Centar za posetioce parade pingvina na ostrvu Filip – fotografija ljubaznošću Gerarda Reinmuta, preko Wikimedia Commons (CC BY-SA 4.0)

Ekoturizam tamo dole se suočava sa tenzijama i kontradikcijama sličnim mnogim drugim destinacijama širom sveta. Turizam je značajna industrija u Australiji, sa čuvenim atrakcijama kao što su Veliki koralni greben, Uluru i crveni centar, plus jedinstvena flora i divlje životinje.

Pre pandemije, turizam je činio 3,1 odsto bruto domaćeg proizvoda u periodu 2018–2019 i 3,3 odsto ukupne zaposlenosti.

U prilogu je samo mali izbor pretnji za životnu sredinu Australije koje su povezane sa turizmom.

Otpad na stazi

Smeštena u centralnoj Australiji, staza Larapinta vodi duž oblasti Tjoritja (Nacionalni park Vest MekDonel) zapadno od Alis Springsa. Veoma je popularan među šetačima, a mnogi biraju komercijalna putovanja koja koriste takozvane eko-kampove.

Novija zabrinutost za životnu sredinu proizilazi iz izdajničkih tragova ljudskog otpada i smeća.

Love this beautiful trail, was saddened to see so much evidence of others left behind #leavenotrace #Larapinta Trail flush with human waste, toilet paper as trail popularity hits new peaks https://t.co/bbG2o2VbrZ pic.twitter.com/mA8ptjmsrt

— Emma (@emma_vickery) August 4, 2022

Volim ovu prelepu stazu, bila sam tužna što sam videla toliko tragova koje su drugi ostavili za sobom. #leavenotrace [ne ostavljaj trag] #LarapintaTrail [Staza Larapinta] zatrpana ljudskim otpadom, toalet papirom kako popularnost staze dostiže nove vrhunce.

Postoji slična zabrinutost kada su pitanju šetnje u stilu „od kolibe do kolibe“ u drugim delovima zemlje.

Jedan kontroverzni razvojni projekat je predlog za eko-odmaralište u blizini Velikog okeanskog puta u Viktoriji, gde se nalaze veoma popularnih Dvanaest apostola. Zajednička grupa Spasimo močvare Prinstauna nastavlja kampanju na Fejsbuku.

Infrastruktura u nacionalnim parkovima

Smeštaj i druga infrastruktura stvaraju stvarni pritisak u nacionalnim parkovima. Iden Gilespi iz Gardijana nedavno je pregledala neke od ovih lokacija i detaljno opisala njihove pretnje po životnu sredinu u novom izveštaju. Prema akademiku Univerziteta Grifit Ralfu Bakliju:

Šira javnost nije naklonjena ovakvim razvojnim projektima, ali vođe razvojnih projekata nije briga… Oni gledaju na pojedinačne posete bogatih urbanih žitelja.

Ove vrste razvojnih projekata koji se predlažu… Mislim da nisu dobri za očuvanje, mislim da nisu dobri za pravičan javni pristup parkovima i mislim da nisu dobri za turističku industriju.

Elisa Kinan iz organizacije Ekoturizam Australije odgovorila je:

Mi smo zagovornici turističkih operatera u područjima nacionalnih parkova koji se pridržavaju najbolje prakse međunarodnih standarda održivosti.

Nacionalni park Košćuško je nedavni primer zajednice koja je podeljena oko pitanja životne sredine i razvoja.

Drugi predlog je na jezeru Malbena na ostrvu Hals u okviru oblasti svetske baštine Tasmanijska divljina.

Silence like nowhere else. The highest rated world heritage area on earth. If a place like this gets turned into a helicopter retreat for the rich, nowhere is protected. Greed will win. That’s worth fighting against. Thanks for your support.#keeptassiewild #auspol pic.twitter.com/aJHxMKNv0g

— Dan Broun 🌲 (@dsb_isms) October 6, 2022

Tišina kao nigde drugde. Najbolje ocenjeno područje svetske baštine na svetu. Ako se ovakvo mesto pretvori u helikoptersko sklonište za bogate, nigde nije zaštićeno. Pohlepa će pobediti. Protiv toga se vredi boriti. Hvala vam na podršci. #keeptassiewild [očuvajmo divlju Tasmaniju] #auspol [australijska politika]

Rok za podneske u vezi sa predlogom bio je 19. oktobar 2022. godine. Još uvek se čeka na odobrenje savezne vlade.

Godinu dana nakon razornih šumskih požara 2019–2020, akademkinja Freja Higins-Dezbiols istražila je uticaj turizma na neka od posebnih ostrva Australije. Tu spada Ostrvo kengura sa svojim krhkim nacionalnim parkom Flinders Čejs.

Najironičnija pretnja je neodrživi turizam. Ova ostrva privlače milione posetilaca godišnje željnih da iskuse njihova čuda prirode. Ipak, često upravo ovaj „ekoturizam“ doprinosi njihovoj degradaciji.

Novinarka programa Background Briefing sa ABC-ja, Majeta Klark, imala je detaljnu priču u julu 2022. godine o uticaju turizma u nacionalnim parkovima. Posebno su zabrinjavajuće bile staza Tri rta na Tasmaniji i višednevna šetnja Od svetla do svetla u Nacionalnom parku Beova (ranije Nacionalni park Ben Bojd) na obali Novog Južnog Velsa. Kao što je jedan meštanin rekao: „To je nacionalni park. To nije hotel…”

Neke dobre vesti: zatvaranje kontroverznog uspona

Uluru je jedno od najprepoznatljivijih čuda prirode ovog kontinenta, koje mnogi od milja nazivaju Stena po njegovom kolonijalnom imenu, Ajers stena. Bio je centar kontroverzi kada su tradicionalni vlasnici, narod Anungu, zatvorili uspon na vrh za javnost zbog njegovog kulturnog značaja i stalne štete po životnu sredinu.

Uluru chains removed!

It took less than three weeks to remove the chain used for the Uluru climb, however it may take “hundreds, maybe thousands” of years for the surface to return to its natural red hue. https://t.co/ZvHZl1ZERi pic.twitter.com/WD3356a9qY

— ABC Indigenous (@ABCIndigenous) November 13, 2019

Uluru lanci uklonjeni!

Bilo je potrebno manje od tri nedelje da se ukloni lanac koji je korišćen za uspon na Uluru, međutim možda će trebati „stotine, možda hiljade“ godina da se njegova površina vrati u svoju prirodnu crvenu nijansu.

Međutim, tokom pandemije bilo je poziva od strane jedne poslovne lobi grupe da se ponovo otvori uspon kako bi se podstakao turizam.

Centar za posetioce parade pingvina na ostrvu Filip

Jedna od priča o uspehu očuvanja uključuje obožavane male pingvine sa ostrva Filip. Šema otkupa u stambenoj oblasti Samerlends u blizini kolonije za razmnožavanje pingvina počela je 1985. godine, sa skoro 800 kupljenih nekretnina. Sada na ostrvu ima 40.000 pingvina koji se razmnožavaju. Novi, najsavremeniji centar za posetioce otvoren je 2019. godine. Tokom izolacije zbog COVID-19, uživo je prenosio večernju paradu pingvina.

Organizacija Parkovi prirode ostrva Filip ponosi se time što je „napredna ekoturistička destinacija“.

Budj Bim

Novi turistički poduhvat Kulturni pejzaž Budj Bim promoviše se kao „posebno mesto koje posetiocima nudi jedinstvena i autentična iskustva žive starosedelačke kulture, istorije i pejzaža koji ne postoje nigde drugde“. U njegovom drevnom sistemu akvakulture, narod Gunditjmara je hiljadama godina hvatao, čuvao i lovio jegulje koristeći lokalne vulkanske stene za izgradnju kanala i brana. Budj Bim je stavljen na listu svetske baštine Uneska 2019. godine zbog svoje izuzetne univerzalne vrednosti.

Komisija je priznala da oblast predstavlja:

Izuzetno svedočanstvo o kulturnim tradicijama, znanju, praksi i genijalnosti Gunditjmara [i] izvanredan reprezentativni primer ljudske interakcije sa životnom sredinom.

Posetioci mogu da krenu u male grupne obilaske sa lokalnim vodičima starosedeocima u zaštićenom području starosedelačkog stanovništva Kurtonitj, koje ima dobro formirane staze i šetališta. Master plan za 2022–2030 prepoznaje moguće rizike od oštećenja i zagađenja u osetljivijim oblastima dnevne upotrebe i ograničiće pristup na „iskustva sa vođenjem“. Turisti već imaju otvoren pristup područjima kao što su jezero Kondah i jezero Serprajz. Trenutna ponuda uključuje kampovanje, šetnje i druge rekreativne aktivnosti. Istražuje se smeštaj u zajednicama, za školske grupe i luksuzni smeštaj.

Today is World Environment Day and this year's theme is Only One Earth. With the new infrastructure at key sites, we'll be using raised walkways to take people out on Gunditjmara Country, ensuring sustainable visitor access to the Budj Bim Cultural landscape at all times. pic.twitter.com/XbERX1NYJn

— BudjBimTourism (@BudjBimTourism) June 4, 2022

Danas je Svetski dan zaštite životne sredine, a ovogodišnja tema je Samo jedna Zemlja. Sa novom infrastrukturom na ključnim lokacijama, koristićemo uzdignute staze za izvođenje ljudi na zemlju Gunditjmara, obezbeđujući održivi pristup posetiocima kulturnom pejzažu Budj Bima u svakom trenutku.

Poslednja misao dolazi od Peni koja živi na zemlji naroda Kaurna, tradicionalnih starosedelaca u blizini Ostrva kengura:

Long-running battle over Great Ocean Road eco-resort proposal https://t.co/1Q2q7TxV5a

ECOTOURISM- an oxymoron.

— Penny (@gulidjanloud) June 4, 2022

Dugotrajna bitka oko predloga za eko-odmaralište Veliki okeanski put.

EKOTURIZAM – oksimoron.