Različite zainteresovane strane su upozorile da bi nacrt Nacionalne politike razvoja medija, koje je objavilo Odeljenje za informacione i komunikacione tehnologije Papue Nove Gvineje (DICT) 5. februara mogao da potkopat slobodu medija ako ga vlada odobri.
DICT je zatražio od zainteresovanih strana da pruže svoje mišljenje u roku od 12 dana, ali je rok produžen za još nedelju dana nakon što je Koalicija zajednice protiv korupcije Papue Nove Gvineje (CCAC) kritikovala kratak period za proces konsultacija.
Nacrt politike postavlja okvir „za korišćenje medija kao alata za razvoj“. Država je istakla da „uključuje odredbe o regulisanju medija, obezbeđivanju slobode štampe i zaštite novinara i promovisanju medijske pismenosti među stanovništvom“.
Kontroverzni predlog u nacrtu je da se PNG Savet za medije transformiše u telo „koje će imati zakonski mandat koji pokriva efikasan i primenjiv regulatorni okvir“. Prema nacrtu politike, novi PNG Savet za medije „će obezbediti slobodu štampe, zaštititi novinare i promovisati etičke standarde u medijskom sektoru“.
Trenutno, savet je neprofitna grupa koja promoviše slobodu medija i dobrobit novinara. Nacrt navodi da je „njegova primarna uloga bila da promoviše etičko novinarstvo i da podrži novinare u obavljanju njihovih profesionalnih dužnosti. Novinar Skot Vejd je podvukao da je „u toku tri decenije njegova uloga prerasla u to da bude predstavničko telo za medijske profesionalce i glas za slobodu medija“. On je ukazao na implikacije ponovnog uspostavljanja saveta sa širokim mandatom kako je definisano u nacrtu politike, sugerišući da se vlada nada da će dobiti kontrolu nad medijskom sferom:
Vladina namera da nametne veću kontrolu nad medijskim aspektima, uključujući MCPNG [Medijski savet], podiže buku širom regiona. To će se uraditi ponovnim uspostavljanjem saveta kroz donošenje zakona. Politika predviđa savet kao regulatornu agenciju sa ovlašćenjem da licencira novinare.
Regulatorni okvir predložen za novi medijski savet uključuje licenciranje za novinare. Licenciranje je jedna od najvećih crvenih zastava koja upozorava na vladinu kontrolu.
Nacrt politike predlaže da se savetu za medije daju ovlašćenja da, između ostalog, nudi licence i akreditacije novinarima i medijima, rešava žalbe i sankcije.:
Licenciranje i akreditacija: Zahtevi za medijske kuće i novinare da budu licencirani ili akreditovani, uključujući odredbe za obnavljanje licenci i za oduzimanje dozvola u slučajevima kršenja.
Žalbe i sankcije: Mehanizmi za rešavanje pritužbi protiv medija, uključujući procedure za istrage i sankcije za kršenje etičkih standarda.
Predsednik medijskog saveta Nevil Choi, koji je i kopredsedavajući CCAC-a, podsetio je vlasti na još jedan način da se unapredi novinarstvo u zemlji:
Ako je problem loše novinarstvo, onda je rešenje više ulaganja u škole novinarstva na tercijarnim institucijama, što će takođe povećati raznolikost i pluralizam u kvalitetu novinarstva.
Potrebne su nam redakcije sa pristupom obukama o medijskoj etici i pravnoj zaštiti od uznemiravanja.
Pisac Frejzer Liu je odbacio predloženu državnu regulativu i pozvao vlasti da preispitaju trenutne zakonske opcije koje se mogu koristiti za rešavanje medijskog izveštavanja koji krši zakone zemlje.
Moje mišljenje je da vlada treba potpuno da se kloni četvrtog staleža. Ovo je zlokobni potez sa očiglednim namerama.
Vlada ne bi trebalo da reguliše medije u bilo kom obliku jer narušava prava na slobodu govora. Može da vodi medijske organizacije kako bi iznela sopstvenu poruku, ali nikada ne bi trebalo da vrši kontrolu nad čitavom industrijom.
Medijske agencije i agenti moraju biti ostavljeni sami sebi, bez kohezije bilo koje vrste, a ako medijsko izveštavanje zaista pokreće bilo kakva pravna pitanja poput klevete, onda su sudovi put za rešavanje. U običajnom pravu nema manjka takvog presedana.
Predsednik Međunarodne transparentnosti PNG Peter Aitsi je dodao da se dezinformacijama na društvenim mrežama treba baviti bez podrivanja slobode govora.
Dok je zloupotreba platformi društvenih medija novo pitanje koje se daje kao opravdanje za medijsku politiku, već postoje zakoni koji se bave ovim pitanjem bez podrivanja slobode medija.
Vest o nacrtu politike uznemirila je i medijske grupe u regionu. Izjava Asia Pacific Media Network Inc. sa sedištem na Novom Zelandu navodi da „mediji moraju biti slobodni da govore istinu vlasti u javnom interesu, a ne u interesu političara“. Dodajući:
Po našem mišljenju, ministarstvo greši u nastojanju da donese zakon o kodifikovanom PNG Savetu za medije koji se suprotstavlja globalnim normama za samoregulatorne medijske savete i ovaj razvoj događaja bi imao potencijal da opasno potkopa slobodu medija u Papua Novoj Gvineji.
Australijski medijski sindikat je takođe tvitovao svoju zabrinutost (#MEAAmedia podržava zabrinutost Saveta za medije Papue Nove Gvineje (MCPNG) i poziva na smislene konsultacije u vezi sa vladinom državnom politikom razvoja medija. ):
#MEAAmedia podržava zabrinutost Saveta za medije Papue Nove Gvineje (MCPNG) i poziva na smislene konsultacije u vezi sa vladinom državnom politikom razvoja medija.#mediafreedom#mediadiversity#righttoknow@TI_PNG pic.twitter.com/GiAnH9hyYi
— MEAA (@withMEAA) 17. februar 2023
Međunarodna federacija novinara zatražila je od vlade da povuče propise koji ograničavaju nezavisno novinarstvo. Suzan Merel, predavačica na Univerzitetu u Sidneju o kulturnim studijama i komunikaciji, prokomentarisala je da „umesto da mediji budu vladin budan čuvar, vlada pokušava da postane čuvar medija“.
Vlada je insistirala da je posvećena održavanju slobode medija.
Skot Vaide sumira stanje medija u zemlji:
Dok su PNG mediji bili otporni na mnoge izazove, novinari koji su odlučili da pokrivaju pitanja od nacionalnog značaja bili su na meti pritiska koji dolazi direktno iz vladinih krugova.
Globalni glasovi su ranije izveštavali o suspenziji novinara u javnim TV vestima Papue Nove Gvineje, o novom pravilu koje zabranjuje novinarima da direktno kontaktiraju premijera i strožim propisima za strane dopisnike.