Da li vidite sve one jezike gore? Mi prevodimo članke Globalnih Glasova da bi svetski građanski mediji bili dostupni svima.

Indijska novinarka iz naroda se suprotstavila lokalnoj samoupravi zbog penzija — i pobedila

Screenshot from YouTube Video

Slika sa YouTube Videa

Ovaj članak se prvo pojavio na Video Volonterima (VideoVolunteers), nagrađivana medijska organizacija međunarodne zajednice sa sedištem u Indiji. Uređena verzija je objavljena u nastavku u sklopu sporazuma o deljenju sadržaja.

Odlučnost jedne žene da dostigne pravdu je donela promenu za skoro 3.000 ljudi u indijskoj državi Bihar. Oni su od vlade dobili svoje zaostale penzije, kada je dopisnica zajednice Video Volonteri zabeležila svedočanstva žrtava, pokazala ih vlastima i mesecima radila na ovom slučaju.

Indija ima niz nacionalnih programa socijalne pomoći, koji se podržavaju iz centra, koji pružaju finansijsku pomoć starijim osobama, udovicama i osobama s invaliditetom u obliku socijalnih penzija. Sistem socijalne sigurnosti u Indiji je žalosno neadekvatan u odnosu na druge zemlje. Na primer, 16,5 miliona starijih osoba (od 65 godina i više) ispod granice siromaštva prima penziju od samo 400 rupija (samo US$6) po osobi mesečno. Dobit je mala, ali korupcija i nemar sprečavaju mnoge od njih da je prime na vreme.

Pre godinu dana, dopisnica zajednice Tanju Devi je snimila video o dugogodišnjim zaostalim penzijama kod invalida, udovica i starijih osoba u Gaunahua, oblast Zapadni Čamparam države Bihar u istočnoj Indiji.

Iako su nekoliko puta slali molbe vlastima, građani Gaunaha još uvek nisu dobili svoje zaslužene penzije. Tada je Bhuri Devi, Tanjuina komšinica i invalid, iznela taj problem Tanjui i pozvala je da preduzme akciju po tom pitanju.

Uticaj: Panzija primljena nakon godinu dana borbe (prevod svega što Bhuri priča u ovom videu možete pročitati ispod navedene izjave, prim.prev.)

Tanju je izjavila sledeće:

Kad mi se Bhuri obratila s ovim problemom, mogla sam da je razumem. Imam muža koji je invalid i ostarelu svekrvu. Znam koliko je važno nekoliko stotina rupija u životu osiromašene osobe. To znači hrana, lekovi i sigurnost.

Uticaj: Panzija primljena nakon godinu dana borbe
Primećeno je u oblasti Zapadni Čamparan, u mnogim selima, da osobe starije dobi, udovice i invalidne osobe moraju da se bore za svoja prava. Dugo godina treba da prođe pre nego što Pančajat počne da radi na njima. Jedna strana tela Bhori Devi iz Rualija Pančajat je paralizovana. U njenoj porodici, pored njena četiri sina, samo njen stari muž zarađuje pare. Ovoj porodici je neophodna penzija. Ali, penzija ne dolazi već godinu dana. U januaru sam o tome napravila video izveštaj.
Koji je vaš problem?
Ja sam invalid; već 12 godina.
Da li dobijate penziju za osobe s invaliditetom?
Gde dobijamo penzije? To se dešavalo, ali je to prestalo. Prošlo je godinu dana.
Niste primili penziju godinu dana?
Da….
Na kakve probleme ste nailazili bez penzije?
Teško je; postoje problemi u svemu kad nema penzije.
Da li ste razgovarali sa službenicima o ne dobivanju penzija?
Razgovarao sam s njim, ali on ne sluša.
Šta je rekao?
On kaže da će se sve srediti; ali se ništa ne događa.
Ja sam to, međutim, videla na drugačiji način, naučila nešto iz ove situacije i čvrsto odlučila da im obezbedim njihove penzije. Onda sam pokazala video službeniku za razvoj. Zatim sam vršila pritisak na osnovu obećanja koje mi je ona dala. 14. maja 2016. godine, svi ljudi koji su bili stari, udovice i nemoćni su dobili svoje penzije. Koliko para ste dobili?
Dobio 5000 rupija.
Kog dana ste ih dobili?
14-og
Pa kako ćete potrošiti te pare?
Iskoristićemo ih za lekove i kućne troškove.
Ranije je problem bio taj da osobe s invaliditetom nisu dobijale penzije. Za to, ti si napravila video i pokazala ga BDO-u. BDO je rekao da će novac uskoro biti isplaćen.
Pa, da li ste dobili novac?
Da, dobili smo novac 13. maja.
Da li ste srećni što ste dobili penziju?
Da, srećni smo što je penzija došla.
To pokazuje da se uz čvrsto uverenje i zajedničke napore mogu naći rešenja za sve probleme. Bhori Devi i Kamleš su morali da iskuse mnoge probleme kad nije bilo penzije. S njima i mnogim drugima, uspeli smo da opet pokrenemo raspodelu penzija. Nadam se da ćete nastaviti da me podržavate u borbama koje tek dolaze. Ja sam Tanju, iz zapadnog Bihara, za ‘Indija za koju se ne čuje’.

Uz odlučnost da postigne pravdu za sve, Tanju je krenula da pokaže svojoj zajednici kako upornost i sklad mogu da donesu odgovornost i promene u vlasti. Ona je snimila video u kojem svedoči nekoliko stanovnika koji su imali problem s penzijama i srela se sa službenikom za razvoj Gaunaha oblasti (BDO), a sa sobom je ponela i video i napisan zahteva za penzije:

Tanju Devi is a Video Volunteers Correspondent from West Champaran, Bihar, India.

Tanju Devi je dopisnik Video Volontera iz Zapadnog Čamparana, Indija.

U početku, BDO je pružao uveravanja, ali nije bilo nikakve akcije s njihove strane. Ali ja sam rešila da rešim pitanje zaostailih penzija. Stalno sam povećavala pritisak na BDO – ponekad s grupom žena, ponekad sama, a ponekad i pokazivanjem slika sastanka u selu koji sam organizovala.

Konačno, nakon pet meseci nemilosrdnih pokušaja i pritisaka zajednice, BDO je bio prisiljen da preduzme nešto, pa je odredio službenike koji su sproveli istragu o akcijama lokalne samouprave i isplati zaostataka.

14. maja 2016. godine, čak 3000 korisnika je pozvano na okupljanje zajednice u Gaunaha i tada su dobili zaostale isplate penzija. “Kupiću obrok i lekove s tim novcem,” rekla je Bhuri, Tanjuina komšinica.

Dok je Bhuri osetila olakšanje zato što je opet počela da prima penziju, trebalo bi postaviti pitanje kako jedan invalid s penzijom od 300 rupija (US$4.50) mesečno pokriva troškove najosnovnijih potreba kao što su zdravstvo, sklonište, struja, odeća, itd. Isto pitanje je i za penziju odf 400 rupija (US$6) koju dobijaju udovice i starije osobe.

Na primer, neuspeh penzionih shema da potpomogne opstanak onima kojima to treba vidi se u ‘revidiranoj’ shemi starosnih penzija. 2008. godine, Vlada Indije je podigla starosnu penziju sa 300 na 400 rupija. Međutim, njena nesposobnost da pokrije najosnovnije potrebe je vidljiva po podacima iz popisa stanovništva iz 2011. godine. Prema tim podacima, više od 11,7 milona ljudi koji imaju više od 70 godina još uvek radi u Indiji, a većina njih je zaposlena s punim radnim vremenom. Od tog broja, 2,5 miliona ljudi ima više od 80 godina, kako dodaje izveštaj.

Dopisnici u zajednici Video Volontera dolaze iz marginalizovanih zajednica u Indiji i snimaju video materijale o pričama koje se ne nalaze u vestima. Te priče su ‘vesti od onih koji ih žive’ i daju snažan lokalni kontekst globalnim ljudskim pravima i izazovima razvoja.