Nekoliko vekova ukrajinske žene su bile prinuđene da ostanu u privatnoj sferi: nisu mogle da naslede imovinu, da zastupaju sebe na sudu, da rade ili da zauzimaju položaje u vladi. Ovo je verovatno istorijsko objašnjenje zašto ne postoje gramatički ženski oblici za takve pozicije. Ipak, postepeno se jaz između muških i ženskih prava smanjivao, i na kraju je upotreba feminitiva postala relevantna i neophodna.
Feminitivi su karakteristični za ukrajinski jezik koji ima tri gramatička roda: muški, ženski i srednji. Ovo omogućava formiranje feminitiva dodavanjem sufiksa već postojećoj imenici koja je muškog roda u gramatičkom smislu. Ukrajinski jezik ima preko 13 takvih sufiksa, ali oko 4 do 6 su najproduktivniji, uključujući -к, -иц, -ин, -ес, a zatim slede zvuk a ili ja. Na primer: «студент» postaje kao feminitiv «студентка».
Istorija feminitiva
Prvi feminitivi pojavljuju se u ukrajinskom jeziku tokom srednjeg veka i mogu se naći u nekim od tekstova najranije ukrajinske književnosti, kao što su «Руська правда» (Ruska istina) iz 11. veka ili ep iz 12. veka «Слово о полку Ігоревім» (Povest o pohodu Igorovom). U 16. veku, feminitivi se pojavljuju u rečnicima, uključujući i prvi štampani ukrajinski rečnik pod nazivom «Лексиса» koji je sastavio Lavrentij Zizanij, a koji datira iz 1596. godine i sadrži sedam feminitiva. Broj se vremenom povećavao. Od 17. do 19. veka, feminitivi su se uglavnom koristili usmeno, iako su ih vodeći ukrajinski pisci kao što su Taras Ševčenko i Lesja Ukrainka često koristili u svojoj poeziji.
Od ranog 20. veka, kako su žene preuzimale nova zanimanja, feminitivi su postajali sve češći u rečnicima. U Rečniku ukrajinskog jezika Dmitra Javornickog mogu se naći sledeće reči: домовласниця (domovlasnica), злочинниця (zločinka) i здільниця (umetnica). Rečnik Borisa Grinčenka (1907–1909) već ima 935 feminitiva. Novi rusko-ukrajinski rečnik Ahatanela Krimskog (1924–1933) dodaje reči kao što su делегатка (delegatkinja), демократка (demokratkinja), законодавиця (zakonodavka) i mnoge druge.
Prema akademicima Ivanu Ogijenku i Mihailu Ginzburgu, feminitivi su uklonjeni iz ukrajinskog tokom sovjetskog perioda, počevši od 1930-ih, pošto su vlasti nastojale da ukrajinski asimiliraju u ruski. U ruskom jeziku dominiraju imenice muškog roda koje opisuju profesije, i on ima samo četiri sufiksa koji mogu da proizvedu feminitive. Osim toga, feminitivi na ruskom često imaju negativnu konotaciju.
Feminitivi u današnjoj Ukrajini
Početkom 2000-ih, ljudi u Ukrajini počeli su da preispituju svoje stavove prema razvoju svog jezika, a to je uključivalo i aktivnu upotrebu feminitiva. Jedno od objašnjenja za ovo je uključivanje feminističkih pokreta u mejnstrim, što je instrumentalizovalo povratak upotrebi feminitiva pri opisivanju profesija. Prva ukrajinska verzija sedam tomova Harija Potera u prevodu Viktora Morozova koji je pokrenut 2002. godine uključivala je feminive kao što su «професорка Макґонеґел» (profesorka MekGonagal) ili «дракониха/драконка» (zmajica).
Profesor Anatolij Neljuba je 2012. godine objavio rečnik pod nazivom «Словотворчість незалежної України 1991—2011» („Stvaranje reči u nezavisnoj Ukrajini, 1991–2011“) koji opisuje feminitive koji su se pojavili u ukrajinskoj štampi tokom tog perioda.
A 2019. godine Ukrajina je usvojila novi pravopis koji je uključivao preporuke i pravila za formiranje feminitiva, čime su oni zvanično postali deo normativnog ukrajinskog jezika. Dakle, ako su se pre toga feminitivi koristili samo u govornom ili poetskom jeziku, i u rečnicima, sada se mogu koristiti u svim lingvističkim domenima, uključujući naučnu i službenu komunikaciju.
Tako je 2020. godine, na osnovu pravila novog pravopisa, Ministarstvo za ekonomski razvoj, trgovinu i poljoprivredu zvanično dozvolilo upotrebu feminitiva za bilo koju poziciju u svojoj kategorizaciji zanimanja. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je 2021. godine potpisao zakon kojim se naziv „Dan branilaca Ukrajine” («День захисника України») menja u „Dan branilaca i braniteljki Ukrajine” («День захисника і захисниць України»). Ovo je jedini slučaj da su feminitivi uvedeni u naziv bilo koje zvanične proslave u Ukrajini.
Prema anketi Instituta za masovno informisanje, 63 odsto ukrajinskih novinara stalno koristi feminitiv u svojim medijskim sadržajima. Još 15 odsto je navelo da ne postoji snažan zahtev njihovih urednika da se koriste feminitivi, dok je 12 odsto reklo da ne dozvoljavaju sve profesije formiranje feminitiva. A samo četiri posto je navelo da uopšte ne koriste feminitive u svom sadržaju.
Zašto se neki Ukrajinci protive feminitivima?
Dr Olena Masalitina navodi tri razloga zbog kojih neki ljudi kategorički odbijaju da koriste feminitive. Prvo, osoba možda nije upoznata sa feminitivima ili može biti rusofona. Ruski ima manje feminitiva i sufiksa koji dozvoljavaju stvaranje oblika ženskog roda, tako da, kada ta osoba govori ukrajinski, mogla bi da smatra da prisustvo tolikih feminitiva zvuči veštački ili neobično. Prema sociološkim anketama koje je sprovela grupa Rating, 51 odsto Ukrajinaca govori ukrajinski u svakodnevnom životu, na poslu i kod kuće, dok 36 odsto govori i ukrajinski i ruski, a 13 odsto isključivo ruski.
Drugo, same žene vrlo često ne žele da im se obraćaju feminitivima, jer smatraju da to predstavlja oblik diskriminacije, kaže dr Masalitina: „Ako pogledamo ukrajinski rečnik, videćemo da ima upola manje feminitiva nego oblika muškog roda. Naravno, postaje jasno da društvo vekovima prezire žene. I to se nastavlja jer nije prošlo tako mnogo vremena od kada su žene dobile ista prava kao muškarci. A takva reakcija je samo nepobitna potvrda da živimo u patrijarhalnom svetu. Međutim, ako je ženi neprijatno kada o njoj konkretno govore uz upotrebu formi ženskog roda, onda nema potrebe da to forsirate ili budete ogorčeni. Vredi poštovati njen stav, dati joj pravo da odlučuje za sebe.”
Konačno, neki ljudi vole da budu kontroverzni, a pitanje feminitiva je definitivno idealno za to.