Kasike Kalan Nibonriks Kajman (Poglavar Robert Perman, levo) i Kasikejani KaikoTekina (Poglavarka Ronalda Perman, desno) naroda Jameje Guani Taino (Jamajčanski Kolibri Taino narod). Fotografija dobijena od Poglavarke Perman, koristi se uz dozvolu. Slika u pozadini sa Canva Pro.

Autori Stefani Lokman, Kendis Stjuart i Semjuel Suknandan

Ova priča je objavljena uz podršku novinarske stipendije Caribbean Climate Justice, koja je zajednički poduhvat organizacije Climate Tracker i Fondacije za otvoreno društvo.

Kako navodi Commonwealth Fund, klimatski događaji koji izazivaju uništavanje, gubitak i raseljavanje ljudi „ponekad mogu dovesti do niza problema sa mentalnim zdravljem, od anksioznosti i osećanja bespomoćnosti do depresije, posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP) i samoubilačkih misli“. Ovi i drugi problemi su od velike važnosti za autohtone zajednice u Surinamu, Jamajci i Gvajani.

„Došla sam do tačke kada više ne znam šta da radim“, kaže J.A., domorodačka žena iz Surinama koja je želela da ostane anonimna. „Prvo, neprekidno pada kiša i svi naši usevi su poplavljeni. Sada je vreme izuzetno suvo i zemlja je postala neplodna, a opet, naši usevi se ne mogu požnjeti. Zatim, s druge strane, temperature su toliko visoke da je čak i voda u reci presušila, na šta nismo navikli. Jednostavno sam umorna.“

Uprkos problemima sa mentalnim zdravljem, ova 35-godišnja majka četvoro dece je skupila hrabrost da podeli svoju priču. Pošto živi sa partnerom i decom na selu, njena porodica za život zavisi od tradicionalnih praksi kao što su ribolov, lov i poljoprivreda. Ovaj način života, gde znanje predaka igra ključnu ulogu, ozbiljno je ugrožen klimatskim promenama. Tradicionalno znanje o tome kada se usevi mogu saditi kako bi se garantovala uspešna žetva postaje sve manje tačno zbog promena klime i vremenskih obrazaca. Kao rezultat toga, žanje se manje useva, nije zagarantovana sigurnost hrane, a visoke temperature izazivaju još više nevolja.

Pitanja mentalnog zdravlja u vezi sa klimatskom krizom često se zanemaruju, iako su istraživanja pokazala da su posledice globalnog zagrevanja povezane sa visokim nivoom stresa i lošim mentalnim zdravljem. Kao i ostali seljani, J.A. se teško prilagođava. Višestruke propale žetve i nestašice hrane otežale su izdržavanje njene porodice: „Situacija je nepodnošljiva“, kaže ona slabim glasom. „Stres je čak počeo da utiče na moj odnos sa mužem.“

Negativni uticaji klimatskih promena na mentalno zdravlje, posebno kada je u pitanju odnos koji autohtone zajednice imaju prema zemlji, poznati su za Kasikejani KaikoTekina (Poglavarka Ronalda Perman) iz naroda Jameje Guani Taino (Jamajčanski Kolibri Taino narod). „Suština onoga što smo mi je vezana za zemlju“, objašnjava ona. „To uključuje našu hranu, kulturne i ceremonijalne prakse. Dakle, kada dođe do prekida ove veze zbog raseljavanja koje je prvenstveno uzrokovano događajima klimatskih promena, to pogađa naš način života, u svakom pogledu.“

Prema tome, zbog klimatskih promena, sve na šta je Taino narod Jamajke navikao promenilo se – iz mnogo razloga. „Događaji klimatskih promena kao što su uragani – Gilbert (1988) i Ivan (2004) – izazvali su nepopravljivu štetu gde su ljudi izgubili svoje domove, porodicu i svoj ukupan način života“, nastavlja ona. „To je izazvalo prekid veze usled raseljavanja i gubitka naših domova, naše zemlje i načina na koji radimo stvari. Kada morate da se preselite i počnete ispočetka, to je traumatično. Ne samo za nas kao Taino narod, već za bilo koga.“

Erozija obale je takođe uticala na zajednicu, jer je plaža Helšair u Portmoru, Sveta Katarina, postala senka one nekadašnje. „Mnogo se bavimo pecanjem“, objašnjava ona, „ali sa porastom nivoa mora, ta aktivnost je ozbiljno pogođena. Kao starosedeoci, mnogi od nas su nekada živeli duž obale, ali više ne. More je preuzelo kopno.“

Ova vrsta traume, dodaje poglavarka, „u suštini prisiljava sve pogođene ljude, posebno starosedeoce, da za sobom ostave onaj život koji poznaju. To je bio život u kome su bili povezani sa svojim precima.“ Razumljivo, mentalni napor zbog potrebe da se selite i izgradite novu vezu sa novim prostorom može biti iscrpljujući i doprineti „generacijskoj nepovezanosti“.

Dodatni stres često izaziva potreba da se prilagode neke od ceremonijalnih praksi ovih ljudi u novim prostorima koje zauzmu – a događaji klimatskih promena mogu otežati očuvanje tradicija njihovih predaka. „Kada smo sa našim narodom“, objašnjava ona, „naše ceremonijalne prakse se smatraju normalnim jer su unutar našeg prostora. Kada smo raseljeni, osobe koje nisu upoznate sa našom kulturom smatraju je zlom i vradžbinama, koje se ne odobravaju u ovoj zemlji. Dakle, prvi put kada nas neko vidi kako plešemo oko onoga što njima izgleda kao kamen, i kako pevamo naše pesme, automatski nas kategorišu kao radnike koji se bave vradžbinama. To je daleko od istine.“

Prema izveštaju iz 2022. godine, zakon iz kolonijalne ere koji kriminalizuje Obeah i Myalism rituale ostaje na snazi na Jamajci. Iako se zakon obično ne primenjuje, kazne za njegovo kršenje uključuju zatvor u trajanju od godinu dana.

Poglavarka je ispričala incident u kojem njen komšija nije dobro reagovao na zvuk guamo (školjke) njene porodice. „Tamo gde ja živim, postavljamo tanjir za duhove kad god jedemo. Šta god jedemo, to delimo sa našim precima. Dakle, imamo mali tanjir na koji stavljamo hranu i zahvaljujemo se. Ujutru pozdravljamo sunce, a tanjir dajemo najvećem drvetu koje vidimo. U toj istoj praksi, duvamo naš guamo u četiri pravca. Tu rizikujemo da nam se nepravedno sudi. Morali smo da se prilagodimo tako što sad to radimo kada je pun mesec i mlad mesec da bismo smanjili šanse da nas vide i osude,“ rekla je ona.

Kada je u pitanju sadnja, ona je takođe pribegla skraćivanju prakse u kojoj se biljkama daje pre nego što se od njih uzima. Sada ona peva i maskira svoje reči tako da drugi to ne shvate. „Biti u takvoj situaciji je neprijatno i udaljava nas od naših pravih korena. Morali smo da se stvarno prilagodimo jer smo zajednica u rasejanju. Događaji klimatskih promena odigrali su veliku ulogu u tome.“ Uprkos izazovima, Kasikejani KaikoTekina uporno naglašava da njena zajednica mora biti priznata i poštovana kao starosedelačka grupa.

„Sve je to povezano sa pravima starosedelaca“, nastavlja ona. „Kada bismo bili na pravi način priznati kroz politiku [i] kada bi se sprovelo odgovarajuće obrazovanje i senzibilizacija naših sunarodnika, mentalni napor usled događaja klimatskih promena ne bi bio tako veliki.“ Ona smatra da potrebno priznanje uključuje davanje prioriteta konkretnoj pomoći za raseljavanje i zaštitu ceremonijalnih praksi: „Jamajka je potpisnica ILO 169 (Konvencija o starosedeocima i plemenskim narodima iz 1989. godine), ali je na listi zemalja koje je nisu ratifikovale. Ako je ne ratifikuju, to znači da mi nemamo prava kao starosedeoci, pa stoga ne možemo tražiti klimatsku pravdu ili bilo kakvu drugu pravdu za sebe.“

ILO 169 je glavna obavezujuća međunarodna konvencija koja se tiče autohtonih i plemenskih naroda i preteča Deklaracije UN o pravima starosedelačkih naroda. Klimatska pravda, kada se radi o problemima mentalnog zdravlja autohtonih naroda uzrokovanih klimom, ukorenjena je u toj konvenciji.

Uprkos neizbežnoj traumi, zajednica KaikoTekina pronalazi utehu i isceljenje u aktivnostima poput njihove Nove godine i drugih sezonskih proslava, kao i u organizovanju i aktivnom učešću u događajima koji senzibiliziraju širu javnost kroz priču o Prvom narodu. „U događaje čiji smo domaćini“, objašnjava ona, „uključujemo škole, kao i javni i privatni sektor. Jedna od naših manifestacija, koja se održava svake godine u martu, bavi se zaštitom naših reka. Ove godine smo govorili o klimatskim promenama i vraćanju Atabeju (Majci Zemlji). To je za nas bilo od suštinske važnosti zbog odnosa koji imamo sa zemljom. Umesto da čuvamo ovo znanje u našim zajednicama, mi [podučavamo] javnost o tome kako vraćamo [i] održavamo naše tradicije bez proganjanja.“

U međuvremenu, Gvajana je dom za 68.000 (Amerindijanskih) starosedelaca, koji su među onima koji doživljavaju različite uticaje klimatskih promena na mentalno zdravlje. Udruženje amerindijanskih naroda (APA) Gvajane saopštilo je da se domorodački lideri bore da pronađu načine da održe zajednice koje se suočavaju sa ovim fenomenom.

Fej Stjuart, službenica za politiku APA, rekla je da su izazovi mentalnog zdravlja u zajednici direktan rezultat mnogih prepreka koje im klimatske promene postavljaju. „Nedavna suša dovela je do spontanog sagorevanja i, u nekim slučajevima, namernih požara na poljoprivrednim imanjima gde su usevi uništeni. Zemlja ostaje isušena, a poremećaj ekosistema [doveo je] do invazija divljih svinja u mnogim zajednicama koje se oslanjaju na poljoprivredu.“

APA je takođe dobila izveštaje o migraciji riba zbog niskih vodostaja, što ozbiljno ugrožava sigurnost hrane u tim oblastima. Takođe je prijavljeno da su vodeni tokovi zagađeni, što ugrožava dnevnu potrošnju.

Tokom 2021. godine, preko 36.000 domaćinstava iz 300 zajednica bilo je pogođeno obilnim padavinama. Godinu dana kasnije, još uvek su se borili da se oporave. Stjuart je rekla da klimatske promene mogu takođe biti uzrok porasta malarije i denga groznice – dve bolesti koje prenose komarci i koje su endemske za unutrašnjost zemlje tokom kišne sezone – iako APA ne poseduje materijalne dokaze koji bi to potvrdili.

Aktivista starosedelačkog stanovništva Gvajane Majkl Mekgarel slaže se da su autohtoni narodi na globalnom nivou među najugroženijim od strane štetnih uticaja na mentalno zdravlje koji su posledica klimatskih promena, posebno zato što postoje dokazi da klimatske promene utiču na pristup domorodačkih naroda adekvatnoj količini i kvalitetu hrane. „Trenutno“, kaže on, „suša ima ogroman uticaj na Prvi narod Gvajane, a u prošlosti su poplave opustošile sela, što je pogodilo njihovo snabdevanje hranom [pošto] se većina njih bavi poljoprivredom. To utiče na njihovo mentalno zdravlje i opšte blagostanje, kao i na njihovo znanje, duhovnost, kulturu i socio-ekonomske prilike.“

Domorodački narodi nastavljaju da pozivaju na klimatsku akciju koja bi osigurala čitav niz njihovih inherentnih prava, kao što je potvrđeno u Deklaraciji Ujedinjenih nacija o pravima domorodačkih naroda i članu 35 Ustavnog zakona iz 1982. godine. Ostaje da se vidi kako će se ovo rešavati na konferenciji COP28.