Ovaj članak, koji je napisala Karoli Čanona, prvo je objavljen na Cari-Bois Environmental News Network a uređena verzija se ponovo objavljuje ovde u sklopu ugovora o razmeni sadržaja.
Nauka nam govori da ponori ugljenika određuju kvalitet samog našeg postojanja, a ipak, prosečan stanovnik Belizea bi imao teškoće da ih identifikuje. Ovo će morati da se promeni ako Beližani žele da nastave pobedničku priču o Koralnom grebenu Belizea.
Iskorištavanje plavog ugljenika, koji se nalazi u okeanu, priobalnim močvarama i koritima morske trave i njihovim sedimentima, koji premašuju šume na planeti u stopi sekvestracije, zahtevaće ambicioznu politiku očuvanja u cilju održavanja i obnavljanja priobalnih i morskih ekosistema kako bi se ublažili katastrofalni efekti klimatske krize. Međutim, da bi takva politika bila realizovana, Beližani će morati da predvode promenu.
Potreba za velikim ambicijama
Od kontinentalnih zemalja Karipske zajednice (CARICOM), Belize je u žarištu biodiverziteta Mezoamerike. Da bi zaštitila veliki biodiverzitet, naciji kao što je Belize takođe su potrebne velike ambicije, posebno kada je u pitanju hvatanje u koštac sa ogromnim problemima poput nesrazmernih efekata ekoloških dugova usled klimatskih promena. Već je bilo inovativnih koraka. Strategije za očuvanje zadivljujućeg kopnenog i vodenog biodiverziteta Belizea nisu ništa novo za ovu zemlju, koja je prva odredila Zaštićeno morsko područje (MPA) u Centralnoj Americi sa Prirodnim spomenikom Half Moon Caye 1982. godine – prvo zaštićeno područje u Belizeu.
Obdaren sa tri od četiri atola zapadne hemisfere i drugim po veličini neprekinutim koralnim grebenom na svetu, nije ni čudo što je sam Čarls Darvin opisao Koralni greben Belizea kao „najneverovatniji greben Antila“ pre više od 180 godina. Pored urođene lepote Sistema rezervata koralnog grebena Belizea (BBRRS), koralni grebeni su važni za Male ostrvske države u razvoju (SIDS) i obalne države poput Belizea. Preko 400 ostrva od korala i mangrova prostire se duž 386km obala ove zemlje; neka su naseljena, a neka ne. Skoro polovina stanovništva zemlje živi u priobalnim zajednicama, koje se oslanjaju na morske ekosisteme za prihod, hranu i zaštitu od poplava. Turizam čini blizu 45 odsto ekonomije Belizea, a procenjuje se da četvrtina toga zavisi samo od koralnih grebena.
Zbog toga je u decembru 2017. godine Belize postao prva zemlja koja je odbacila svu naftu u moru, nakon višegodišnjeg protivljenja sa značajnim neograničenim moratorijumom. Plave obveznice Belizea takođe predstavljaju najveće restrukturiranje duga na svetu za očuvanje mora do sada, sa ukupnom konverzijom duga od 364 miliona dolara koja je smanjila dug zemlje za 12 procenata BDP-a, uz dugoročno održivo finansiranje za očuvanje. Zauzvrat, Belize se obavezao da će zaštititi najmanje 30 odsto svoje morske teritorije do 2026. godine, što je napredak u odnosu na trenutnih 15,9 odsto. Ova država je potpisala razmenu sa organizacijom The Nature Conservancy (TNC) u novembru 2021. godine, sa zadužbinskim fondom od 23,5 miliona dolara, koji stupa na snagu nakon 2040. godine za finansiranje očuvanja.
Težina upravljanja
Iako je deo Koralnog grebena Belizea 1996. godine proglašen za Svetsku baštinu Uneska, sa sedam Zaštićenih morskih područja koja čine ovaj sistem rezervata, jedan deo je stavljen na listu Ugrožene baštine skoro deceniju nakon pretnji nepovratnom štetom od negativnog razvoja obale i istraživanja nafte, kao i odsustva čvrstog regulatornog okvira. Tek nakon juna 2018. godine, kada je vlada Belizea donela propise od ključne važnosti za zaštitu mangrova u zemlji i obavezala se da će zakonski propisati trenutno dobrovoljni moratorijum na prodaju javnog zemljišta u području koje je označeno kao Svetska baština, BBRRS je uklonjen sa ove liste.
Dana 17. novembra 2022. godine, nakon što je vlada potvrdila namere da sprovede seizmička istraživanja, organizacija Oceana Belize — jedan od osnivača Koalicije za spas našeg nacionalnog nasleđa, koji je prvi i lobirao za zabranu — počela je da prikuplja potpise za pokretanje nacionalnog referenduma kako bi se odlučilo da li treba ukinuti moratorijum na naftu u moru. Uprkos napretku Belizea, ova situacija je naglasila perspektivu da bi jedna odluka mogla uticati na kolektivnu budućnost zemlje i da je građanska svest često jedini način da se kreatori politike pozovu na odgovornost.
Pouke iz prošlosti
U 2020. godini, pre plavih obveznica TNC-a, javni dug Belizea dostigao je 1,5 milijardi dolara. Mnogo toga je u pitanju, a cena je način života Beližana.
Situacija se zapravo svodi na sprovođenje zakona o životnoj sredini, proširenje zaštićenih područja i njihovog (su)upravljačkog dometa, i pronalaženje „zelenog“ finansiranja da bi se to osiguralo. Međutim, pošto je Belize akutno izložen rastućem nivou mora, sat već otkucava. Država je oslabljena urbanizacijom priobalnih područja i ekonomskim aktivnostima, i sve osim napredne klimatske politike dovodi u opasnost zaštitu obale Belizea, hranu, rekreaciju i sekvestraciju ugljenika, uz dalje potencijalno ugrožavanje otpornosti, sposobnosti prilagođavanja i biodiverziteta Koralnog grebena Belizea.
U aprilu 2020. godine, Bilten spoljne trgovine Statističkog instituta Belizea (SIB) naveo je da je zemlja zaradila preko 40 miliona dolara od izvoza robe i usluga zasnovanih na prirodi za taj mesec, a morski proizvodi su doneli 1,2 miliona dolara.
Šta je u pitanju
Ležišta morske trave i mangrove su obično prvi ekosistemi koji nestaju u ime razvoja, ali ako životna sredina nije prioritet, razvoj neće trajati. Kao gusti sistemi vazdušnih korena, mangrove predstavljaju snažnu ali propusnu barijeru za talase i struje, koja prekriva obale i štiti ih od erozije i klimatskih promena. Mangrove čuvaju tri do pet puta više ugljenika u tlu po hektaru nego druge tropske šume. Procenjuje se da je polovina svetskih mangrova izgubljena u poslednjih 50 godina, ali kako navodi Dr. Leandra Čo-Rikets, morski ekolog iz Belizea i suosnivač Instituta za istraživanje životne sredine Univerziteta Belize (UB-ERI), Belize još uvek zadržava veliki deo pokrivača mangrova u poređenju sa svojim regionalnim susedima.
Deo istraživanja Dr. Čo-Rikets u okviru programa otpornosti priobalnog područja sastoji se od kvantifikovanja vrednosti ugljenika mangrova u Belizeu: „Kao potpisnik Pariskog sporazuma, Belize može da uključi zaštitu mangrova u svoj Nacionalno utvrđeni doprinos (NDC). ”
Međutim, nedaleko od algi, sunđera i morskih anemona koji obavijaju korenje mangrova, postoji i druga priča.
Studija koja prati više od 20 godina promena u bentoskim zajednicama širom Koralnog grebena objavljena je u januaru 2022. godine, i primetan je veliki pad: pokrivenost koralima koji grade greben smanjila se sa 13 procenata na samo 2 procenta. Bolesti, oluje, zagrevanje okeana i zagađenje izazvali su masovnu smrtnost korala koji grade grebene širom Kariba tokom poslednje četiri decenije, zbog čega je ulaganje u iscrpno i agresivno ublažavanje posledica od kritične važnosti.
Fragments of Hope (FOH), neprofitni model očuvanja zasnovan na lokalnim zajednicama, presadio je fragmente karipskih akroporida nakon uragana Iris 2001. godine i istrajao u ovom pionirskom projektu transplantacije korala. Sada, Nacionalni park Laughing Bird Caye, jedno od sedam zaštićenih područja u okviru BBRRS-a odnosno Svetske baštine na listi Uneska u Belizeu, ima 60 odsto pokrivenosti koralima, što je više od pokrivenosti pre Irisa i u porastu je. „Više korala jednako je i više ribe“, kaže Lisa Karne, osnivač i vodeći naučnik FOH-a. „I neverovatno je koliku razliku možete da napravite […] sada imamo turističke vodiče koji mogu da odu i pokažu svojim gostima ekosistem koralnog grebena, a ne samo ruine.“
Belize je možda spreman da pokaže svetu da se u njemu krije nada.