Masovno izbeljivanje korala na australijskom Velikom koralnom grebenu prolazi ispod medijskog radara

Veliki koralni greben suočava se sa još jednim teškim slučajem izbeljivanja

Snimak ekrana iz videa ABC News-a „Veliki koralni greben suočava se sa još jednim teškim slučajem izbeljivanja“

Čini se da je užurbani ciklus vesti potisnuo izveštavanje o četvrtom masovnom izbeljivanju korala na australijskom Velikom koralnom grebenu u poslednjih šest godina. Uprava morskog parka Velikog koralnog grebena potvrdila je ovo u svom izveštaju o zdravlju grebena 25. marta 2022. godine:

Ovo nije dobilo pažnju kakvu takav događaj obično izaziva u zvaničnim ili društvenim medijima, bilo na lokalnom ili međunarodnom nivou. Rat u Ukrajini, poplave u istočnoj Australiji, debate o federalnom budžetu Australije pred nacionalne izbore u maju, neočekivana smrt popularnog igrača kriketa Šejna Vorna i druge vesti o slavnim ličnostima zauzele su centralno mesto u zemlji „tamo dole“.

Naučnik koji se bavi koralnim grebenima, profesor Teri Hjuz, požalio se:

Ove nedelje više medijske pažnje dobija Vil Smit zbog lošeg ponašanja nego nastavak propadanja svetskih koralnih grebena.

Koliko je to bolesno?

NPR-ov radio program „All Things Considered“ imao je kratak izveštaj:

SLUŠAJTE: Australijski Veliki koralni greben trpi masovno izbeljivanje, prenosi @npratc.

„Moramo da učimo od ovih slučajeva izbeljivanja“, kaže @emilisdarling iz WCS-a. „Moramo da promenimo uobičajeno ponašanje. Moramo da preduzmemo mere u vezi sa klimatskim promenama.“

U programu je bio uključen i ovaj komentar Emili Darling iz Društva za zaštitu divljih životinja:

Ono što mi upada u oči je učestalost ovih slučajeva. Jednostavno ne postoji period oporavka za korale.

Nisu svi na društvenim mrežama ubeđeni:

Ako se dobro sećam, Veliki koralni greben je trebalo da nestane pre oko 20 godina zbog klimatskih promena.

Na drugoj strani kontinenta, savezni parlamentarac Džoš Vilson se brine da je potreban veći publicitet za slično oštećenje Ningalu grebena u njegovoj državi Zapadna Australija:

Ispravno je da je izbeljivanje Velikog koralnog grebena razlog za ogromnu nacionalnu i međunarodnu zabrinutost, ali morski toplotni talasi sa obale Zapadne Australije takođe imaju ozbiljne posledice po životnu sredinu i biodiverzitet.

Australijski federalni budžet smanjen je nedelju dana nakon objave o izbeljivanju. U govoru ministra finansija Džoša Fridenberga samo jednom su pomenute klimatske promene. Mnogi su osudili nedostatak dodatnih sredstava za borbu protiv klimatskih promena. Savet za klimu se požalio na ovaj neuspeh kada se radi o finansiranju:

Federalni budžet za 2022. godinu nije uspeo da ispuni bilo kakve značajne obaveze za rešavanje eskalirajućih klimatskih promena u Australiji.

Niki Hatli, odbornica za klimu, vodeći ekonomista i bivši partner u timu Deloitte Access Economics, koja je učestvovala u današnjoj raspravi o budžetu, izračunala je da je samo 0,3% ukupnih rashoda za period 2021-2024. godine posvećeno inicijativama za klimatske promene, a to je palo još niže, na samo 0,2% za period 2024-2026. godine.

Institut za energetsku ekonomiju i finansijsku analizu (IEEFA), koji se zalaže za obnovljive izvore energije, izneo je sumorni osvrt na ove brojke.

Oni tvrde da: „Uprkos tome što je savezna vlada rekla da je u budžetu za 2022-23. godinu odvojila sredstva za mere smanjenja emisija i energije, troškovi za klimu se smanjuju u naredne četiri godine, a troškovi za tečni prirodni gas, gas, hvatanje i skladištenje ugljenika, i ‘čist’ ali ne nužno ‘zeleni’ vodonik su se povećali.“

U budžetu Australije za 2022-23. godinu, troškovi za klimu se smanjuju u naredne četiri godine, a troškovi za tečni prirodni gas, gas, hvatanje i skladištenje ugljenika, i ‘čist’ ali ne nužno ‘zeleni’ vodonik su se povećali. #auspol [Australijska politika] #ClimateCrisis [klimatska kriza] #energy [energija]

Na portalu „The Conversation“, naučnici sa Univerziteta Džejms Kuk u severnom Kvinslendu istakli su još jedan neobičan aspekt izbeljivanja:

Ovo je prvi put da je do izbeljivanja grebena došlo u rashlađujućim uslovima prirodnog vremenskog fenomena La Ninja, što pokazuje koliko je zapravo snažan dugoročni trend zagrevanja zbog klimatskih promena.

Slučajno ili ne, posmatračka misija Centra za svetsku baštinu Ujedinjenih nacija bila je u poseti Australiji kako bi odlučila da li bi greben trebalo da se nađe na listi Ugrožene svetske baštine:

Uneskov Centar za svetsku baštinu i IUCN (Međunarodna unija za očuvanje prirode) će poslati misiju na Veliki koralni greben u Australiji od 21. do 30. marta 2022. godine kako bi procenili njegovo stanje očuvanosti i doneli dugoročni održivi plan za njegovu zaštitu.

U julu 2021. godine, ministarka životne sredine Suzan Lej uspela je da spreči ovaj potencijalno neugodni ishod.

U drugom delu istočne Australije, na svetski poznatoj plaži Bondaj u Sidneju desio se još jedan slučaj u vezi sa klimom:

Izvinite, ali više ne prolazi to da nema presedana. #bondibeach [Plaža Bondaj]

U međuvremenu, najnoviji izveštaj Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC) upozorava da je „ograničavanje globalnog zagrevanja na 1,5°C nedostižno“.

Fudbalska zvezda u penziji i aktivista za ljudska prava, Kreg Foster, bio je samo jedan od mnogih koji su podvukli da se radi o gorućem problemu:

„Svet još uvek može da se nada da će sprečiti najgore posledice klimatskog sloma, ali samo uz ‘sad ili nikad’ juriš ka low-carbon ekonomiji i društvu..poslednje upozorenje vladama o klimi.“

A Australija ide unazad.

To je zločin.

Započnite razgovor

Molimo Vas da se Prijavite se »

Pravila korišćenja

  • Svi komentari se pregledaju. Pošaljite komentar samo jednom jer bi u suprotnom mogao biti prepoznat kao spam.
  • Molimo Vas da se prema drugima odnosite sa poštovanjem. Komentari koji sadrže govor mržnje, nepristojne izreke i lične uvrede neće biti objavljeni.