Da li vidite sve one jezike gore? Mi prevodimo članke Globalnih Glasova da bi svetski građanski mediji bili dostupni svima.

Može li film “Elisium” da objasni doseljavanje?

Elisium, film u kome se radnja dešava 2155 godine, a u kome glume Matt Damon i Jodie Foster, napada zdravstveni sistem SAD-a, ali i pruža uvid u imigracioni sistem ove zemlje ako se sprovede kompletna reforma. [Upozorenje: Ovaj članak može sadržati neke spojlere.]

Film, u režiji Neill Blomkampa, se odvija na najsavršenijem lokalitetu pod nazivom Elisium na prenseljenoj i opustošenoj planeti Zemlji.

Matt Damon in his leading role on "Elysium." Photo taken from YouTube.

Matt Damon kao glavni lik u filmu “Elisium.” Fotografija preuzeta sa YouTube.

Elisium se bavi bivšim robijašem po imenu Max (Damon), koga teško zdravstveno stanje prisiljava da traži usluge od kriminalnog političke vođe koji takođe želi da se domogne odličnih zdravstvenih resursa na Elisiumu kako bi pronašli lek za bolesne stanovnike na Zemlji. Oni će se, međutim, suočiti sa korumpiranim ministrom obrane Eliiiuma Delacourtom (Foster), koji neprestano onemogućava stanovnicima (ili kako ih u filmu nazivaju, “ilegalcima”) da uđu u Elisium pod svaku cenu.

Na početku filma, svemirski brod vozi veliki broj imigranata u pokušaju da uđu u Elisium, kada Delacourt naređuje nemilosrdno spuštanje. Iako ne na isti način, sprovođenje policijskih dužnosti je važna stavka u zakonu S.744 od 27. juna 2013, koja ima za cilj da se zaustavi doseljavanje na granici.

Kako Elisium otkriva, čovek bi pomislio da je glavni razlog što ovi “ilegalci” žele da pobegnu sa planete Zemlje to što je život ugodniji na Elisiumu, i može se uporediti s razlogom zašto mnogi imigranti odluče da pređu granicu i pronađu bolji život u SAD-u (Naravno, SAD je “Elisium” za sve imigrante pune nade u inostranstvu).

Film takođe pokazuje da doseljenici odlaze u Elisium da di dobili bolju zdravstvenu zaštitu, ali oni moraju da postanu građani Elisiuma da bi se to dogodilo. U stvarnom životu, mnogo neprijavljenih doseljenika se suočava s istim problemom, jer nemaju pristup zdravstvenoj zaštiti.

Pre ulaska u suštinu rasprave o doseljavanju, blogovi kao što je as ThinkProgress objašnjava da film Elisium ne uspeva da objasni zašto je zdravstvena zaštita bolja na prostornom satelitu nego na Zemlji:

“Međutim, Elisium ne uspeva da postigne nešto što više mislite o tome i ne uspeva u svojoj misiji da kaže istinu vlastodršcima – zbog svoje nesposobnosti da objasni jednostavno pitanje: zašto je zdravstvo loše na Zemlji po kriterijuma u Elisiumu? Film nam na mnogo načina pokazuje da je život u Elisiumu ugodniji i bolji od života na Zemlji, ali Blomkamp fokusira svoju kameru na ljude na Zemlji koji žele da dođu u Elisium uglavnom da bi imali pristup medicinskim uslugama koje mogu izlečiti čak i teške bolesti jednim, brzim skeniranjem.”

 

ThinkProgress dalje navodi:

“I na kraju filma, pobeđuju. Nakon što Spider i Max skinu program iz velikog glavnog kompjutera u Elisiumu koji sve ljude na Zemlji pretvara u njene građane, pa tako mogu da se skeniraju, letilice pune uređaja poleću prema Zemlji gde se ljudi svih rasa, polova, i vera sakupljaju da to iskoriste. Ovde nije u pitanju nestašica medicinskih uređaja. Možda postoje drugi razlozi zašto je zdravstvo ograničeno, ali u filmu nije jasno istaknuto koji bi to razlozi mogli biti.”

 

Primena druge tačke u stvarnom životu može da podrazumeva da će priznavanje doseljeničkog statusa za 11 miliona ljudi u SAD-u osigurati bolji kvalitet života za njih. KakoCentar za Doseljeničku Politiku ističe:

Uključivanje legalnih doseljenika u zdravstveni sistem ne samo da jača sistem, već je i osnovni deo njihove integracije u američko društvo. Pored toga što rade, plaćaju poreze, i uče engleski, legalni doseljenici bi trebali biti u stanju da plaćaju svoj deo i da imaju odgovarajuću zdravstvenu zaštitu kao i svi drugi.”

Na pitanje da li film prikazuje kako će izgledati uslovi za ljude za 140 godina, Blomkamp odgovara: “Ne, ne, ne. To nije naučna fantastika. To se dešava danas, sada.” U pogledu doseljavanja, Blomkamp možda nije tako daleko od istine.

Film počinje tako što mlađi Max zamišlja život u Eliisiumu, dok mu njegova brižna dadilja objašnjava da mu je u životu predodređeno da postigne veće ciljeve – sve se to govori na španskom jeziku.

Elisium oslikava Sjedinjene Države kao zemlju koju su preuzeli Latinosi, i čiji je de jure jezik španski, gde se znakovi u lokalnim kancelarijama i fabrikama sastoje od velikih natpisa na španskom, a i sprovodjenje zakona nazivaju “Policía.”

Mnogi stručnjaci smatraju da će do 2050 godine, Latinoamerikanaci i druge obojene zajednice postati većina u Americi, tako da nećemo morati da čekamo do 2154 da bi videli da će se to obistiniti. Možda bolje rešenje predstavljaju uputstva o planu za građanstvo za sve one koji žele da postanu građani SAD-a, nego pogled na strašnu planetu Zemlju (ili u ovom slučaju, SAD), i samo tada bi se postigao neki napredak u godinama koje dolaze.

Na kraju, postoji još jedna stvar koju takođe možemo zaključiti iz filma, a to je da nijedno društvo, koliko god savršeno namerava da bude, ne može zažmiriti na njegove stanovnike i njihove potrebe –a rešavanje slučaja doseljavanja je prvi korak ka razumevanju ljudskih priča.