Film Anđeline Džoli “U zemlji krvi i meda”, u kojem se radnja dešava u Sarajevu za vreme rata u Bosni, primljen je sa dosta publiciteta na Balkanu, podjednako pozitivnog i negativnog, dosipajući ulje na vatru na već postojeću debatu o zaveštanju krvoprolića koje se desilo na tlu bivše Jugoslavije 1990.godine
Izgleda da mnogi koji su uzeli učešća u diskusiji o filmu nisu u stvari ni imali prilike da ga pogledaju.
Bloger iz Belgrada Viktor Markovic napisao je na svom beogradskom blogu :
Za početak rekao bi da iako je označen kao “ propagandni film” naglasio bi da je propaganda zakazala na samom početku jer je bilo veoma teško pronaći film i videti ga. Kao da se prikazuje u samo nekoliko bioskopa na svetu-mogu reći da zbog veoma lošeg marketing film je sramota sa stanovišta pristojen propagande. […]
Bloger iz Engleske Marko Attila Hoare napisao je na svom Greater Surbiton blogu:
Režiserski debi Anđeline Džoli,”U zemlji krvi i meda” teško je pogledati jer u Engleskoj nije objavljen i izgleda da nema nikakve informacije, kako na zvaničnom sajtu filma niti u bilo kojoj kritici objavljenoj o filmu u Engleskoj, kad i gde će biti . Prva tri dana ove nedelje koja sam proveo u Vašingtonu saznao sam da se film više ne daje u gradu i da Amazon.com nemože da mi proda download filma jer je moja debitna karitica imala englesku adresu. Uspeo sam da odgledam film ali nažalost samo verziju na engleskom jeziku-putem linka postavljenog od strane prijatelja na facebook-u.
Čudno je zašto je ovaj film nedostupan uzimajući u obzir široki publicitet koji je stekao, kontraverzu koja ga okružuje i slavu i popilarnost režisera. […]
Bloger iz Engleske Alan Jaksic sa sajta Balkan Anarchist, koji je opširno blogovao o filmu,svesno ga nije odgledao u potpunosti :
[…] Nisam gledao film; video sam samo inserte na YouTube.Nisam baš siguran da želim da ga pogledam — ne zato što se plašim da će me duboko uvrediti već zato što nemam volje da gledam ratni film sa toliko emotivnog naboja bez obzira gde se radnja filma odvija! […]
Markovic je ovako iskomentarisao prikaz rata od strane Džolijeve:
[…] Postoje zaista neke uznemirujuće scene u filmu. Između ostalog one su u najvećoj meri i uznemirile javno mnjenje Srbije,jer je za javno mnjenje Srbije neprihvatljivo da je bilo ko na srpskoj strani bio surov u tolikoj meri.Nažalost verujem da je stvaran rat bio daleko suroviji i uznemirujući nego što to bilo koji film može da opiše. […]
Ovde imate mišljenje Hoare o filmu :
[…] Međutim,užas i nasilje prikazani ovde nisu kao iz stripa. Neizbežno,ovaj film se našao pod udarom “Velikih Srba”,lobija koji negira postojanje genocid,kao navodno anti -srpski i koji oslikava Srbe kao čudovišta. Film je anti-srpski na isti način kao što su to filmovi “Šindlerova lista” ili “Pianista” anti-Nemački. […]
Bloger iz Australije Ina Vukic je napisala u svom postu o filmu:
[…] U svojoj celokupnoj istoriji stvaranje filma se svodilo na oslikavanje kako stvarnih tako i izmišljenih događaja. Džolijeva je iznela stvarnu priču o hororu ispričanu preko izmišljenih likova.U tome nema propagande.Pa i da je u pitanju propaganda više nego je krajnje vreme za tako nešto jer pravda još uvek nije zadovoljen prema nevinim žrtvama, naručito prema žrtvama silovanja u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. […]
Jaksic objašnjava zašto mnogi u Srbiji smatraju film uvredljivim:
[…] Mnogi od Srba osećaju da film podstiče duboko negativnu,medijsku sliku o našem narodu,na koju su zapadni gledaoci navikli tokom devedesetih,kao naciji surovih,sadističkih ,ratnih kriminalaca, odlučni da sprovedimo etničko čišćenje i kao takvi izjednačavani sa nacistima iz II svetskog rata!Sad, ne poričem ozbiljnost i težinu svih optužbi za ratne zločine prema srpskim liderima,političkim i vojnim,koje su uticale da ljudi stvore negativnu sliku o nama kao narodu. Međutim mora se imati u vidu da je celokupno negativno izveštavanje o Srbima tokom devedesetih stvorilo kod Srba,kako u Srbiji tako i u dijsapori,osecanje dehuumanizacije,demonizacije ali najviše od svega osećanje neshvaćenosti od ostatka sveta. […]
Ipak,ono što zaista vređa i frustrira veliki broj Srba, bezobzira da li smo odgledali film u celini ili samo klipove, je što film uglavnom oslikava patnje jedne strane u ratu,preciznije bošnjačke strane. To ne znači da se protivimo produkciji bilo kog filma koji bi prikazao Bošnjake kao glavne žrtve, na kraju krajeva veoma su nastradali tokom rata od 1992 do 1995, niti bi trebalo to da poričemo. Međutim ono što smeta velikom broju Srba što se tako malo zna o stradanjima Srba i drugih tokom konflikta devedesetih godina. […] Naravno,mi Srbi svesni smo ratnih zločina učinjenih od strane pripadnika našeg naroda prema pripadnicima drugih naroda i mnogi od nas se osećaju posramljeno zbog svega toga.Ali, takođe smo zabrinuti za sudbine žrtava pripadnika srpskog naroda nastalih tokom istih sukoba i čini nas nezadovoljnim kako malo se čak i danas zna o njima. […]
Markovic, zauzvrat objašnjava zašto je pogrešno tretirati film kao “anti-Srpski film”:
[…] Da, u filmu su jedino vojnici srpske vojske oslikani kao loši momci.Ali,iako je teško za većinu Srba da to shvate ta činjenica na čini sama po sebi film anti-srpskim.To je zato što-da li ste spremni za ovo-jedan srpski vojni odred ne predstavlja celokupnu srpsku vojsku a kamoli celokupan srpski narod. Ali ovo je zamka u koju većina srpske populacije ima tendenciju da upadne : branimo se čak i ako nas niko stvarno ni ne napada i čineći to završimo braneći stvarno loše momke-ratne zločince. […]
Jaksic takođe piše “o tendenciji svih balkanskih nacija da se osećaju uvređenim osećajem za žrtve drugih nacija”:
[…] Mnogo puta ,dok sam surfovao netom,čitao poruke na raznim Ex-Yu forumima, komentare ispod YouTube videa i stranica za diskusiju Vikipedijinih članaka, video sam kako se lako osećaju uvređenim Srbi kada čuju da ih Hrvati optužuju za ratne zločine i obratno. I ne samo da skorašnji konflikti izazivaju žestoke rasprave nego čak i različite interpretacije daleke prošlosti,kao što je različito viđenje Srba i Bošnjaka na vladavinu Otamanskog carstva na Balkanu mogu da prouzrokuju osećaj uvređenosti. I kao što možemo da vidimo i kroz prijem film Džolijeve “U zemlji krvi i meda”, čak i filmovi stranaca mogu da uvrede lokalne nacije a ne samo komentari na YouTubu!
Vukic se nada da će film pokrenuti više istraga i postupaka prema svim silovateljima iz rata u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.:
[…] zato i kažem : “Bravo za tebe , Anđelina! Sad napravi film o hiljadama i hiljadama žrtava silovanja u Hrvatskoj zato što hrvatske žene koje su silovane od Srba tokom devedesetih tokom rata još uvek čekaju pravdu. […]
Markovic ističe da će film teško služiti kao završni argument u ovoj bolnoj posleratnoj debati:
[…] Stvar koja me najviše intrigira, i znam da nisam jedini je-na koji način je ovaj film trebalo da doprinese pomirenju? Sto je po izjavama Džolijeve bio cilj sa ovim filmom.[…]