Zakon o zaštitnom mehanizmu Australije će primorati velike zagađivače da smanje emisije ugljenika
Mehanizam za zaštitu od emisija ugljenika – Mashup: Snimak ekrana YouTube video snimka Saveta za klimu sa tekstom
Posle više nedelja pregovora, ključni program australijske vlade za smanjenje emisija ugljenika usvojen je u parlamentu 30. marta 2023. godine. Novi zakon jača slabu politiku poznatu kao Zaštitni mehanizam i usklađuje je sa obavezom smanjenja emisije ugljen-dioksida za 43% do 2030. godine. Od 215 najvećih zagađivača u zemlji biće zahtevano da do tada smanje svoj nivo za 4,9% svake godine.
Australijski Savet za klimu napravio je ovaj video sa objašnjenjem:
Stranka Zeleni, čija je podrška u Senatu bila ključna, insistirala je na tome da nema novih projekata uglja ili gasa u skladu sa nedavnim izveštajem IPCC-a, i da se manje oslanja na kompenzaciju ugljenika.
Kompenzacija ugljenika je smanjenje ili uklanjanje emisija ugljen-dioksida ili drugih gasova staklene bašte u cilju kompenzacije emisija na drugim mestima. Obično ovo uključuje kupovinu kredita ugljenika iz projekata kao što su sadnja drveća ili regeneracija zemljišta. Mnogi analitičari dovode u pitanje efikasnost kompenzacija u smanjenju emisija. Studija čiji je autor Climate Analitics tvrdi da:
Uticaj toga da australijska vlada kompanijama za fosilna goriva dozvoli pristup neograničenoj kompenzaciji – posebno u sektoru zemljišta – dao bi zeleno svetlo novoj proizvodnji uglja i gasa, doveo bi do kontinuiranog porasta emisija i ugrozio sposobnost Australije da ispuni svoje klimatske ciljeve.
Iako dogovoreni kompromis ne uključuje ovu garanciju, postignuto je nekoliko poboljšanja. Ona uključuju takozvanu čvrstu granicu ukupnih emisija, koja zahteva da zagađivači smanje svoje ukupne emisije, a ne samo da se oslanjaju na kompenzaciju ugljenika. Pored toga, biće pooštreni zahtevi pre nego što se odobre novi projekti fosilnih goriva. Ovo uključuje procenu uticaja njihovog zagađenja ugljenikom.
Zeleni su često bili kritikovani zbog odbijanja da glasaju za laburističku šemu za smanjenje zagađenja ugljenikom 2009. godine, koja je poražena u Senatu. Nasuprot tome, Zeleni su 2011. godine podržali šemu cena ugljenika, koju je nova konzervativna vlada odbacila 2013. godine.
Mnogi imaju dugo sećanje na obe strane, uključujući aktuelnog ministra vlade Mareja Vata:
The Greens are threatening to vote against Labor's planned emissions reductions, just as they voted against the CPRS in 2009. The Greens need to learn how to negotiate, work with the government and stop throwing temper tantrums every time they don't get their own way. #auspol
— Craig Hill (@CraigHill01) July 13, 2022
With all due respect, this is just nonsense. The CPRS voted down in 2009 would not have done much, a lot like the SGM with unlimited offsets.
It was replaced by a much better, stronger package in 2011, that actually worked. This was also done by an ALP government with Greens.
— Bill Hare (@BillHareClimate) March 23, 2023
Zeleni su i ovoga puta pokazali da su spremni da pregovaraju sa aktuelnom vladom kao i 2011. godine.
Australijski pokret za zaštitu životne sredine podeljen je oko najboljeg puta napred. Premijer Entoni Albanez voli da tvrdi da ne treba da „pustimo da savršeno bude neprijatelj dobrog“. Australijska fondacija za zaštitu prirode (ACF) je bila ubeđena, uz tvrdnju da bi zakon trebalo ojačati ako je moguće, ali svakako usvojiti ga. Dugogodišnji ekološki aktivista i osnivač stranke Zelenih Bob Braun reagovao je otkazivanjem doživotnog članstva u ACF-u. Kasnije je osudio kompromis.
Renew Economy, sajt koji se fokusira na tranziciju zelene energije, bio je snažan protivnik pre nego što je dogovor postignut:
Ako zaštitni mehanizam ostane ogromna vežba za ispunjavanje želja korporacijama koje ostvaruju super-profite prodajući fosilna goriva u inostranstvu, a ne odgovarajuća moćna šema za postizanje stvarnog smanjenja emisija, Australija će zaista postati globalno poznata kao međunarodni centar klimatskih odlaganja.
Ali pozitivno je reagovao na konačni zakon:
Implementation of the safeguard mechanism bodes well for Australian #climate policy and may also pave the way for carbon pricing beyond the industry sector https://t.co/RvtPEcVCBY #auspol
— RenewEconomy (@renew_economy) March 31, 2023
Borci za zaštitu životne sredine, Environment Victoria, nisu želeli nove projekte uglja ili gasa, ali su priznali pozitivne strane sporazuma. Saglasni su sa stavom Australijskog instituta:
Good explainer of yesterday's Safeguard Mechanism deal 👇
Yes, this is a step forward. Now to get on with the urgent task of stopping new coal and gas! https://t.co/Dhsdz4ZYA9
— Environment Victoria (@EnviroVic) March 27, 2023
Daily reminder 👇
You can't be serious about climate action while endlessly approving more coal & gas mines.
Keeping fossil fuels in the ground is the single most important & urgent task — you can't ‘offset’ your way out of it.
— Environment Victoria (@EnviroVic) March 24, 2023
Iako se elementi korporativnog sektora protive novom zakonu, čini se da je generalno gledište da je on u celini pozitivan i da stvara sigurnost za preduzeća u kretanju ka budućnosti sa neto nultom emisijom. Poslovni savet Australije (BCA), koji predstavlja većinu velikih zagađivača, pozdravio je dogovor:
Donošenje zakona o zaštitnom mehanizmu veliki je korak ka nastavljanju sa „kako“ ove tranzicije, rekla je izvršna direktorka Poslovnog saveta Dženifer Vestakot.
Da svima bude jasno, ovo je kritičan napredak ka obezbeđivanju tranzicije koja donosi nova radna mesta i nove mogućnosti.
Pozdravljamo usvajanje ovog zakona i usvajanje ključnih elemenata plana Poslovnog saveta za postizanje neto nulte emisije.
Posle više od decenije neizvesnosti i nejasnoća, poslodavci sada imaju izvesnost u vezi sa našim ciljevima za emisije i sa načinom na koji ćemo tamo stići.
Međutim, Savet za minerale Australije izrazio je ozbiljnu zabrinutost:
Ne treba potcenjivati izazove za ispunjavanje zaštitnog mehanizma.
Ako ne budemo oprezni, neki objekti u Australiji će se zatvoriti.
Ne samo da bi to oštetilo našu ekonomiju i saseklo desetine hiljada regionalnih radnih mesta i milijarde u investicijama, već bi to takođe gurnulo teret smanjenja emisija na druge nacije koje su manje sposobne ili manje spremne da se dekarboniziraju.
Demonizacija uglja od strane Zelenih takođe ne pomaže australijskoj ekonomiji, posebno zato što se nacija i dalje oslanja na proizvodnju energije na ugalj kako bi zadržala osvetljenje i snizila cene.
S druge strane, ACF je samo jedna od mnogih ekoloških grupa koje će nastaviti da vode kampanju za jaču klimatsku akciju:
Zaštitni mehanizam ne ispunjava ono što nauka zahteva i ne bavi se najvećim izvorom zagađenja klime u Australiji – izvozom uglja i gasa. Ali ove promene su važni koraci ka tome da stignemo tamo gde treba da budemo.
U svakom slučaju, čini se da će klimatska politika i akcija ostati tema „čaša napola puna ili napola prazna“ za mnoge Australijance.
