Ilustracija: Erik Retana
Ovaj članak je napisao Leonardo Oliva, član uredništva CONNECTAS-a i ponovo ga objavljuju Globalni glasovi u okviru medijskog partnerstva.
Kada su avioni američkog vazduhoplovstva oborili tri „neidentifikovana leteća objekta” u februaru, termin NLO je bio popularan na Tviteru pre nego što ga je zamenio Superboul. Ovi čudni NLO-i su podstakli teorije zavere i natprirodnih sila o vanzemaljcima koji dolaze da osvoje Zemlju. Međutim, kako je sekretarka za štampu Bele kuće Karine Žan-Pjer morala da pojasni, „nema nikakvih naznaka o vanzemaljcima ili vanzemaljskim aktivnostima” u otkrivenim objektima.
Ove misteriozne epizode su nastale nakon što su SAD oborile kineski balon od 60 metara 4. februara nakon što je on leteo na 18.000 metara iznad većeg dela teritorije SAD. Događaj je izazvao bes Vašingtona prema Pekingu, optuženom da je koristio ove balone kao deo špijunskog programa. Reagujući na to, Kina je tvrdila da su Sjedinjene Države više od deset puta za godinu dana, narušile kineski vazdušni prostor balonima, što je podstaklo diplomatsku eskalaciju koja je izazvala najveću krizu između dve sile u poslednjoj deceniji.
Kinesko-SAD eskalacija dolazi u trenutku kada se 24. februara obeležava godišnjica ruske invazije na Ukrajinu, koja je Istočnu Evropu dovela u rat i svet na ivicu katastrofe.
Dok bombe nastavljaju da eksplodiraju u ukrajinskom regionu Donbas, i usred izgleda za „Hladni rat” između Sjedinjenih Država, Kine i Rusije, Latinska Amerika posmatra te oružane, diplomatske i komercijalne konfrontacije izdaleka. Ta udaljenost sa koje latinoameričke zemlje gledaju na sukob dovela je do nedavnog poziva ukrajinskog ministra inostranih poslova Ditra Kulebe da odustanu od svoje „neutralnosti”.
„Pozivamo sve lidere latinoameričkog i karipskog regiona da ostave po strani tu takozvanu neutralnost i stanu na pravu stranu istorije”, rekao je on iz ukrajinske prestonice u videokonferenciji sa novinarima iz regiona.
Stav latinoameričkih lidera
Ova daleka, ili bolje rečeno dvosmislena pozicija bila je očigledna na sastanku američkog predsednika Džoa Bajdena i brazilskog predsednika Luiza Inacia Lule da Silve u Vašingtonu, 11. februara. Tamo, daleko od toga da je pristao da se pridruži rukovodstvu američkog predsednika u ujedinjenju svetske zajednice protiv ruske invazije, novoizabrani brazilski predsednik ponudio se kao lider „mirovnog kluba” koji bi uključivao zemlje kao što su Indija i Kina za rešavanje sukoba između Rusije i Ukrajine.
Dve nedelje ranije, Lula je odbio zahtev nemačkog premijera Olafa Šolca, koji je bio u zvaničnoj poseti Brazilu, da pošalje municiju Ukrajini. On je rekao da ne želi da „isprovocira Ruse” i dodao da je „Rusija napravila grubu grešku narušavanja teritorije druge zemlje. Međutim, verujem da kada neko ne želi da [diskutuje], niko od nas ne može da [govori].”
Lulain neintervencionizam poklapa se sa stavom većine latinoameričkih zemalja od kada je Rusija napala Ukrajinu pre godinu dana. Osim Nikaragve, Kube i Venecuele, i u manjoj meri Bolivije, koja je odobrila invaziju, ostale vlade su izabrale da ostanu što je moguće podalje.
Latinskoj Americi su potrebne investicije i nije važno da li dolaze iz Rusije, Kine, Sjedinjenih Država, Evropske unije ili bilo koga. Ne smeš da se svađaš ni sa kim.
Sa svoje strane, međunarodni analitičar Vanni Pettina slaže se da u Latinskoj Americi postoji „izvesna hladnoća” u vezi sa ratom u Ukrajini. I on to objašnjava u istorijskom aspektu: da Rusiju vidi kao protivtežu severnoameričkoj hegemoniji. Petina, koji je istraživač u Centru za istorijske studije na Koledžu Meksika, tvrdi:
Ovaj antiimperijalizam se automatski aktivira u prisustvu intervencije SAD, ali ne i kada druga sila krši međunarodno pravo.
Dok Rusija nije odlučila da izvrši invaziju na ukrajinsku teritoriju, vlada Vladimira Putina zadržala je određeno prisustvo u Latinskoj Americi, što neki vide kao relevantno, a drugi minimiziraju. Bivši čileanski ambasador u Moskvi, Pablo Kabrera, kaže: „Nikada nisam smatrao da Rusija ima veoma snažan uticaj mimo prodaje vojnih zaliha nekim zemljama. To je imalo možda veći uticaj tokom Hladnog rata, ali ga je posle izlaska sa Kube i relativnog angažovanja u Venecueli izgubilo.” Hutin, s druge strane, ipak ceni rusko prisustvo u regionu, iako priznaje da je na diplomatskom nivou izgubio uticaj posle invazije na Ukrajinu. On dodaje:
Ali u komercijalnom smislu, rekao bih da Latinska Amerika i dalje ima dobar odnos sa Rusijom. Slučaj đubriva koje Moskva prodaje Brazilu je prilično poznat, i neće prestati da ga prodaje Brazilu.
Prilagođavanje promenljivoj geopolitičkoj stvarnosti
Izgleda da Latinska Amerika održava tu tešku političku ravnotežu da bi izbegla otuđivanje bilo koje sile. Međutim, posle godinu dana rata koji je delovao kratkog daha i sada preti da se proširi vremenom (i prostorom?), svet okreće oči ka misterioznim kineskim balonima koji su, navodno, takođe nadletali druge zemlje kao što je Kolumbija.
Mogu li latinoameričke vlade da nastave da gledaju kroz dvogled na ove sukobe između sila, a da ne budu uvučene u jednu ili drugu poziciju, kao što su to uradile pred bombama u Istočnoj Evropi? „Svima je u interesu da višedecenijsko takmičenje između Sjedinjenih Država i Kine ne eskalira, kao što se desilo bar od Trampovog predsednikovanja, na put sve otvorenijeg neprijateljstva”, odgovara Petina.
Povratak globalnoj segmentaciji u blokove koji smanjuju prostor za autonomiju i primoravaju zemlje da se usklade sa jednom ili drugom opcijom je scenario koji istorijski nije naklonjen Latinskoj Americi.
Bivši ambasador Kabrera smatra da je, suočena sa ruskom invazijom, Latinska Amerika ispoljila „ideološke podele koje ne odgovaraju humanitarnoj katastrofi kao što je ova”. I da je „u skladu sa svojom tradicijom trebalo da ima zajednički stav suočena sa ratom, pridržavanjem međunarodnog mira i bezbednosti”. Kabrera se kladi da će 2023. godine region usvojiti ovakav stav suočen sa mogućim produženjem sukoba čiji kraj, međutim, ne vidi tako daleko.
Za sada će, kao što Hutin predviđa, „verovatno će doći do velike vojne eskalacije ruskih trupa u narednim nedeljama”, upravo na prvu godišnjicu napada koji su odmah i nedvosmisleno osudile samo Sjedinjene Države i Evropska unija. Kina je sa svoje strane prvobitno usvojila daleku poziciju, koja je danas sve bliskija Moskvi, istovremeno šaljući špijunske balone (koji su meteorološke prirode, prema Pekingu) da lete iznad američkog neba, izvodeći preteće vojne vežbe na Tajvanu i vodeći trgovinski rat sa Sjedinjenim Državama bez pobednika na vidiku.
Postoje, kako je naučnik Enrike Gomáriz Moraga napisao, znaci globalne transformacije ka bipolarnom svetu. Onaj u kojem novi evroazijski centar moći, zasnovan na autoritarizmu, nastoji da raseli staru, usredsređenu na Atlantsku alijansu i demokratiju zapadnog stila. U tom kontekstu, latinoameričke vlade moraju da odluče da li će nastaviti da hodaju po žici dvosmislenosti, uz opasnost da će ih odneti vetrovi novog hladnog rata.
Glavne Priče iz Sveta
Započnite razgovor
Ova stranica je licencirana pod Neka prava zadržana