa Istok-Zapad, koji se pomerio ka severu zbog krčenja šuma. Ilegalna berba je takođe igrala ključnu ulogu u nestanku biljaka.

Granice koje stvaraju zaštićena područja

Isto tako, Ramdin nije svestan da bilo koje lekovite biljke nestaju zbog promene pejzaža i klime. Međutim, neke od biljaka mogu se naći u središnjem području Nacionalnog parka Čitvan koje je bilo dostupno lokalnim stanovnicima kada nacionalni park još nije bio formiran.

Pripadnici naroda Taru su naselili zemlju krčeći šume u Čitvanu. Celo područje je bilo prekriveno šumama i svuda je bilo lekovitog bilja. Sada je veći deo šume iskrčen. A čak i sveprisutne lekovite biljke su nestale.

Budiram Mahato, osamdesetogodišnji guruwa iz Čitvana, prisećao se kako je ulazio u park bez ikakvih prigovora. Ulazili bi u središnje područje džungle da napasaju svoju stoku i u povratku bi skupljali stočnu hranu i dragoceno bilje koje spašava živote. Jedna stvar o kojoj su vodili računa je bila održiva berba bilja kako nikada ne bi došlo do oskudice lekovitih biljaka.

Ramdin se složio, ali se požalio na probleme pristupa. „I dalje imamo lekovito bilje u džungli, ali nam je ovih dana potrebna dozvola. Ranije smo mogli otići u šumu i ubrati lekovito bilje. Nije nam bila potrebna nikakva dozvola.“

Međutim, lekovito bilje se može sakupljati iz šuma nakon dobijanja dozvole. „Lista bilja/lekovitih biljaka može se sakupljati iz nacionalnih šuma i šuma koje pripadaju zajednici na održivoj osnovi plaćanjem nadoknada nakon dobijanja dozvole od kancelarija Odeljenja za šume“, rekao je Anand Čaudari, pomoćni službenik za šume u kancelariji Odeljenja za šume, Dankuta.

Prema Aktima i uredbama 2079 Ministarstva za šume i životnu sredinu, stopa je samo 2 NPR (manje od jednog američkog centa) po kilogramu za Hedychium spicatum, Dryoathyrium boryanum do 500 NPR (3,77 USD) po komadu za Dachtylorhiza hatagirea.

Dr Dipeš Pjakurel, stručnjak za lekovite biljke, slaže se sa Ačaijem i Ramdinom oko dostupnosti lekovitih biljaka u južnim ravnicama Nepala. Rekao je: „Terai ima samo 7 odsto šumskog pokrivača i trguje se sa samo nekoliko lekovitih biljaka iz južnih ravnica kao što su harro [Terminalia chebula] i barro [Terminalia bellirica]. Prekomerna žetva i klimatske promene su više uticale na biljke iz brdskih i planinskih područja, jer su to biljke sa kojima se najviše trguje.“

Prema bazi podataka Ujedinjenih nacija o statistici međunarodne trgovine, Nepal je 2014. godine izvezao više od 10.000 tona prvenstveno lekovitih biljaka u vrednosti od oko 60.000.000 dolara, namenjenih za više od 50 zemalja.

Kada lekovite biljke postanu poslednje sredstvo

Devi Sing Čaudari je u sedamdesetim godinama, ali izgleda kao da je u srednjim pedesetim. Živi u ašramu u Džunglakutiju, bukvalno u kolibi u džungli, koja se sada pretvorila u sveto mesto. Oko 15 kilometara od Autoputa Istok-Zapad u oblasti Lamahi u okrugu Dang koji je oko 400 kilometara zapadno od Katmandua, Džunglakuti je osnovao mudrac Sida Bagnat Baba pre oko 200 godina. Zasadio je drveće oko svog ašrama, mirnog mesta za meditaciju.

Na zahtev, Devi Sing će posetiocima pokazati sve lekovite biljke, uključujući i neke retke, koje okružuju ašram i opisati njihovu specifičnu upotrebu. Rekao je da ljudi dolaze u Džunglakuti i traže medicinsku pomoć tek nakon što su sigurni da alopatski lekovi neće moći da izleče njihove bolesti.

Čak su i neki lekari koji se bave alopatijom integrisali bilje u svoje tretmane.

„Da bih razumeo principe ajurvede, najstarije metodologije lečenja, pročitao sam Ajurvedsku enciklopediju koja mi je pomogla da razumem prednosti različitih biljnih lekova kao što su Shilajeet, Triphala Churna, Ashwagandha i mnogi drugi“, rekao je dr Išan Adikari, klinički neurolog i neurofiziolog i povratnik iz Sjedinjenih Država.

„Koristim ih kod neurodegenerativnih poremećaja sa izraženim poboljšanjem simptoma gde alopatski lekovi nisu postigli optimalne rezultate. Integracija alopatije sa ajurvedom pokazala je obećavajuće rezultate u mnogim oblastima i nastaviću da ih integrišem.“

Potrebno je dokumentovati usmeno znanje o lečenju

Ašram Devi Singa je takođe centar za učenje za tradicionalne iscelitelje iz cele zemlje i susednih okruga Indije.

„Mnogi ljudi posećuju ašram da bi učili o lekovitim biljkama i njihovoj upotrebi“, rekao je Devi Sing. „Ali ja nisam zabeležio to znanje. Sve je u mojoj glavi – šta god sam naučio od svog gurua, učitelja i prethodnika koji se brinuo o ovom mestu.“

Međutim, Ramdinova beležnica, koju vodi od 1994. godine, može se pokazati kao prekretnica u dokumentovanju biljaka i njihove upotrebe.

„Ako ovo znanje ne podelimo sa drugima, ono će biti izgubljeno zauvek“, rekao je Ramdin, sav ozaren.