Da li vidite sve one jezike gore? Mi prevodimo članke Globalnih Glasova da bi svetski građanski mediji bili dostupni svima.

Saznajte više o projektu Prevođenja  »

Strah od nove „policije morala” u Azerbejdžanu

Policijska patrola u centru Bakua, glavnog grada Azerbejdžana. Foto: Wikimedia Commons, 2019. CC BY SA 3.0

2. septembra stanovnici Bakua su obavešteni da će nova vrsta policijskih snaga obilaziti ulice glavnog grada Azerbejdžana. Lokalni mediji su citirali izjavu Glavne policijske uprave grada Bakua prema kojoj su vlasti odlučile da preuzmu „složene preventivne mere” protiv pojava „koja se kose sa javnim moralnim vrednostima i nacionalnim mentalitetom.” Ova dluka je navodno doneta nakon što su stanovnici uputili nekoliko prijava policijskoj upravi.

Predsednik Ilham Alijev vlada Azerbajdžanom od 2003. Poslovni interesi porodice Alijev su svetski poznati; glamur i sjaj njihovog načina života podjednako se pojavljuju u međunarodnim časopisima i u novinarskim istraživanjima. Međutim, kod kuće, apeli na konzervativne „nacionalne vrednosti i mentalitet” i dalje su raširena metoda sramoćenja Azerbejdžana zbog neprimerenog ponašanja, o čemu god da se radi.

Zato ne čudi da je, kada je glavna policijska stanica objavila ovo saopštenje, to izazvalo odbojnost naprednih stanovnika Bakua. Koje su to moralne vrednosti koje su zahtevale zaštitu od policije? Šta je u ovom konkretnom kontekstu definisalo nacionalni mentalitet i šta predstavlja kršenje tih morala i vrednosti?

„Da li to znači da je nemoralna žena koja nosi kratku haljinu ili par koji se drži za ruke?” upitala je pravnica Samira Agajeva u intervjuu za radio Azadliq, azerbejdžansku službu Radija Slobodna Evropa. Aghajeva je dalje izjavila da vlasti nisu navele šta tačno predstavlja povredu „nacionalnog mentaliteta”, a ona smatra da policija sama ne zna kako će postupati u takvim slučajevima.

U nedostatku jasnog zakonskog okvira, postoji bojazan da bi policija jednostavno mogla da uznemirava građane u ime „javnog morala, bez obzira na to šta smatraju da bi trebalo da se uradi. Ovo bi značilo primenu presedana po kome policija deluje kao čuvar javnog morala, kao u Saudijskoj Arabiji, Iranu ili Maleziji.

MeydanTV, nezavisna medijska platforma koja deluje u egzilu, je objavila karikaturu Gunduz Agajeva u kojoj se ruga „policajcima morala”. Azerbejdžani su brzo podelili skepticizam na mrežama društvenih medija:

Oni organizuju „policiju morala”. Oni će da mere dužinu suknji na Torgovaji [glavna ulica za pešake u Bakuu]

Ubrzo je postalo jasno da se uvođenje „policije morala” ustvari odnosi na nadgledanje jedne veoma specifične industrije: seksualni radnici i seksualni turizam u Azerbejdžanu.
14 septembra ove godine, Ministar unutrašnjih poslova Azerbejdžaja je izjavio, da će se to obaveštenje povući, rekavši da se „policija morala” ipak neće pojaviti u Bakuu. Umesto toga, specijalne patrole koje će biti prepoznatljive po svojim uniformama će biti odgovorne za „uklanjanje žena lakog morala koje nude turistima seksualne usluge” sa ulica grada.

Državni zavod za statistiku ne navodi broj pojedinaca koji su zaposleni u ovoj specifičnoj industriji. Prema bazi podataka UNAIDS-a, 2018. godine, broj seksualnih radnika u Azerbejdžanu je procenjen na 32,000, što je za 5,000 više nego 2011. U istom tom periodu, stanovnici Bakua su počeli aktivno da kritikuju primetan rast prostitucije u svom gradu.

Ali u zemlji u kojoj je policija ozloglašena zbog korupcije, a prošli pokušaji suzbijanja prostitucije i drugih nezakonitih radnji pokazali su se uzaludnima, stopa uspeha novih specijalnih jedinica ne obećava mnogo. U autoritativnom Azerbejdžanu, policija je dugo pomagala u sprovođenju represije i nadzora disidenata i opozicionih aktivista. Ako ništa drugo, uloga azerbejdžanske policije je upravo poboljšana kako bi se još više mešala u privani život ljudi — a sve to da bi se rešio problem koji nipošto nije nov.

Ustvari, mnogi stručnjaci koji su govorili o nedavnim razvoju događaja slažu se da uvođenje moralne policije verovatno neće dovesti do smanjenja seksualnog rada. Umesto toga, oni kažu, vlati bi trebale da pronađu rešenja za prave razloge koji vode osobe u seks industriju; moraju obraditi osnovne uzroke kao što su nedostatak dobrog obrazovanja, nejednakosti u platama, i loše ekonomske mogućnosti.

A sve to povlači pitanje: Gde je moral u policiji morala?

Ne treba nam policija morala, već moralna policija.

Započnite razgovor

Molimo Vas da se Prijavite se »

Pravila korišćenja

  • Svi komentari se pregledaju. Pošaljite komentar samo jednom jer bi u suprotnom mogao biti prepoznat kao spam.
  • Molimo Vas da se prema drugima odnosite sa poštovanjem. Komentari koji sadrže govor mržnje, nepristojne izreke i lične uvrede neće biti objavljeni.