Da li vidite sve one jezike gore? Mi prevodimo članke Globalnih Glasova da bi svetski građanski mediji bili dostupni svima.

Mladi, tehnologija i velški jezik

Ovaj post je deo posebne Global Voices serije Velški jezik i digitalni mediji u saradnji sa Hacio'r Iaith.

Prema Uneskovom Altlasu svetskih jezika koji su u opasnosti velški jezik je “ranjiv”. Najnoviji popis čiji rezultati su dostupni(2001) pokazuje da se broj ljudi koji ga govori stabilizovao nakon dekada smanjivanja broja govornika.

Razvoj srednjoškolskog obrazovanja u Velsu je značajno doprineo toj stabilizaciji. Rezultati popisa nakon 1971 pokazali su procentualni porast broja mladih, mlađih od 25 godina koji govore velški dok je prema procenat starijih od 25 godina koji koriste velški opao. Ovi mladi govornici engleskog i velškog su stoga kritični prema budućnosti velškog jezika, u smislu upotrebe i vrednovanja jezika i u smislu prenošenja budućim generacijama.

Gledajući unapred

Ovo povećanje procenta mladih koji govore velški se podudara sa nekim dubokim tehnološkim transformacijama. Kao razvijena i relativno bogata zemlja,Vels je bio u mogućnosti da prati i usvaja nove tehnologije kako su se pojavljivale.

Mnogi od ovih mladih govornika su odrastali ne poznajući svet bez upotrebe Interneta i mobilnih telefona. Za njih “novi mediji” nisu ništa noviji televizija, radio ili bioskop, to je deo njihovog svakodnevnog iskustva i svakodnevnog života. Iako upotreba velškog jezika putem ovih tehnologija neće sama po sebi spasiti jezik, njegova neupotreba putem istih bi ga sigurno degradirala u očima mladih

Uprkos sve većoj svesti o značaju mladih i tehnologije za budućnost velškog jezika, postoji jako malo podataka o tome. Ovaj nedostatak dovodi do problema u praćenju trendova, identifikovanju potreba, planiranju intervencija i kreiranju politika.

Nedavno sam sarađivao sa Delyth Morris i Cynog Prys sa Bangor Univerziteta u maloj studiji finansiranoj od strane Odbora za Keltske studije Velškog Univerziteta. Studija je istražiavala upotrebu sajtova za društvenu komunikaciju – kao što je Facebook – od strane mladih u Srednjim školama u Velsu koji govore velški i imaju od 13 do 18 godina. Iako je ova studija obuhvatila samo 200 učenika iz četiri škole daje neki inicijalni uvid u stavove i upotrebu velškog jezika u ovim popularnim aplikacijama.

Svi ovi učenici potvrdili su da imaju pristup Internetu kod kuće i neki su takođe imali pristup Internetu na svojim mobilnim telefonima ili media plejerima. Upotreba društvenih mreža bila je sveprisutna, samo šest od 200 učenika izjansilo se da nikada nije koristilo ni jednu društvenu mrežu. Facebook je koristilo 87% učenika, YouTube 76% a MSN 70%. Ni jedna druga društvena mreža nije korišćena od strane više od 20% učenika.

Mladi u Velsu i tehnologija

Facebook je očigledno bio popularan među mladim ispitanicima; bio je povezan sa zrelošću i prepoznat kao jedan od retkih web sajtova gde se koristi velški (citati prevedeni sa velškog):

Naš Facebook je velški deo Interneta, gde naši prijatelji komuniciraju na velškom.

Upotreba jezika od strane posmatranih učenika na Facebook-u je bila komplikovana i uslovljena velikim brojem različitih faktora, ali samo nešto više od 44% njih je reklo da bi radije koristilo velški ili bi koristili velški i engleski podjedanko na Facebook-u. Iako se ovaj procenat može činiti nizak, većina učenika iz dve škole iz jugoistočnog Velsa dolazi iz porodica koje ne govore velški i u jednoj školi samo 12% učenika izabralo je velški kao prvi jezik.

Generalno čini se da izbor jezika koji mladi koriste u komunikaciji na društvenim mrežama uglavnom prati njihove modele upotrebe jezika van mreža.:

 Kada sam se registrovao na Facebook, neki od mojih prijatelja iz Velsa su bili tamo, i samo oni su bili tamo,tako da sam pričao na velškom sa njima i to se nastavilo.

Čini se da nema ničega posebno značajnog u vezi činjenice da ovi učenici komuniciraju preko društvene mreže što utiče na njihovo ponašanje pri upotrebi jezika. Korišćenje (ili ne korišćenje) velškog u društvenim mrežama je jednako prirodno kao i njihova upotreba velškog u svakodnevnim interakcijama.

Iako su ovi rezultati ohrabrujući,važno je shvatiti da društvene mreže predstavljaju samo jedan od načina upotrebe novih tehnologija. Nismo predvideli sistematično istraživanje širih pitanja, ali neki od učeničkih komentara su dali i šire odgovore:

… nakon što napustimo školu svaki kompjuter koji vidimo funkcionisaće na engleskom. Ukoliko naučimo kako da ga koristimo na velškom biće mnogo teže koristiti ga na engleskom, jer nećemo razumeti značenje reči.

Ukoliko ova izjava predstavlja generalni stav mladih koji govore velški, onda se čini da dok god velški ima značajnu ulogu u društvenoj interakciji na mreži,neće biti u mogućnosti da obezbedi značajniju ulogu kao jezik tehnologije. Opažanja,stavovi i postupci ovih mladih, tehnološki pismenih govornika Velškog će biti ključni za određivanje da li se ova šira uloga može postići u budućnosti.

U međuvremenu, inicijative sa ciljem ohrabrivanja mladih da koriste velški u tehnologiji se uvode.
U ovom video zapisu na primer,postavljenom na YouTube od strane ,mladi u Caernarfon učestvuju u dvojezičnoj velško/engleskoj radionici pod nazivom Coderdojo: